Haksli Oldos~Vrli novi svet

1.
Zdepasta siva zgrada od samo trideset četiri sprata. Iznad glavnog ulaza, reči: LONDONSKI
CENTAR ZA INKUBATORSKU PROIZVODNJU I SISTEMATSKU OBRADU, i, na reljefu u
obliku štita, geslo Svetske Države: ZAJEDNICA, ISTOVETNOST, STABILNOST.
Ogromna sala u prizemlju bila je okrenuta severu. Hladna uza sve leto iza okana, uza svu tropsku
toplotu same sale, kroz prozore je bleštala oštra tanka svetlost, žudno tražeći kakav bledi oblik
akademske naježene kože, ali ne nalazeći ništa sem laboratorijskog stakla, nikla i mutnosjajnog
porculana. Zima je odvraćala zimom. Radnici su bili odeveni u belo, a na rukama su imali rukavice
blede lešne boje. Svetlost je bila smrznuta, hladna, sablasna. Jedino je od žutih cevi mikroskopa
uzimala nešto bogate i žive materije, i ležala duž uglačanih cilindara kao buter, jedna sočna traka za
drugom, u dugoj perspektivi niz radne stolove.
"A ovo je", reče direktor otvarajući vrata, "sala za oplođavanje."
Pognuto nad svojim instrumentima, tri stotine oplođivača je bilo udubljeno kad je direktor Centra
ušao u sobu, u tišinu bez daha, u nesvesno pevušenje ili zviždukanje koje odaje najdublju
koncentraciju. Stado novopridošlih studenata, vrlo mladih, žutokljunih, pratilo je nervozno, i prilično
ponizno, direktora u stopu. Svaki je nosio svesku u koju je, kad god bi veliki čovek progovorio,
očajnički užvrljavao zabeleške. Iz prve ruke. To je bila izuzetna povlastica. D. C. je uvek lično vodio
svoje nove strudente po raznim odeljenjima.
"Koliko da dobijete opštu predstavu", objašnjavao bi im. Jer neku opštu predstavu bi, naravno,
morali da imaju, ako svoj posao treba da obavljaju inteligentno - ali što je mogućno bleđu, ako treba
da postanu dobri i srećni članovi društva. Jer detalji, kao što svako zna, dovode do prave vrline i
sreće; uopštavanja su, sa intelektualne tačke gledišta, nužna zla. Ne čine kostur društva filozofi, nego
ljubitelji kanarinaca i skupljači maraka.
"Sutra ćete", dodavao bi, osmehujući im se i ispoljavajući dobroćudnost, "krenuti u ozbiljan rad.
Nećete imati vremena za uopštavanja. U međuvremenu..."
U međuvremenu: izuzetna povlastica. Iz prve ruke, pa pravo u svesku. Momčići su žvrljali kao
ludi.
Visok i prilično mršav, ali uspravan, direktor stupi u salu. Imao je izduženu bradu i krupne,
prilično isturene zube koje su mu usne, pune i gizdavo izvijene, jedva pokrivale kad je govorio. Star,
mlad? Trideset godina? Pedeset? Pedeset pet? Bilo je teško odrediti. U svakom slučaju, takvo pitanje
se nije ni postavljalo; u ovoj godini stabilnosti, godini 632. F. E., nikome nije padalo na pamet da
tako šta pita. Fordove ere. U originalu A. F. - Anno Fordi; prim. prev.
"Počeću iz početka", reče D. C., a revnosniji studenti zapisaše njegovu nameru u svoje sveske:
početi iz početka. "Ovo su", on mahnu rukom, "inkubatori." I, otvorivši jedna izolovana vrata, pokaza
im redove i redove stalaka s numerisanim epruvetama. "Nedeljna zaliha ženskih oplodnih ćelija.
Čuvaju se", objasni on, "na temperaturi koja je jednaka telesnoj; dok se muške gamete", na to on
otvori druga vrata, "moraju čuvati na trideset pet umesto trideset sedam stepeni. Puna telesna toplota
sterilizuje." Ovnovi umotani u termogen ne prave jagnjad.
I dalje naslonjen na inkubatore, on im ukratko opisa, dok su olovke nečitko žvrljajući letele preko
stranica, savremeni proces oplođavanja; poče, naravno, sa hirurškim zahvatom - "operacijom na
dobrovoljnoj osnovi, za dobro Zajednice, da i ne govorimo o nagradi koju ona za sobom povlači, a
koja je jednaka šestostrukom iznosu mesečne plate"; s nekoliko reči nastavi o tehnici održavanja
izvađenog jajnika u životu i aktivnom razvoju; pređe na pitanja optimalne temperature, saliniteta,