Aperto nuovo broj 7

040/ LIKOVNE POETIKE STUDENATA
Otisak
MARTINA ĐORĐEVIĆ
Student master akademskih studija
Slikarstvo, klasa prof. mr Katarine Đorđević
Istraživanja pokazuju da je još
pre više desetina hiljada godina
pračovek ostavljao tragove
za sobom koji su pomogli naučnicima
da proniknu u tajne
ondašnjeg života. Nešto slično
se dešava i danas, kada društvo
koristi otisak prsta za identifikaciju
pojedinca i za dobijanje
informacija o njemu. Na svetu
ne postoje dva čoveka sa istim
otiskom prsta, ma koliko slični
bili po svojim fizičkim karakteristikama,
ipak svako ima svoje
sopstveno, jedinstveno obeležje.
Otisak prsta ostavlja strukturu
papilarnih linija na jagodici ljudskog
prsta. Ove linije nisu svojstvene
samo prstima, već se
mogu pronaći na čitavom dlanu
kao i na stopalima. Samim tim,
kao što je slučaj sa prstom, i
otisci koje ostavljaju dlanovi ili
stopala, su unikatni.
Čoveka kao jedinku identifikuju,
ne samo navedeni materijalni,
opipljivi tragovi, već i oni koje
on ostavlja u duhovnom smislu.
Identitet, svojstven svakom pojedincu,
formiran je njegovim poreklom,
karakterom, osećanjima,
razmišljanjima, iskustvom... Kao
takav, čovek je nosilac tragova
prošlosti i spona sa budućim
vremenom, čime ostavlja jedinstveni
otisak u svetu.
Ciklus radova pod nazivom “Otisak”
inspirisan je mojim razmišljanjima
na ovu temu. Uglavnom
sam se odlučila za ahromatsko
prikazivanje, ili za spektar boja koji
je ograničen, jer smatram da bi
boja, u ovom slučaju, bila ta koja
bi okupirala pažnju posmatrača i
nametnula se, što se ne podudara
sa suštinom mog istraživanja.
Smer linija i njihova gustina čine
kretanje koje se zaustavlja u okvirima
kružnih oblika. Na nekim
radovima je ta granica jasno prikazana,
dok se na drugim sama
forma postepeno gubi i bledi. Prikazivanjem
formi koje su otvorene
i naizgled nedovršene ulazimo
u identitet čoveka koji gradi svoj
život i ima još vremena dok svoju
liniju života ne zatvori.
Ono što želim da prikažem nije
doslovno uveličavanje jagodica i
realno prikazivanje otiska prsta.
Naprotiv, želela bih da istaknem
individualnost svakog ljudskog
bića i da napravim vezu između
duhovnog i materijalnog, jer
kada bih se, kao stvaralac, potrudila
da stvorim dva ista rada,
opet bi se oni po nečemu razlikovali.
Pored toga, otisak prsta,
kao nešto materijalno, postojeće
i čoveku svojstveno, želim da prikažem
i kao nešto što se čoveku
ne može oduzeti.