broj 98 - JP NIO Službeni list Bosne i Hercegovine

Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 98 - Страна 17510. Одлучујући о апеланткињиној жалби противпрвостепене пресуде, Кантонални суд је донио Пресудуброј 65 0 П 074325 10 Гж од 5. јуна 2012. године којом јежалбу дјелимично уважио, па је првостепену пресудупреиначио у дијелу у ком је одлучено о почетку обавезеиздржавања тако што одређено да обавеза издржавањадјетета умјесто 12. фебруара 2009. године почиње 29. јула2009. године, док је у преосталом дијелу жалбу одбио каонеосновану и првостепену пресуду потврдио. Уобразложењу пресуде Кантонални суд је навео да сунеосновани апеланткињини жалбени наводи да јепрвостепени суд погрешно и непотпуно утврдиочињенично стање, те да је одлука о повјеравању дјететатуженом супротна интересима дјетета. Наиме, Кантоналнисуд је указао да је првостепени суд на основу савјеснеоцјене свих проведених доказа (налаза и мишљења Службесоцијалне заштите од 24. новембра 2009. године сасоцијалном анамнезом и мишљењем педагога и психолога,неформалног разговора тог суда обављеног с малољетномХ.С. од 11. децембра 2009. године, исказа саслушанихсвједока, те исказа апеланткиње и туженог) правилнозакључио да је у интересу дјетета да живи с оцем, тј.туженим. При томе, Кантонални суд је навео да јепрвостепени суд правилно закључио да у конкретномслучају није било потребно провођење вјештачењавјештака стручног профила, будући да су налаз и мишљењеСлужбе социјалне заштите урађени стручно и објективно, скомплетном социјалном анамнезом, те мишљењемпсихолога и педагога који су обавили разговор смалољетном Х.С. Такође, Кантонални суд је навео да јепрвостепени суд правилно указао да начин и модалитетисповиједања вјере туженог не утичу на његов однос сдјететом, јер се тужени адекватно брине о дјетету. Даље,Кантонални суд је навео да су неосновани апеланткињинижалбени наводи да је првостепени суд погрешно одлучио овисини доприноса за издржавање малољетне Х.С. Наиме,Кантонални суд је указао да је првостепени суд узео уобзир сва апеланткињина примања у складу с одредбамачл. 215, 235 и 236 Породичног закона, те закључио да јеадекватан износ од 150,00 КМ мјесечно. При томе,Кантонални суд је навео да је првостепени суд цијениочињенице да апеланткиња има стално запослење и укупнамјесечна примања у износу од 689,00 КМ, док је туженинезапослен, живи у изнајмљеном стану и само повременоостварује примања од продаје књига. Међутим,Кантонални суд је навео да су основани апеланткињинижалбени наводи у погледу почетка обавезе издржавања,будући да је тужени 29. јула 2009. године поднио захтјев застаратељство над дјететом, те да је тада затражио да сеобавеже апеланткиња да доприноси за издржавањемалољетне Х.С. Имајући у виду наведено, Кантонални судје закључио да је основана апеланткињина жалба у погледупочетка обавезе издржавања, те је у том дијелупрвостепену пресуду преиначио, док је у преосталомдијелу жалбу одбио и првостепену пресуду потврдио.IV. Апелацијаа) Наводи из апелације11. Апеланткиња сматра да јој је оспореним одлукамаповријеђено право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европскеконвенције за заштиту људских права и основних слобода(у даљњем тексту: Европска конвенција), право напородични живот из члана II/3ф) Устава Босне иХерцеговине ком одговара члан 8 Европске конвенције, теда су прекршене и одредбе Конвенције о правима дјетета.Такође, апеланткиња сматра да јој је оспореним одлукамаповријеђено право на личну слободу и безбједност из чланаII/3д) Устава Босне и Херцеговине, слобода изражавања изчлана II/3х) Устава Босне и Херцеговине, право на брак изаснивање породице из члана II/3ј) Устава Босне иХерцеговине и право на образовање из члана II/3л) УставаБосне и Херцеговине.12. Апеланткиња наводи да је одлука о повјеравањудјетета туженом заснована на површном и потпунонеприхватљивом налазу и мишљењу Службе социјалнезаштите. Наиме, апеланткиња наводи да стручни тимСлужбе социјалне заштите није узео у обзир чињеницу даје тужени припадник вехабијске заједнице, да обављамолитве пет пута на дан у џамији "Краљ Фахд" и да јеискључиво у контакту са сљедбеницима унутар затворенерелигијске групе која заступа тзв. вехабијски ислам. Поапеланткињином мишљењу, постоји бојазан да ће начинживота туженог и посвећеност радикалном исламу (а непосвећеност дјетету, које би требало да му буде приоритет)штетно утицати на васпитање и формирање личностидјетета. Даље, апеланткиња наводи да су редовни судовиодлуку о старатељству донијели на основу изјавемалољетног дјетета, те да су, при томе, и погрешнозакључили да изјаву дјетета да "жели да живи са оцем" нијеинструисао тужени. Наиме, апеланткиња сматра да постојизначајан утицај туженог на дијете, што произилази изизјава малољетне Х.С. (да апеланткиња није правамуслиманка јер не клања, није покривена), које примједбедијете није имало док је живјело с њом. Апеланткиња даљенаводи да редовни судови уопште нису цијенили исказесаслушаних свједока који су изјавили да је апеланткињабрижна и одговорна мајка која се самостално пуних седамгодина бринула о дјетету, те који су потврдили да измеђумалољетне Х.С. и апеланткињиног партнера није билоникаквих проблема, те да се дијете јако везало заапеланткињиног партнера. Такође, апеланткиња наводи даје првостепени суд одбио њен приједлог да се проведевјештачење вјештака психолога и педагога, иако јеспецифичност ситуације захтијевала да се у поступакукључе ти стручњаци. Поред тога, апеланткиња наводи даредовни судови нису узели у обзир да њена нето платаизноси 513,00 КМ, јер накнаду за топли оброк прима убоновима, те стога сматра да је износ од 150,00 КМ на имеиздржавања дјетета, превисоко одређен.13. Даље, апеланткиња наводи да је Босна иХерцеговина као потписница Конвенције о правима дјететадужна да предузме све ефикасне и одговарајуће мјере да бисе уклонили сви традиционални обичаји који су шкодљивипо дјечије здравље. У вези с тим, апеланткиња наводи дамалољетна Х.С., под утицајем оца и чланова вехабијскезаједнице, живи религијски живот који је апеланткињипотпуно неприхватљив, а који ће сигурно штетно утицатина дјететов физички, духовни, морални и друштвени развој.Такође, апеланткиња наводи да је малољетна Х.С.принуђена да обавља молитве пет пута на дан у џамији"Краљ Фахд", што је далеко од смјерница Конвенције оправима дјетета и о праву дјетета на одмор и слободновријеме, на игру и рекреацију који одговарају старостидјетета, те на слободно учешће у културном животу иумјетностима.б) Одговор на апелацију14. У одговору на апелацију Кантонални суд је навеода оспореном пресудом тог суда нису повријеђенаапеланткињина права наведена у апелацији. Наиме,Кантонални суд је указао да је тај суд, испитујући