Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
"Bernarde! Kako možeš tako?" Prolazak jedne žene koja je patila od trahome i neke kožne bolesti<br />
skrete njeno zgražanje u drugom pravcu.<br />
"Hajdemo odavde", zamoli ona. "Ništa mi se ovo ne dopada."<br />
Ali u tom trenutku se njihov vodič vrati, mahnu im da ga slede, i povede ih uzanom ulicom između<br />
kuća. Skrenuše iza jednog ugla. Na gomili đubreta ležao je crknut pas; jedna gušava žena trebila je<br />
vaši iz kose svoje ćerčice. Vodič se zaustavi kraj jednih lestvica, podiže ruku i oštro je vodoravno<br />
spusti. Oni poslušaše njegovu nemu zapovest - popeše se lestvicama, prođoše kroz vrata do kojih su<br />
one vodile, u dugačku i uzanu sobu prilično mračnu, koja je smrdela na dim, izgorelu mast i dugo<br />
nošenu, a neopranu odeću. Na suprtonom kraju sobe nalazila su se još jedna vrata, kroz koju je<br />
dopirao zrak Sunčeve <strong>svet</strong>losti i buka bubnjeva, vrlo glasna i bliska.<br />
Oni prekoračiše prag i nađoše se na širokoj terasi. Ispod njih, stešnjen visokim kućama, nalazio se<br />
visok seoski trg, prepun Indijanaca. Šarena ćebad. Perje u crnoj kosi, odblesak tirkiza i crne kože<br />
sjajne od vrućine. Lenina ponovo stavi maramicu pod nos. Na otvorenom prostoru u sredini trga bile<br />
su dve kružne platforme od cigala i utabane gline - očigledno krovovi podzemnih odaja; jer se u<br />
središtu svake pladforme nalazila badža kroz koju je kraj lestvica izvirivao iz tame. Podzemni zvuci<br />
frule peli su se odozdo i gotovo se sasvim gubili u nemilosrdnom, upornom bubnjanju.<br />
Lenini se bubnjanje dopadalo. Zatvorivši oči ona se prepusti prigušenoj grmljavini koja se<br />
ponavljala, pusti je da joj sve više plavi svest dok, najzad, na <strong>svet</strong>u ne ostade ništa sem dubokog<br />
pulsiranja zvuka. To ju je ohrabrujuće podsećalo na sintetičke zvuke koji se proizvode na kolektivnim<br />
pojanjima prilikom proslava Fordovdana. "Forda slavimo, orgije pravimo", prošapta ona u sebi. Ovi<br />
bubnjevi su udarali u tom istom ritmu.<br />
Iznenada grunu pesma od koje ona podskoči, od stotine muških glasova koji su divlje drečali u<br />
oštrom jednozvučju. Nekoliko dugih nota, zatim tišina, tišina koja je grmela od bubnjeva; onda cičavi<br />
odgovor prodornog ženskog glasa nalik na njisak. Ponovo bubnjevi; i još jedanom muškarci u divljoj<br />
dubokoglasnoj potvrdi svoje muškosti.<br />
Neobično - to da. Mesto je bilo neobično, neobična je bila i muzika, i odeća, i guše, i bolesti<br />
kože, i starci i starice. Ali sama predstava - u njoj nije bilo ničeg naročito neobičnog.<br />
"Podseća me na kolektivno pojanje nižih kasta", reče ona Bernardu.<br />
Ali nešto kasnije, predstava ju je već mnogo manje podsećala na to nevino slavlje. Jer iz onih<br />
okruglih podzemnih odaja odjednom povrve grozomorna povorka čudovišta. Stravično maskirani ili<br />
premazani bojama, tako da više ni po čemu nisu podsećali na ljude, oni su trupakali u nekoj čudnoj<br />
hromoj igri oko trga; okolo, naokolo, naokolo, prevajući u hodu, okolo-naokolo - svaki put malo brže;<br />
bubnjevi behu izmenili i ubrzali svoj ritam, koji je postao sličan bubnjanju groznice u ušima; gomila<br />
beše počela da peva zajedno sa igračima, sve glasnije i glasnije; prvo je dreknula jedna žena, zatim<br />
još jedna, i još jedna, kao da ih ubijaju; a onda se vođ igrača najednom istrže iz reda, otrča do<br />
velikog drvenog sanduka koji je stajao na jednom kraju trga, podiže poklopac i izvuče dve crne<br />
zmije. Gomila glasno zaurla, a svi ostali igrači potrčaše prema njemu, ispuženih ruku. On baci zmije<br />
najbližima, zatim ponovo gurnu ruke u sanduk da bi izvadio još. Još i još, crne zmije, mrke i šarene -<br />
sve ih je vadio i bacao. I igra poče ponovo, ali u drugom ritmu. Svi pođoše u krug sa svojim zmijama,<br />
zmijasto, uz meko talasanje u kolenima i kukovima. Okolo-naokolo. Zatim vođ dade znak, i igrači,<br />
jedan po jedan, pobacaše zmije na sredinu trga; iz podzemlja se pope jedan starac i posu ih<br />
kukuruznim brašnom, a iz druge badže izađe jedna žena i poprska ih vodom iz crnog ćupa. Tada<br />
starac podiže ruku i, odjednom, iznenada i gotovo zastrašujuće, zavlada putpuna tišina. Bubnjevi<br />
prestadoše da grme, život kao da se beše ugasio, starac upre prstom u dve badže kroz koje se ulazilo<br />
u donji <strong>svet</strong>. Na to se odozdo, polako dizane nevidljim rukama, po jedna na svakom otvoru, pojaviše
Change language