You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
лизоване, ш сада су државна својина. У последњим годинама из државног<br />
je фонда удељено сељацџма (општинама) више од 30,000.000 ха шума<br />
за њихову домаћу потребу, али ce и оне рачунају као државне и над<br />
њима ce води контрола. До револуције држава je имала под својим власништвом<br />
већину шума (00%), сељаци су имали 8%, приватна лица<br />
и компаније 21,5%, династија 3% и остали 1,5%.<br />
В р с т е ш y м a. Разноврсни нриродни услови велике Русијо, гсографске,<br />
климатскс и земљишне особине саздалс су најразличније прилике<br />
за вегетацију Пигмејска бреза (Betula nana) и ситие скривене под<br />
маховином врбо (Salix lenata) арктичне и приполарне зонс ниже 65°—<br />
07° с. ш. измсњују ce зеленим морем смрекових (Picea obovata) и борових<br />
(Pinus silvestris) шума, ca местимице већом или маљом примесом брезе<br />
(Betula verrucosa и В. pubescens) и ТОПОЛОМ (Populus tremula). Непрегледна<br />
равна поврпшна европске Русије доста je монотона и мрачна. До паралеле<br />
Ленинград—Перм—Урал (60° с. ш.) протеже ce овај шумски океан.<br />
Он je извор дрвеног богатства, како за унутарњу потребу тако и за експорт.<br />
Архангелска и Ленинградска област и Карелија дају годиппве<br />
•До свега извоза шумске грађе. Овде су сконцентрисани највећи уређаји<br />
за прераду дрвета. Само y Архангелској губернији има 40 пилана (до<br />
рата их je било 50) ca 170 гатера, који годишље израде 200.000—300.000<br />
стандарта (1,500.000 м 3 ) експортних дасака, јако тражених на светском,<br />
особито лондонском тржишту. Ове шуме ca средљом залихом 150—180<br />
м 3 ер;сплоатигау ce много десетина година доста примитивно, проредном<br />
сечом, na ипак нису још израђене и чак и сада имају средњу старост<br />
од 120—150 година.<br />
Даље на југ јавља ce храст (Quercus pedunculata и sessiliflora), ипак<br />
je четинаста тума y већини. Белоруске храстове шуме мало ce чиме<br />
одликују од славонских и дају одличну експортну грађу. Само маленим<br />
делом, преко Пољске и Подолије, залази y Русију буква (Fagus siivatica),<br />
где ca грабом и кленом долази y вези ca кијевским боровима и<br />
смењује смреку. Преко читаве равне Украине шуме сс срећу y малим<br />
оазама, док ce no кримским планинама опет не нађе храст, бор и смрека,<br />
a ПО МОрСКИМ Обалама црни бор (Pinus Laricio — Pallatiana) и раЗШ! ВСштачки<br />
сађени екзоти (тис, палме, кипариси).<br />
По стрминама Кавказа храстовипа ce високо не дижс. Њу смењује<br />
смрека, јела и буква (Fagus orientalis), a присојне стране црноморских<br />
планина окићене су биљпом вегетацијом из истих врсти, мегааних ca<br />
кестеном (Castanea vesca), орахом (Ј. regia) и чувеним кавкаским хиљадугодишњим<br />
шимширима (Buxus sempervirens), које no обалама мора плету<br />
лијане и украшавају Liriodendron tulipifera и вештачки подигнуте раскошне<br />
баште и вртови из пампуровог храста (Quercus robur), палме (Camaerops),<br />
еукалитова, наранче, лимуна, a око Батума великим плантажама китајског<br />
чаја и бамбусове трске. Јужни Кавказ (ближе Перзије, поред храста,<br />
бора, букве и јеле има читаве шуме из челичног дрвета (Parrotia persica),<br />
Celtis australis и Др.<br />
Пешчане пустиње Туркестаиа покривене су местимице кржљавим<br />
шумицама саксаула (Holoxilon Ammodendron), који даје добро гориво, a<br />
огранци Тјан Шана и Памира старим орахович шумама, смреком, јелом,<br />
дудом (Morus alba) и Pistacia vera. Овде ce највише негује памук и<br />
одлично воће.<br />
364
Change language