EGO

184/185
www.ego-magazine.com
Pray Eyewear
Pray su osnovali arhitekta i pravnik. Da li je to klasična priča o preduzetništvu u nedostatku
posla u struci ili kreativni poriv koji je već postojao i čekao da se realizuje? Ili oba?
Više će biti da je taj kreativni poriv u pitanju. Po završetku studiranja počeli smo da radimo na
projektu ‘’pray’’ ali bez neke velike ambicije, više smo želeli da napravimo sunčane naocare od
drveta za nas, da ih mi nosimo i naši prijatelji. Postavili smo nekoliko fotografija na Instagram
i Facebook, istog momenta su i krenule prve porudžbine i tako se naš hobi pretvorio u posao.
Volimo da se našalimo na sopstveni račun kako smo studirali pravni i arhitektonski fakultet da
bi smo na kraju bili stolari ?
Otisnuti se u preduzetništvo u ovoj zemlji nije jednostavno. Kakav je bio Vaš put od ideje do
prvih prodatih proizvoda?
Put od ideje do finalnog proizvoda je trajao oko 3 godine. Problem je kada želite da napravite
nešto a niste iz te branše, jedina pomoć je Google i nekoliko tekstova o tome kako se taj modelarski
posao obavlja. Puno isprobavanja i bacanja materijala je obeležilo prve dve godine. Problemi
od nabavke materijala do stakala bili su svakodnevni. Ako nemate registoravanu firmu ne možete
skoro ništa kupiti, barem u našem slučaju, tako da je otvaranje firme bio prvi korak. Bilo je dosta
razmišljanja šta ćemo ako ne uspemo da napravimo naočare, kako ćemo zatvoriti firmu, plaćati
doprinose itd. Ali na kraju se ispostavilo kao dobra odluka koja nam sada dosta olakšava posao.
Koji biste savet dali mladima, ali i starijima kako bi ih ohrabrili da pokrenu svoj biznis ili
proizvodnju? I koji udeo važnosti nose ideja, novac, … (navedite još nešto)?
Mislim da je ideja presudna. Novac je naravno potreban ali neke male proizvodnje ili manji biznis
zahteva i malo ulaganja. Bitno je biti istrajan i uporan, ići napred i raditi na sebi. Takođe jako
važno je imati prijatelje, poznanike i ljude koji vam pogu pomoći. Pre pokretanja bilo kakvog
biznisa predlažem detaljan ‘’SEARCH” na Google-u jer je internet odlicno mesto gde mozete
ponaći razne tekstove, ideje i komentare o svemu što vas zanima.
Da li zajednički radite na dizajnerskim rešenjima ili svako ima svoj ‘deo’ u kreativnom procesu?
Ilija više radi na diznajnerskim rešenjima a ja sam operativac, tako smo krenuli od pocetka i
ispostavilo se da je dobra raspodela posla. Modeli naočara Pray eyewear nose imena biblijskih
anđela – Ariel, Cassiel, Wormwood i Dumah.
Kako ste došli na ideju da im date baš ta imena?
Nazivi modela su bili neki logičan sled na naziv naseg Brenda Pray. Trudimo se da imena anđela
vežemo za modele koji radimo i da svaki model predstavlja karakterno tog anđela, da li po obliku
ili vrsti materjala koji najbolje ide uz njega.
Naočari se proizvode od nekoliko vrsta drveta – burmanskog tika, američkog oraha, wenge
i zebrawood. Da li planirate neke nove modele, oblike, materijale u narednim kolekcijama?
U 2016. godinu ulazimo sa novim modelima, novim vrstama drveta a i sa nekim novim materijalima,
tako da smo spremili dosta interesantnih stvari kako bi naši kupci imali što veći izbor da
sebi pronađu odgovarajuci par naočara. Pored naočara pokrećemo i proizvodnju nekih novih
modnih stvari sa ciljem da za nekoliko godina Pray postane brand koji će parirati svetkim brendovima
i po mom mišljenju brend koji trenutno fali u Srbiji i okolini.
Vaše proizvode kupuju i nose i domaći i kupci u inostranstvu. Možete li opisati prosečnog
‘nosioca’ Pray naočara? (gde živi, čime se bavi, …)
Kada je prodaja krenula mislili smo da će naše naočare nositi tinejdžeri i ljudi naših godina
ali ispostavilo sa da nije tako. Nose ih advokati, modni urednici, doktori, muzičari, bankari a i
mladi urbani ljudi koji prepoznaju unikatne stvari, ručno rađene, i koji žele da imaju nešto što
ne možete videti baš na svačijem licu. Većina naših kupaca su iz Srbije ali u poslednjih nekoliko
meseci prodaja se proširila na Makedoniju, Hrvatsku, Crnu Goru, Sloveniju, Austriju i Norvesku
tako da ljudi i u tim zemljama polako počinju da nose Pray ?