broj 98 - JP NIO Službeni list Bosne i Hercegovine

Број 98 - Страна 44 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.је првостепено рјешење у погледу накнаде одређене увисини од 88.704,20 КМ потврдио. Апелациони суд јенаведеним рјешењем дјелимично уважио апелантову жалбуи првостепено рјешење преиначио у погледу трошковапоступка тако што је предлагач обавезан да апеланту,умјесто износа од 4.034 КМ, на име трошкова поступкаисплати износ од 4.652 КМ у року од осам дана од данадостављања рјешења и под пријетњом извршења, док јевишак апелантовог захтјева за накнаду трошкова поступкаодбијен.11. У погледу жалбених навода предлагача који сеодносе на утврђену висину накнаде за шуму, Апелационисуд је у образложењу рјешења истакао да су ти наводи безоснова, будући да је предлагач као корисникекспропријације, у складу са процјеном вјештака шумарскеструке на рочишту пред првостепеним судом од 19.новембра 2007. године, упутио апеланту понуду уутврђеној висини накнаде, наводећи да је висина накнадеодговарајућа и да није спорна, којој ни апелант нијеприговорио. Међутим, како даље наводи Апелациони суд,предлагач основано приговара погрешној примјениматеријалног права у дијелу рјешења првостепеног судакојим је одлучено о затезним каматама, јер је првостепенисуд погрешно закључио да апеланту то право припада оддана правоснажности рјешења о експропријацији, папроизилази и да је апелантов захтјев да му се затезнакамата досуди од дана губитка посједа-државинепредметних непокретности, такође, неоснован.12. Наиме, имајући у виду да предлагач као корисникекспропријације и апелант као ранији сопственик нисупред Одјељењем за урбанизам, имовинске односе ипривредни развој Владе Дистрикта Брчко постиглиспоразум о накнади за предметне непокретности које суекспроприсане рјешењем наведеног одјељења од 9.децембра 2004. године, првостепени ванпарнични суд јеимао обавезу да, након што утврди битне чињенице, донесерјешење којим одређује висину накнаде за експроприсаненепокретности. Дакле, како је даље навео суд, иако, с једнестране, потраживање накнаде за експроприсаненепокретности има свој основ у губитку права својинеранијег сопственика, с друге стране, обавеза исплатенакнаде (коју је корисник експропријације дужан даизврши према лицу које експропријацијом губи правосвојине) доспијева тек када накнада буде одређена у складуса чланом 148 став 1 Закона о ванпарничном поступкуДистрикта Брчко Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:ЗВП). Стога, ранији сопственик (као повјерилац) не можеда позива корисника експропријације (као дужника) да туобавезу испуни, односно не може да буде у доцњи саиспуњењем све док његова новчана обавеза не доспије, тј.не буде одређена и по висини.13. С обзиром на наведено, Апелациони суд сматрабеспредметним апелантове жалбене наводе који се односена тачан моменат губитка посједа-државине на предметнимнепокретностима, јер је та околност небитна за одлуку оправу на затезну камату, као и да ли је „користио и заузео“предметне непокретности прије правоснажности рјешења оекспропријацији. Наиме, имајући у виду да затезна каматаискључиво представља споредно потраживање збогзакашњења са испуњењем главне обавезе-исплате новчаненакнаде (чл. 324 и 277 Закона о облигационим односима) икроз њену сврху апелант као ранији сопственик не може дазахтијева остварење других права која евентуално могубити заснована на чињеници губитка државине пријеправоснажности рјешења о експропријацији, односно пријеисплате накнаде.IV. Апелацијаа) Наводи из апелације14. Апелант сматра да му је побијаним одлукамаповријеђено право на имовину из члана II/3к) Устава Боснеи Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европскуконвенцију за заштиту људских права и основних слобода(у даљњем тексту: Европска конвенција). Апелант јеопширно навео ток поступка који је вођен поводом захтјеваза експропријацију предметних непокретности, те истакао„да је морао да прихвати износ накнаде одређен од судова,јер ништа не може да се врати у првобитно стање и како неби био на већем губитку, али да није задовољан што му барнису признате законске затезне камате од дана уласкапредлагача у посјед експроприсаног земљишта, тј. од јула2004. године, па до пресуђења“. Апелант тврди да јепредлагач ушао у посјед експроприсаног земљишта у јулу2004. године, да је посјекао његову шуму и „заузеоземљиште за паркинг и на томе зарадио вјероватно вишенего што је њему плаћено“. Предложио је да Уставни суд,„уколико нађе да има основа, помогне да оствари барзаконске затезне камате на утврђену вриједност одузетихнепокретности за период од уласка у посјед па допресуђења, чиме би бар дјелимично санирао нанесенуштету у овим силним поступцима“.b) Одговор на апелацију15. У одговору на апелацију Апелациони суд јеистакао да доношењем оспореног рјешења нијеповријеђено апелантово право на имовину, да су разлози заодлуку суда да се апеланту камате досуде од дана када јеутврђена висина накнаде за експроприсане непокретностидати у образложењу рјешења, које је и цитирано уодговору.16. Основни суд апелантове наводе сматранеоснованим и неаргументованим. Апеланту је омогућенода учествује пред судом, спроведени су сви предложенидокази, није му повријеђено право на имовину, јер јеодлука донесена у складу са важећим прописимаДистрикта Брчко.17. Наводе апелације предлагач сматра неоснованим,јер је чланом 277 ЗОО експлицитно регулисано питањезаконске затезне камате као споредног потраживања наначин што одређује да се камата дугује од момента падањадужника у доцњу. С обзиром на то да је накнада запредметне непокретности утврђена првостепеним судскимрјешењем, логично је да законска затезна камата почиње датече од његовог доношења, јер је тада утврђен износ накоји ће се обрачунати досуђена камата. Овакво становиште,како је даље навео предлагач, усвојио је и Врховни судРБиХ у Пресуди ГВЛ.36/87 од 28. јануара 1988. године.Предлагач је, такође, истакао да моменат губитка државиненије релевантна чињеница за одлуку о законској затезнојкамати. Законска затезна камата представља спореднопотраживање због закашњења са испуњењем главнеобавезе-исплате новчане накнаде а кроз сврху обавезеплаћања накнаде за експроприсану непокретност апелантне може да захтијева остварење и евентуалних спореднихпотраживања.V. Релевантни прописи18. Закон о експропријацији некретнина уДистрикту Брчко Босне и Херцеговине („Службенигласник ДББиХ“ бр. 26/04, 19/07, 2/08, 19/10, 15/11) урелевантном дијелу гласи: