Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
"Razume se da im ne smeta. Kako bi i moglo? Oni i ne znaju kako izgleda biti nešto drugo. Nama<br />
bi, naravno, smetalo. Ali mi smo drukčije obrađeni. Sem toga, daje nam se i drukčije nasleđe."<br />
"Volim što nisam Epsilon", reče Lenina s dubokim ubeđenjem.<br />
"A kad bi bila Epsilon", reče Henri, "bila bi tako obrađena da ti ne bi bilo ništa manje milo što<br />
nisi Beta ili Alfa." On uključi prednji propeler i okrete mašinu u pravcu Londona. Iza njih, na zapadu,<br />
grimizna i narandžasta boja beše gotovo sasvim izbledela; u zenit se beše dovukla tamna gomila<br />
oblaka. Dok su preletali krematorijum, helikopter odskoči na struji vrelog vazduha koji se dizao iz<br />
dimnjaka da bi zatim propao, isto tako naglo, kad je prešao u hladniji vazduh na drugoj strani.<br />
"Kakav divan skok!" oduševljeno se nasmeja Lenina.<br />
Ali Henrijev glas je, za trenutak, bio gotovo melanholičan. "Znaš od čega je bio taj skok?" reče<br />
on. "Od nekog ljudskog bića koje konačno i definitivno nestaje. Koje uzleće u mlazu vrelog gasa.<br />
Bilo bi zanimljivo znati ko je to bio - muškarac ili žena, Alfa ili Epsilon..." On uzdahnu. Zatim,<br />
odlučno i vedro, zaključi: "U svakom slučaju, jedno je sigurno: bio ko bio, za života je bio srećan.<br />
Sad su svi srećni."<br />
"Da, sad su svi srećni", odazva se Lenina. Te reči su im dvanaest godina bile ponavljane po sto<br />
pedeset puta svake noći.<br />
Spustivši se na krov četrdesetospratne stambene zgrade u Vestminsteru gde je Foster stanovao, oni<br />
siđoše pravo u trperzariju, i tamo, u bučnom veselom društvu, pojedoše odličan obrok. Uz kafu se<br />
služila soma. Lenina uze dve tablete od pola grama, a Foster tri. U devet i dvadeset pređoše preko<br />
ulice, u novootvoreni kabare Vestminsterske opatije. Noć je bila gotovo bez oblaka, bez meseca i<br />
puna zvezda; ali ove, sve u svemu tužne činjenice, Lenina i Foster nisu, srećom, bili svesni. KALVIN<br />
STOPS I NJEGOVIH ŠESNAEST SEKSOFONISTA, bleštale su primamljivo slova sa fasade nove<br />
opatije. NAJBOLJE ORGULJE ZA MIRIS I BOJU U LONDONU. NAJNOVIJI HITOVI<br />
SINTETIČKE MUZIKE.<br />
Oni uđoše. Vazduh je izgledao vreo i gotovo zagušljiv od mirisa ambre i sandalovog drveta. Na<br />
tavanici u vidu kupole orgulje za boju behu tog trenutka sastavile sliku zalaska sunca u tropima.<br />
Šesnaest seksofonista je sviralo staru omiljenu melodiju: "Najbolja boca na <strong>svet</strong>u si ti." Četiri stotine<br />
parova je igralo fokstrot C-8 na uglačanom podijumu za igru. Lenina i Henri ubrzo postadoše četiri<br />
stotine i prvi. Seksofoni su zavijali kao blagozvučne mačke na mesečini, ječali u alt i tenor registrima<br />
kao da ih je kosila mala smrt. Nabujao od mnoštva harmonskih linija, njihov drhtavi zvuk je rasto od<br />
zvonkog vrhunca, sve zvonkijeg - sve dok, najzad, pokretom ruke dirigent ne oslobodi poslednju<br />
gromoglasnu notu eter-muzike i razveja u ništavilo šesnaest duvača koji su bili samo ljudi.<br />
Grmljavina u as-duru. A onda, u gotovo potpunoj tobožnjoj tišini, u gotovo tobožnjem potpunom<br />
mraku, usledi postepeno splašnjavanje, diminuendo koji je klizio naniže, kroz četvrttonove, sve niže,<br />
niže do blago prošaptanog dominantnog akorda koji potraja neko vreme (dok je u pozadini i dalje<br />
pulsirao petočetvrtinski ritam), nabijajući zatamnjene sekunde napetim iščekivanjem. I najzad<br />
iščekivanje urodi plodom. Najednom se prikaza slika Sunčevog izlaska i Šesnaestorica istovremeno<br />
grunuše:<br />
Boco, ja te volim više nego sebe!<br />
O, zašto me, zašto izručiše iz tebe?<br />
U tebi vlada večni maj,<br />
I plavog neba topli sjaj;<br />
Stog<br />
Sad tebi pevam, nek znaju svi:
Change language