Haksli Oldos~Vrli novi svet

Misli. Paf, Hristovo stradanje; paf, Rekvijem; paf, simfonija, paf...
"Ideš li večeras u taktiloskop, Henri?" upita pomoćnik direktora odseka za predodređivanje.
"Čujem da je ovaj novi film u Alhambri prvoklasan. Ima jedna ljubavna scena na prostirci od
medveđeg krzna; kažu da je izvrsna. Reprodukovana svaka dlaka krzna. Neverovatni taktilni efekti."
"Zbog toga vam se istorija i ne predaje", govorio je Upravljač. "Ali sad je vreme..."
D. C. ga pogleda sa strepnjom. Za Upravljača se pričalo da u radnoj sobi, u sefu, krije stare
zabranjene knjige. Sveto pismo, zbirke pesama - sam Ford zna šta sve ne.
Mustafa Mond ulovi direktrov usplahireni pogled i uglovi rumenih usana mu ironično zaigraše.
"Bez brige, direktore", reče on tonom blagog podsmeha, "neću ih iskvariti."
D. C. se zbuni kao dečak.
Oni koji se osećaju prezreni dobro čine što i sami daju svom licu izraz prezira. Osmeh na licu
Bernarda Marksa bio je prezriv.
Nije nego, svaka dlaka krzna!
"Svakako ću otići", reče Henri Foster.
Mustafa Mond se naže napred, zamaha uzdignutim prstom pred njima. "Pokušajte samo da
zamislite", reče on, a od njegovog glasa pođoše im neki čudni žmarci po dijafragmi. "Pokušajte da
zamislite kako je to izgledalo imati živorodnu majku."
Opet ona nepristojna reč. Ali ovog puta nikome nije ni na pamet palo da se nasmeje.
"Pokušajte da zamislite šta je značilo živeti sa svojom porodicom!"
Pokušaće; ali, očigledno, bez ikakavog uspeha.
"A znate li šta je značila reč 'dom'?"
Oni odmahnuše glavom.
Iz ovog polumračnog grimiznog podruma, Lenina Kraun uzlete sedamnaest spratova, okrete desno
izišavši iz lifta, pođe dugim hodnikom i, otvorivši vrata na kojima je pisalo ŽENSKA
SVLAČIONICA, zaroni u zaglušni haos ruku, grudi i donje rublja. Bujice vrele vode su se prskajući
ulivale u stotinu kada ili klokotale ističući iz njih. Zujeći i šišteći, osamdeset aparata za vibrovakuum
masažu istovremeno su gnječili i usisavali čvrstu i opaljenu put osamdeset izvanrednih
primeraka ženki. Sve su govorile na sav glas. Aparat za sintetičku muziku izvijao je solo na
superkornetu.
"Zdravo, Fani", reče Lenina devojci čiji su čiviluk i kaseta bili odmah do njenih.
Fani je radila u sali za flaširanje, a prezivala se takođe Kraun. No pošto je na dve milijarde
stanovnika planete bilo samo deset hiljada prezimena, ova slučajnost nije bila tako neobična.
Lenina poče da povlači svoje patent-zatvarače - naniže na bluzi, naniže obema rukama, po jedan
od onih koji su držali pantalone, još jednom naniže, za donje rublje. Ne skidajući čarape i cipele, ona
ode u kupatilo.
Domaće ognjište - nekoliko sobičaka, u kojima su stanovali zbijeni da se uguše, čovek, žena koja
je povremeno kotila, gomila dečaka i devojčica svih uzrasta. Bez vazduha, bez dovoljno prostora;
zatvor, nesterilizovan zatvor; pomrčina, boleštine, smrad.
(Upravljač je tako živo evocirao prošlost, da jedan momčić, osetljiviji od ostalih, poblede od