Zbirka pjesama SJENKE, 2020.g. Andrija Markuš

Дигнемо се,
па путем – крени, стани,
ка’ цигар уз вјетар да припалимо,
а он се тули.
Стигосмо у један вакат.
Тамо сједнем пошто ујхнем – ујх!
од навике,
по баби ми дошло
кад је бремена дрва доносила
и с леђа их скидала уз „ујх, ујх!“,
срце да те заболи,
све док сам с ђедом уз огњиште
о чојству прича’...
Учио ме натенане 1
док баба дође и други
јој задатак да.
Није се баби знало кад је уморнија:
„ух!“ кад сједне
или „ух!“ кад устане, знајући шта је чека.
Грабила је једном више „ујх“,
јер пошље неће имат’ кад.
1 натенане – полако
74