You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Helmholc odmahnu glavom. "Ne baš sasvim to. Mislim na jedno čudno osećanje koje me ponekad<br />
obuzima, osećanje da imam nešto važno da kažem i snagu da ga iskažem - ali ne znam šta je to, pa ne<br />
mogu da iskoristim tu moć. Kad bi se, samo, moglo pisati nekako drukčije... Ili o nečem drugom..."<br />
On ućuta; zatim: "Vidiš, meni lako pada da izmišljam fraze - znaš, rečenice od kojih najednom<br />
poskočiš kao da si seo na iglu, tako ti se čine nove i uzbudljive iako se tiču stvari koje su<br />
hipnopedijski očigledne. Ali to nije dosta. Nije dovoljno da fraze budu dobre; treba da bude dobro i<br />
ono što pomoću njih želiš da postigneš."<br />
"Ali tvoje stvari su dobre."<br />
"Jesu, u svojim granicama." Helmholc sleže ramenima. "Ali one su toliko skučene. Ono što radim<br />
nije, ako tako mogu da kažem, dovoljno važno. Osećam da bih mogao da radim nešto značajnije. Ali<br />
šta? Šta je to značanije što treba kazati? Reči mogu da deluju kao rendgenski zraci ako se koriste kako<br />
treba - prodreće kroz bilo šta. Pročitaš, i one prodru kroz tebe. Tome, između ostalog, učim kakva je<br />
korist pisati prodorno o kolektivnom pojanju, ili o naj<strong>novi</strong>jem usavršenom modelu mirisnih orgulja?<br />
Uostalom, mogu li reči učiniti zaista prodornim - znaš, kao najjači rendgenski zraci - kad se piše o<br />
tako nečem? Može li se ni o čemu nešto reći? Na to se sve svodi. Ja se trudim..."<br />
"Pst!" odjednom reče Bernard i podiže prst; oni načuljiše uši. "Čini mi se da je neko na vratima."<br />
Helmholc ustade, pređe na prstima preko sobe i naglim pokretom otvori vrata širom. Naravno,<br />
nije bilo nikog.<br />
"Izvini", reče Bernard s neprijatnim osećanjem da se poneo glupo. "Živci. Kad te ljudi sumnjiče,<br />
počinješ i ti njih da sumnjičiš."<br />
On pređe rukom preko očiju, uzdahnu, glas mu postade žaloban. Pravdao se. "Da znaš samo šta<br />
sam sve morao da podnesem u poslednje vreme", reče on gotovo plačnim glasom - i nalet<br />
samosažaljenja ličio je na vodoskok koji su odjednom pustili da šikne. "Kad bi samo znao."<br />
Helmholc Votson ga je slušao sa izvesnom nelagodnošću. "Siroti Bernard!" reče on u sebi. No u<br />
isto vreme ga je bilo sramota zbog svog prijatelja. Želeo je da Bernard pokaže malo više<br />
samoljublja.
Change language