Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
"Fino ako je tako", reče Lenina. "Samo, Fani, to znači da iduća tri meseca ne smeš..."<br />
"A ne, srce, nikako. Samo nedelju-dve. Večeras idem u klub na partiju muzičkog bridža. Ti<br />
izlaziš?"<br />
Lenina klimnu glavom.<br />
"S kim?"<br />
"Sa Henrijem Fosterom."<br />
"Opet?" Na Faninom dobrom licu, okruglom kao mesec, pojavi se izraz neodobravanja i bolnog<br />
iznenađenja, koji uz to lice nije nikako pristajao. "Hoćeš da kažeš da si još uvek sa Henrijem<br />
Fosterom?"<br />
Očevi i majke, braća i sestre. Ali postojali su još i muževi, žene, ljubavnici i ljubavnice. Sem<br />
toga, postojala je i monogamija i 'zabavljanje'.<br />
"Mada, verovatno, ne znate šta ti izrazi znače", reče Mustafa Mond.<br />
Oni odmahnuše glavom.<br />
Porodica, monogamija, zabavljanje. Svuda isključivost, svuda usredsređivanje na jednu jedinu<br />
ličnost, usko kanalisanje impulsa i energije.<br />
"Ali svako pripada svima", zaključi on, navodeći hipnopedijsku poslovicu.<br />
Studenti zaklimaše glavom, u znak saglasnosti sa izjavom koju su, pošto su je u snu bili čuli više<br />
od šezdeset dve hiljade puta, prihvatili ne samo kao istinitu nego kao aksiomu, samu po sebi jasnu,<br />
potpuno neoborivu.<br />
"Pa šta hoćeš", protestovala je Lenina, "tek je četiri meseca kako imam Henrija."<br />
"Tek je četiri meseca! Lepo, bogami. I još nešto", nastavi Fani, ispruživši, optužujući, prst prema<br />
Lenini, "sve to vreme nisi imala nikog drugog. Je li tako?"<br />
Lenina pocrvene kao krv; ali oči i glas ostadoše joj prkosni. "Nisam imala nikog", odgovori ona<br />
gotovo besno. "I mogu ti reći da ne vidim zašto je trebalo da imam."<br />
"A, ona mi može reći da ne vidi zašto je trebalo da ima", po<strong>novi</strong> Fani, kao da je iza Lenininog<br />
levog ramena stajao nevidljivi slušalac. Zatim, iznenada promenivši ton: "Ne, ozbiljno; stvarno<br />
mislim da treba da paziš šta radiš. Vrlo je nepristojno, pre svega, tako dugo biti samo s jednim. Da ti<br />
je četrdeset godina, ili bar trideset pet, još i kojekako. Ali, Lenina, u tvojim godinama! Ne, to stvarno<br />
ne može tako. A znaš dobro kako se D. C. buni kad je nešto tako jako ili dugotrajno... Četiri meseca<br />
Henri Fostera, i sve to vreme da nemaš nijenog drugog - da to čuje, bio bi besan kao ris."<br />
"Zamislite vodu u cevi, pod pritiskom." Oni je zamisliše. "Ja je probušim na jednom mestu", reče<br />
Upravljač. "Kakav mlaz!"<br />
On je probuši na dvadeset mesta. Pojavi se dvadeset bednih vodoskočića.<br />
"Čedo moje, čedo moje...!"<br />
"Mama!" Ludilo je zarazno.<br />
"Srećo mamina, jedino mamino, zlato moje, zlato..."<br />
Majka, monogamija, zabavljanje. Vodoskok šiba visoko; mlaz je žestok i zapenjen. Nagon ima<br />
sam jednu odušku. Srećo mamina, čedo mamino. Nije ni čudo što su ti ljudi iz predmodernog doba<br />
bili svi ludi, bedni i zli. Njihov <strong>svet</strong> im nije dopuštao da stvari primaju olako, da budu zdravi, vrli,<br />
srećni. Što od majki i ljubavnika, što od zabrana koje nisu bili obrađeni da poštuju, što od iskušenja i<br />
smotnog kajanja, što od bolesti i beskrajnog bola koji izdvaja od <strong>svet</strong>a, što od nesigurnosti i bede -<br />
morali su, hteli - ne hteli, da imaju jaka osećanja. A s tako jakim osećanjima (i to jakim osećanjima
Change language