Zbirka pjesama SJENKE, 2020.g. Andrija Markuš

Прије свитања,
да им сунце црни пут
у зрак не слије,
у мраку отимају
понос, језик.
И цркву, као да није.
Темељима међу нама,
а кровом (који прокишњава)
међу душманима, гласније –
наочно,
безочно
што не може, нити смије.
Продају нас
држећи новац у народним банкама,
да је народу милије –
потоком уз поток,
у једну ријеку,
у њихов буђелар да се слије.
Напором посебног ума:
мутаво, мутавије – најмутавије,
по атлетској дисциплини
са препонама, за собом остављене –
доћи, а Богу не стићи
на врата Митрополије.
8