Zbirka pjesama SJENKE, 2020.g. Andrija Markuš

Кога је одоздо гарнуло,
мошње приштулио,
знава би како је сјес’
да се одоздо,
више но од сваке стране боји.
Нећу да једном сједнем
што ми се сједи,
а друго да се од тога одмарам.
Сјеђење је да се сједи,
а не о злу мисли.
Доста је да чојак главу чува.
Кући кад сам
могу да се намјестим да сједнем
како хоћу.
Вазда ме жена испрати до купатила,
ка’ да се дуго гледат’ нећемо.
Јер кад сједнем, узмем новине
и читај, читај –
за трен дође подне.
Док жену чујем:
„Оћеш ли се враћат сада за ручак,
или пошље – за вечеру?“
Одмах устанем
и откачим даску што ми се прилијепила,
и опет сједнем због оног што сам поша’,
а заборавио.
77