Zbirka pjesama SJENKE, 2020.g. Andrija Markuš

Послуша
што зборах
а не мишљах.
Залуд кренем да и он крене –
гузицу да му одлијепим.
Речеш ли, придижући се:
„Имам неки поса“,
рећи ће: „Мора се ради себе“*,
а зна да није то.
Дође ми
да запомажем:
„Чиним се, по мирису, да ми кућа гори,
помоћ’ ћеш да је утулим“.
Залуд му и у тањир
нешто успеш
да му дно види
и крене –
заборавио
гдје врата на кући стоје.
*ради себе – поћи у WC
70