1 - Å umarski list

Идући на исток, средње руске борове, смрековс и храстове шуме
губс ce y широкој степи, да ce затим опет појаве no обалама Болге и
оките каменита плећа седога Урала. Дуд и липа једва достижу 58° с, ш.
и смењују ce црним таласима смреке и јеле (западни Урал), a даље на
исток одличним боровим шумама (источни Урал) y коме ce већ јавља
СибирСКа флора са аришем (Larix sibirica) И Кедром (Pinus Cembra). Богатство
уралских шума тек je сада оцењено како троба. Читавих 200
година оне су верно служиле металургији и давале joj до 10,000.000 м*
дрва за угаљ, да ce добије чувени уралски челик. Велика je будућност
ових огромнић шумовитих површина (35,000.000 ха доступних за сада),
јер оне дају одличну грађу.
Источнијс од Урала протеже ce велика сибирска равница, покривена
y већини смреком (»тајга«). Стотине милијуна ха ових шума за
сада ce врло мало експлоатишу. Нема путева за извоз, велике реке (00,
Јенисеј, Лена) теку на север y Ледени океан, a насеље je врло редко.
To су резервоари за цео свет. И када y Европи и Америци култура
уништи шуме, свет ће ce обратити на север и исток, где још борави
девичанска »тајга« од 500 и више милијуна ха, и само je још безазлени
ловац-номад пали, како би no младој тополи, која затим расте,
имао добар лов на јелене и лосове (Alces Machnis).
Што дал>е на исток Сибира, све je чешћи ариш, који ce иза Бајкала
и Лене смељује другом врстом — даурске феле (Larix dahunca). Велике
кедрове и борове ирашуме окружиле су свето језеро Бајкал и губе ce
на југу y Бурјатско-Монголским степама, окружене већ y Китају пустињама
Гоби (Шамо). A дуж »највеће реке« Амура, где бор, смрека, јела,
бреза. ариш и кедар образују дивне прашуме, лагано ce увлачи даурскоманџурска
флора, која y даљњем току ове велике реке, и особито y
приморској области (Владивосток), no Тихоокеапским обалама достиже
врхунац свога бујног развијања, правих субтропсчшх пратума, уточишта
белог амурског тигра, канадског јелена-вапита (Cervus maral)
И леопарда. Манџурски храст (Ouercus mandschurica), Pinus Caraiensis, Abies
holophyla, Carpinus Cordata, Betula costata, Phelodendron Amurense, Cladratis Amurensis,
Kalopanax ricinifolium, Taxus cuspidata и још велики број оригиналне
шумске флоре (орах, јасен, лииа, кедар...), окићене и исплетене лијанама
(Maximovicia Amurensis, Vitis vinifera, Antinidia), ПОД којима ce y TCHlKOj
И ВЛаЖНОЈ атМ0С(])е])И ВИДИ шаренИЛО разних Rododendron dahuricum, Prunus
Manna, Acer barbinerva, Eleutherococcus senticacus, дивље вишње, јапански
јоргован, чудновате орхидеје и папрати — све то даје илузију скзотичне
прашуме, y којој заиста није редкост срести цара свију звери — великог
амурског тигра.
Оеверније од Амура, y Јакутији, на КамчатЈш и даље до хладне
тундре, борове и аришеве шуме ce опет губс и смељују пигмејском
брезом и пузећим врбама.
Такова je физиономија рускић шума.
У [) е ђ е њ е и и н в е п т a р и з a ц и ј a, ш y м a. У Русији није изведен
катастар земљишта. те ce још незна, колико има шума na и
зиратне земље. И ако ce уређење шума изводило до рата много година
и са великим бројем техничког особља (годишње 10—12 мил. ха са око
1.000 техничара), ипак сс успело да уреди свега 120,000.000 ха или
15% свих шума.
365