Zbirka pjesama SJENKE, 2020.g. Andrija Markuš

Танка ријеч тражи
раме за плакање,
кад напумпана одуши –
као да је није ни било,
кад иза ње стоји човјек
из пуних уста...
У електроници
у истом фолдеру,
уз ријеч не стоје и пуна уста.
Ријеч се дотјерује
да је што није била,
да, иако тешка,
може да се издржи –
кад се спусти
да се прескочи
да се о њу не оклизне.
Некад се ријеч рече
да се упамти, и одмах заборави
(главу да се не изгуби),
на један начин изговори,
а на други прочита.
Ко остане без ријечи
забезекнут,
наћи ће је засталу иза зубâ
који су
језик пререзали,
да је бабица
залуд порођај чекала.
84