You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
шумарству. Хиљадо и десетине хиљада хектара борових шума je y<br />
експлоатацпји. Вологодски начин, уралски (у току 2—3 године до сече),<br />
немачки, американски — све ce то примењује y великој размери.<br />
»Вахтан« — читава колонија продуцира годишње више од 4.000 тона<br />
хемикалија. Ha Уралу ce сада врши смоларење на поврпшни од<br />
150.000 ха бороних шума и добија ce годишње 3.000 тона смоле, из које<br />
ce преради 70% калофона, *11% терпентина.<br />
Дрвени угаљ за металургију на Уралу ce сада израђује y количини<br />
5,000.000 м*. Кроз четири године (у 1932/33.), он морабити повећан. И<br />
ако je y перспективи израда гвожђа на каменоугљеном коксу. за добијање<br />
финог челика, индустрија на дрвеном угљу je и даље потребна.<br />
Угаљ ce добија y шварцовским (руским) пећима, којих има свуда no<br />
уралским шумама, местимице no '200—300 на једном месту (Надеждинск.<br />
Te псћи угљенишу 1,-200.000 м 3 дрва и добијају 900.000 м 3 угља за<br />
домене пећи на месту). Али ce y овим пећима добија само угаљ, a сви<br />
остали хемиски продукти лете y ваздух или ce одвајају као житкости<br />
и не утилизирају ce. Зато ce сада пројектирају nehn шведског инжењера<br />
Аминова за утилизацију свих продуката.<br />
Имало би ce joui много шта рећи о другим гранама дрвне индустрије<br />
(фунирање, столарење и фабрике намештаја, дрвна слама за<br />
паковање, свила-вискоза и т. д.), које раде или су y перспективи, али<br />
би нас то одвело далеко. Beh je наступила друга година генералног петгодишњег<br />
развића индустрије. Много je већ створено, истина са<br />
иеобичним напрезањем, али ce joui више очекује y следећим годинама,<br />
које имају показати целом свету темпо социалистичког стварања и<br />
знатно улливисати на међународно тржиште.<br />
Ha жалост то ce не може рећи о шумарском газдинству, које ce<br />
»спотиче« y последњем реду генералне линије. Конзсрвативно уошпте,<br />
особито када нас je сама природа наградила толиким шумама, оно не<br />
може да конкурира живим темпом и азвииу.<br />
Ипак ce много ради na уређењу газдинства, особито y мало шумотитим<br />
реонима.<br />
Под руком ми je најноеија књига »Мат(;ријали« о перспективном<br />
(5-годишњем) плану шумарског газдинства Р. С. Ф. 0. Р. — 1929. год.<br />
Пошто Р. (I Ф. С. Р. заузима п8% свих руских шума, Материали ће бити<br />
уопште карактерни за сву Русију. Upe свега — прихода од шума држава<br />
има сада 165,000.000 рубал^а, a расхода свега 42,000.000 рубал>а,<br />
дакле расходује ce свега 25 '/,., што ce мора призпати и сувише мало, чак<br />
y сравњењу са приликама до револуције (35%-), нс говорећи о добро<br />
урегЈ(>ним шумама европских држава (40—50 и више процената). Али<br />
ако ce има y виду стање руских шума и екстензивност газдовања, овај<br />
проценат није баш тако страшан. Приход од шума je мален и доцније<br />
he релативно бити такав, јер грађу купују већином државни трустови,<br />
чији опстанак зависи од државне помоћи, a она ce најлакше даје y<br />
виду ниске таксе за шуму. Приход y 1932/33. год. израчунат je na<br />
206,000.000 руб., a ]>асход на 91,300.000 руб., дакле већ 44%.'<br />
Уређеље шума годишље no 32,000.000 ха, са 2.200 техпичког<br />
особља и ву 2 мил. рубаља расхода, на крају петгодишњице има извршити<br />
радова na 123,589.000 ха, са укупним трогаком од 35,257.000<br />
рубаља. Овоме ce треба додати 101,000.000 ха рекогносцирања шума, na<br />
да ce види, да he кроз четири године важније шуме, доступне за експлоатацију,<br />
бити уређене.<br />
371
Change language