broj 98 - JP NIO Službeni list Bosne i Hercegovine

Број 98 - Страна 66 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.VIII. Zaključak44. Ustavni sud zaključuje da je došlo do povredeapelantovog prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) UstavaBosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencijeobzirom na to da je u predmetnom postupku materijalno pravoproizvoljno primijenjeno.45. Na temelju članka 61. st. 1. i 2. i članka 64. stavak 1.Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivuove odluke.46. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda Bosne i HercegovineValerija Galić, v. r.1174Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од петсудија, у предмету број АП 2500/09, рјешавајући апелацијуР.Т., на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине,члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 3 ПравилаУставног суда Босне и Херцеговине („Службени гласникБосне и Херцеговине“ бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:Валерија Галић, предсједницаМиодраг Симовић, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаМато Тадић, судијаМирсад Ћеман, судијана сједници одржаној 30. октобра 2012. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУОдбија се као неоснована апелација Р.Т., поднесенапротив Пресуде Врховног суда Републике Српске број 118-0-Рев-07-000 575 од 24. јуна 2009. године, ПресудеОкружног суда у Требињу број 015-0-Гж-06-000 341 од 11.априла 2007. године и пресуде Основног суда у Фочи број094-0-П-04-000065 од 3. јула 2006. године.Одлуку објавити у „Службеном гласнику Босне иХерцеговине“, „Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине“, „Службеном гласнику Републике Српске“ и„Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине“.ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Р.Т. (у даљњем тексту: апеланткиња) из Земуна -Београд, Република Србија, поднијела је 5. августа 2009.године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (удаљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Врховногсуда Републике Српске (у даљњем тексту: Врховни суд)број 118-0-Рев-07-000 575 од 24. јуна 2009. године, ПресудеОкружног суда у Требињу (у даљњем тексту: Окружни суд)број 015-0-Гж-06-000 341 од 11. априла 2007. године иПресуде Основног суда у Фочи (у даљњем тексту: Основнисуд) број 094-0-П-04-000065 од 3. јула 2006. године.II. Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 22 став 1 Правила Уставног суда,од Врховног суда, Окружног суда, Основног суда, тесупротне стране у поступку Радована Милетића (у даљњемтексту: тужени), затражено је 6. октобра 2009. године дадоставе одговор на апелацију.3. Уставни суд је одговор на апелацију примио одВрховног суда 14. октобра 2009. године, Основног суда 22.октобра 2009. године, те Радована Милетића 26. октобра2009. године. Окружни суд није Уставном суду доставиосвој одговор на апелацију.4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори на апелацију су апеланткињи достављени 22.јануара 2010. године.5. Уставни суд је 8. априла 2010. године примиоапеланткињин поднесак као одговор на достављенеодговоре Врховног суда, Основног суда и РадованаМилетића.III. Чињенично стање6. Чињенице предмета које произилазе изапеланткињиних навода и докумената који су предочениУставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.7. Апеланткиња је 4. марта 2002. године покренулатужбом пред Основним судом парнични поступак (списпредмета ранији број П. 73/02 - нови број П. 65/04) противРадована Милетића ради накнаде штете због клевете.Тужбени захтјев апеланткиња је засновала на одредбичлана 5 став 2 Закона о заштити од клевете („Службенигласник РС“ број 37/01), наводећи да је тужени РадованМилетић саставио Поднесак број 3694/2000 од 18.септембра 2000. године, који је достављен Основном суду3. новембра 2000. године (у прилогу одговора на тужбу) удругом парничном поступку (спис предмета ранији број П.73/00 - нови број П. 93/00) који је вођен по апеланткињинојтужби против МДП ШИК „Маглић“ – ЗДП „Инжињеринг“Фоча, ради раскида уговора и исплате новчаног износа.Такође, апеланткиња је у тужби истакла да је РадованМилетић у својству свједока изнио клевете против ње и укривичном поступку број К. 127/00 који је вођен предОсновним судом, које је поновио накнадно у спојеномкривичном поступку под бројем К.106/01. Тужени РадованМилетић је 14. маја 2002. године поднио противтужбупротив апеланткиње ради накнаде штете због клевете.8. Пресудом Основног суда бр. 094-0-П-04-000065 од3. јула 2006. године одбијен је као неоснован апеланткињинтужбени захтјев којим је тражила да се тужени РадованМилетић прогласи кривим за насталу штету нанесенуњеном угледу у складу с чланом 5 став 2 Закона о заштитиод клевете, те да апеланткињи на име накнаде штетеисплати износ од 50.000,00 КМ са законском каматомпочев од дана подношења Поднеска број 3694/2000Основном суду па до исплате, у року од 15 дана од данапријема пресуде. Такође, пресудом је одбијен каонеоснован апеланткињин захтјев да јој тужени накнадиштету изазвану трошковима кривичног поступка у износуод 700,00 КМ са затезном каматом од дана настанка тихтрошкова у року од 15 дана од дана пријема пресуде. Даље,пресудом је одбијен као неоснован тужбени захтјевтуженог-противтужиоца Радована Милетића којим јетражио да се одбије апеланткињина тужба, а апеланткињапрогласи кривом по његовој противтужби, као и да сеапеланткиња обавеже да туженом-противтужиоцу на именакнаде штете исплати износ од 10.000,00 КМ са законскомкаматом. Пресудом је одређено да свака странка сносисвоје трошкове поступка.9. У образложењу пресуде је наведено да је суд, наконсавјесне и брижљиве оцјене свих доказа засебно и умеђусобној вези у смислу одредбе члана 8 Закона опарничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 17/93,14/94 и 32/94; у даљњем тексту: ЗПП), утврдио да је међупарничним странкама спорно да ли је Поднесак број3694/2000 од 18. септембра 2000. године потписао тужении да ли садржај наведеног поднеска представља клевету заапеланткињу, као и да ли садржина апеланткињине тужбе