broj 98 - JP NIO Službeni list Bosne i Hercegovine

Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 98 - Страна 7347. Такође, Уставни суд закључује да су неосновани иапеланткињини наводи који се тичу права на имовину,права да не буде подвргнута мучењу нити нечовјечном илипонижавајућем третману или казни, затим права на личнубезбједност, те права на слободу мисли, савјести и вјере изчлана II/3к), б) и д) и г) Устава Босне и Херцеговине ичлана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, те чл. 3,5 и 9 Европске конвенције.48. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставногсуда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.49. Сходно члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudija, upredmetu broj AP 2500/09, rješavajući apelaciju R.T., naosnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59.stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog sudaBosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaMato Tadić, sudijaMirsad Ćeman, sudijana sjednici održanoj 30. oktobra 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neosnovana apelacija R.T., podnesenaprotiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske broj 118-0-Rev-07-000 575 od 24. juna 2009. godine, Presude Okružnogsuda u Trebinju broj 015-0-Gž-06-000 341 od 11. aprila 2007.godine i presude Osnovnog suda u Foči broj 094-0-P-04-000065 od 3. jula 2006. godine.Odluku objaviti u „Službenom glasniku Bosne iHercegovine“, „Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i„Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine“.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. R.T. (u daljnjem tekstu: apelantica) iz Zemuna -Beograd, Republika Srbija, podnijela je 5. augusta 2009. godineapelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjemtekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda RepublikeSrpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 118-0-Rev-07-000575 od 24. juna 2009. godine, Presude Okružnog suda uTrebinju (u daljnjem tekstu: Okružni sud) broj 015-0-Gž-06-000 341 od 11. aprila 2007. godine i Presude Osnovnog suda uFoči (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) broj 094-0-P-04-000065od 3. jula 2006. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na osnovu člana 22. stav 1. Pravila Ustavnog suda, odVrhovnog suda, Okružnog suda, Osnovnog suda, te suprotnestrane u postupku Radovana Miletića (u daljnjem tekstu:tuženi), zatraženo je 6. oktobra 2009. godine da dostaveodgovor na apelaciju.3. Ustavni sud je odgovor na apelaciju primio odVrhovnog suda 14. oktobra 2009. godine, Osnovnog suda 22.oktobra 2009. godine, te Radovana Miletića 26. oktobra 2009.godine. Okružni sud nije Ustavnom sudu dostavio svoj odgovorna apelaciju.4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju su apelantici dostavljeni 22. januara2010. godine.5. Ustavni sud je 8. aprila 2010. godine primio apelantičinpodnesak kao odgovor na dostavljene odgovore Vrhovnogsuda, Osnovnog suda i Radovana Miletića.III. Činjenično stanje6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.7. Apelantica je 4. marta 2002. godine pokrenula tužbompred Osnovnim sudom parnični postupak (spis predmeta ranijibroj P. 73/02 - novi broj P. 65/04) protiv Radovana Miletićaradi naknade štete zbog klevete. Tužbeni zahtjev apelantica jezasnovala na odredbi člana 5. stav 2. Zakona o zaštiti odklevete („Službeni glasnik RS“ broj 37/01), navodeći da jetuženi Radovan Miletić sastavio Podnesak broj 3694/2000 od18. septembra 2000. godine, koji je dostavljen Osnovnom sudu3. novembra 2000. godine (u prilogu odgovora na tužbu) udrugom parničnom postupku (spis predmeta raniji broj P. 73/00- novi broj P. 93/00) koji je vođen po apelantičinoj tužbi protivMDP ŠIK „Maglić“ – ZDP „Inžinjering“ Foča, radi raskidaugovora i isplate novčanog iznosa. Također, apelantica je utužbi istakla da je Radovan Miletić u svojstvu svjedoka iznioklevete protiv nje i u krivičnom postupku broj K. 127/00 koji jevođen pred Osnovnim sudom, koje je ponovio naknadno uspojenom krivičnom postupku pod brojem K.106/01. TuženiRadovan Miletić je 14. maja 2002. godine podnio protutužbuprotiv apelantice radi naknade štete zbog klevete.8. Presudom Osnovnog suda br. 094-0-P-04-000065 od 3.jula 2006. godine odbijen je kao neosnovan apelantičin tužbenizahtjev kojim je tražila da se tuženi Radovan Miletić proglasikrivim za nastalu štetu nanesenu njenom ugledu u skladu sčlanom 5. stav 2. Zakona o zaštiti od klevete, te da apelantici naime naknade štete isplati iznos od 50.000,00 KM sa zakonskomkamatom počevši od dana podnošenja Podneska broj3694/2000 Osnovnom sudu pa do isplate, u roku od 15 dana oddana prijema presude. Također, presudom je odbijen kaoneosnovan apelantičin zahtjev da joj tuženi naknadi štetuizazvanu troškovima krivičnoga postupka u iznosu od 700,00KM sa zateznom kamatom od dana nastanka tih troškova uroku od 15 dana od dana prijema presude. Dalje, presudom jeodbijen kao neosnovan tužbeni zahtjev tuženog-protutužiteljaRadovana Miletića kojim je tražio da se odbije apelantičinatužba, a apelantica proglasi krivom po njegovoj protutužbi, kaoi da se apelantica obaveže da tuženom-protutužitelju na imenaknade štete isplati iznos od 10.000,00 KM sa zakonskomkamatom. Presudom je određeno da svaka stranka snosi svojetroškove postupka.9. U obrazloženju presude je navedeno da je sud, nakonsavjesne i brižljive ocjene svih dokaza zasebno i u međusobnojvezi u smislu odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“ br. 17/93, 14/94 i 32/94; u daljnjemtekstu: ZPP), utvrdio da je među parničnim strankama spornoda li je Podnesak broj 3694/2000 od 18. septembra 2000.godine potpisao tuženi i da li sadržaj navedenog podneskapredstavlja klevetu za apelanticu, kao i da li sadržinaapelantičine tužbe predstavlja klevetu za tuženog. Dalje jenavedeno da je sud utvrdio da u navedenom podnesku na stranibroj 2. u drugom stavu stoji: očito je da bi se ovaj nalog mogaorealizovati učinjeno niz radnji za koje se osnovano možesumnjati da su krivična djela u cilju pribavljanja značajnematerijalne koristi. To je utoliko sumnjivije što je tužiteljica(apelantica) radila kao glavni operativac za plaćanje uRepubličkom komitetu, pa joj je moglo biti poznato da je sve u