broj 98 - JP NIO Službeni list Bosne i Hercegovine

Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 98 - Страна 129лажне податке о свом идентитету, те да је на основу тога,као и због непосједовања идентификационих докуменатастављена под надзор у Имиграциони центар РјешењемСлужбе број УП-1/19.4-07.3-158/10 од 9. априла 2010.године. Такође, Рјешењем Министарства - Сектора за азилброј УП-1-07/1-41-1-7-1/10 од 30. априла 2010. годинеизречена јој је мјера ограниченог кретања у виду забранекретања ван простора Имиграционог центра која је уконтинуитету продужавана, као и да је о апеланткињиномзахтјеву за међународну заштиту донесена правоснажнаодлука и рјешење коначног апеланткињиног статусапрешло у надлежност Службе. Министарство је истакло дасе Служба, као првостепени орган, ради краћегапеланткињиног задржавања у Имиграционом центру, каои коначног стицања законских услова за апеланткињиноудаљење из БиХ, поднеском од 29. марта 2011. годинеобратила Министарству спољних послова да посредује уАмбасади Етиопије ради утврђивања идентитета идржављанства, те сагласности за прихват и израду путноглиста, али нису добили одговор. Након више ургенцијаистом органу, од априла до августа 2011. године, у које јеукључен и Интерпол у Адис Абеби, 10. августа 2011.године првостепени орган је обавијештен „да су надлежниоргани Етиопије одлучили да је апеланткиња, уколикожели, а посједује пасош Етиопије, добродошла уЕтиопију“.34. Даље је наглашено да је апеланткињи коначнимРјешењем Службе број УП-1/18.6-07.3-29-9/1 од 14.новембра 2011. године у поновном поступку изреченамјера протјеривања са територије БиХ са забраном уласка иборавка на територији БиХ у трајању од двије године, а оддана коначности рјешења остављен је рок од осам дана дадобровољно напусти земљу. Наведено је да су наапеланткињин захтјев два пута покретани поступци замеђународну заштиту у БиХ, који су одбијени коначнимодлукама Сектора за азил. Посебно је наведено да сеапеланткињи продужење мјере надзора заснива надодатним разлозима прописаним законом који су насталинакон првобитно одређене мјере надзора, тј. зато што је 15.децембра 2011. године, због здравствених сметњи инеопходне хоспитализације, апеланткиња смјештена наНеуропсихијатријско одјељење болнице „Кошево“, гдје ћеборавити до одлуке љекара. Истакнуто је да је првостепениорган, у смислу члана 102 став 7 Закона, процијенио да себлажом мјером није могла постићи сврха, имајући у видуда ће апеланткиња онемогућити спровођење одлукепрвостепеног органа како је то прописано чланом 99 став 1тач. а) и ц) и став 2 тачка а) Закона.35. Увидом у спис предмета, наводе и прилоге жалбе,Министарство је оцијенило да је првостепени органправилно и потпуно утврдио чињенично стање, правилнопримијенио материјални пропис, те донио одлукузасновану на закону. Наглашено је да је коначним иправоснажним Рјешењем Службе број УП-1/18.6-07.3-29-9/11 од 14. новембра 2011. године апеланткињи,држављанки Етиопије, изречена мјера протјеривања сатериторије БиХ са забраном уласка у БиХ од двије годинезбог разлога предвиђених чланом 88 став 1 тачка а) и тачкад) Закона и наложено да напусти територију БиХ у року одосам дана од дана достављања коначне одлуке опротјеривању. Даље је истакнуто да је и Рјешењем Службеза послове са странцима број УП-1/19.4.4-07.3-158/10 од 9.априла 2010. године апеланткиња стављена под надзор збогнепосједовања идентификационих докумената за период од9. априла 2010. године до 8. маја 2010. године, а да јеРјешењем Сектора за азил број УП-1-07/1-41-1-7-16/10 од2. августа 2010. године, које је постало правоснажно 2.марта 2011. године, одбијен апеланткињин захтјев замеђународну заштиту и одређен рок од петнаест дана оддана правоснажности рјешења за добровољно напуштањетериторије БиХ, а да апеланткиња није напустила БиХ уроку за добровољно извршење рјешења. Имајући у виду даје апеланткињи изречена мјера протјеривања са територијеБиХ, што је према члану 99 став 1 тач. а) и ц) Законапрописано као основ за одређивање надзора, Министарствоје оцијенило да је примјена члана 99 став 1 тач. а) и ц) став2 тачка а) Закона у конкретном предмету основана.Оцијењено је да из првостепеног списа произилази да јеапеланткињи одређена мјера надзора у поступкуспроведеном према закону, што је допуштено чланом 5став 1ф) Европске конвенције, којим је прописано да никоне смије бити лишен слободе осим у поступку који јепрописан законом. Наглашено је да одређивање надзораапеланткињи није било произвољно, јер је стављена поднадзор на основу члана 99 став 2 Закона. Имајући у видунаведено, Министарство је оцијенило да није дошло доповреде права из чл. 2, 3 и 5 Европске конвенције и чланаII/3а), б) и д) Устава БиХ.36. Одлучујући о апеланткињиним тужбама противнаведеног првостепеног и другостепеног рјешења, Суд БиХје, ради вођења јединственог поступка, извршио спајањенаведених предмета и Пресудом Суда БиХ број С1 3 У008680 12 У од 19. јануара 2012. године одбио тужбу каонеосновану.37. У образложењу пресуде, између осталог, наведеноје да је, у складу са одредбама члана 101 став 4 Закона,предсједник Вијећа Суда БиХ заказао саслушањеапеланткиње за 19. јануар 2012. године којем нијеприступила ни апеланткиња, нити њен пуномоћник, а назаписник је констатовано да је Суду достављен дописобавјештењеСлужбе од 18. јануара 2012. године у којем јенаведено да је апеланткиња, због лошег здравственогстања, смјештена у болничку установу „Кошево“ -Одјељење психијатрије, да је задржана на лијечењу и да,због наведених околности, није у могућности даприсуствује заказаном саслушању. Даље је истакнуто да јеапеланткињи оспореним рјешењем туженог Министарствапродужен надзор у Имиграционом центру за период од 20.јануара 2012. године до 18. фебруара 2012. године због тогашто је првостепени орган по службеној дужности, у смислучлана 102 став 4 Закона, испитао да ли постоје услови запродужење надзора апеланткињи, те је утврдио да се нисуизмијениле околности, нити разлози због којих је донесенамјера стављања апеланткиње под надзор. Наглашено је даје предмет разматрања у конкретном поступку постојањебитно измијењених околности, односно разлога због којихје апеланткиња стављена под надзор а који су прописаничланом 99 став 1 тачка ц) Закона (одређивање стављањапод надзор странца ради обезбјеђења удаљења из земље).Суд БиХ је навео да из података списа, као и изобразложења оспореног рјешења произилази да није дошлодо битно измијењених околности, да и даље постојеразлози због којих је апеланткиња стављена под надзор, тј.разлози из члана 99 став 1 тачка ц) Закона. Закључено је даје основ за доношење рјешења о продужењу надзора даљеобезбјеђење спровођења рјешења о протјеривању иобезбјеђење удаљења странца из земље. Оцијењено је да сеоспорено рјешење заснива на правилно утврђеномчињеничном стању и на правилној примјени материјалногправа, јер је првостепени орган правилно примијенио законкада је утврдио да и даље постоје услови за продужењенадзора над апеланткињом као странцем. Према оцјени