Zbirka pjesama SJENKE, 2020.g. Andrija Markuš

У полицији
људима депилирају језик
да би пропјевао –
да говори као навијен.
Длаке са маљавог језика,
на нос излазе,
немуштим,
адактираним
све ријечи учине.
да су којекакве,
амином на вересију
потврђене.
Оне нијесу безазлене,
јер ријечи носе дјела
о којима и „покољења суде“,
да брзо
на наплату дођу:
„Закукала им мајка“,
а да мајку
чули нијесу.
Кад ријечи прво на нос изађу,
а не на уста,
оне замршено путују,
уз цијену без цијене –
не по којој се рањене купују,
него по којој се продају.
82