Zbirka pjesama SJENKE, 2020.g. Andrija Markuš

Ако власт
не слуша народ,
зашто јој смета
што говори?*
Некад је најбоље да се
туђа ријеч прогута,
а своја за њу
иза зубâ држи
да не побјегне,
да није (парафразирајући Његоша):
„Моја ријеч нема родитеља“.
Све то – да ђаво овамо
не долази на одмор,
пуштајући нас
да непросијано зборимо,
да нас као одговор
прати ријеч
што пас с маслом
не би појео –
да гдје дођемо
дође и чија друго ријеч
да је прескочити не можемо.
*Ранији афоризам А. Маркуша
86