Aperto nuovo broj 7

AKADEMIJA: DUH POZORIŠTA NAD HORSKOM SCENOM/067
stilom, koji je gravitirao ka inovacionim
oblicima i teatralizaciji
u interpretaciji muzike.
U procesu svog formiranja
kolektiv je prošao karakterističan
put razvoja „akademski hor –
kamerni hor – horsko pozorište“,
koji je opisala Tatjana Ovčinikova
[4]. U trenutku nastajanja on je
nosio naziv „Ženski hor „Akademija“.
To je bio tradicionalni horski
kolektiv, čiji je repertoar obuhvatao
oko dve stotine dela koja
su se izvodila na raličitim svetskim
jezicima. Repertoar je obuhvatao
duhovnu muziku, himne,
svetske minijature, tradicionalnu
narodnu muziku, savremene
avangardne kompozicije, dela
a cappella, kao i dela sa instrumentalnom
pratnjom. Ipak, „duh
pozorišta“ je sve vreme „lebdeo“
nad kolektivom. Jedan od prvih
pokušaja teatralizacije dela
za hor bilo je izvođenje delova
kantate „Putovanje sa Bitlsima“
Sergeja Tosina. U interpretaciji
„Akademije“ numere kantate su
spojene određenom sižejnom
linijom i događajima koji su se
odigrali tokom zamišlјene probe
- repeticije horskog kolektiva.
Prvi teatralizovani čin je dobio
upravo takav naziv – „Repeticija“.
Treba istaći da je izvođenje bilo
ispunjeno zabavnim elementima
i da je imalo sižejnu liniju koja se
poklapa sa muzičkom dramaturgijom,
premda je realizovano uz
prisustvo dirigenta na sceni, dok
je sam hor statično stajao.
Prošlo je određeno vreme.
Kolektiv se aktivno razvijao i
menjao, tragalo se za „svojim“
repertoarom. Učesnicima, sada
već mnogo mobilnijeg sastava
Scena iz horskog pozorišta „Kontrapunkti“ – fantazija na temu dela
(i kvalitativno i kvantitativno)
bile su potrebne nove veštine.
Sledeća etapa na putu ka pozorištu
bilo je uvođenje disciplina
„horsko pozorište“, „glumačka
veština“, „scensko kretanje“ i
„postavka koncertne numere“
u nastavni plan katedre za dirigovanje
akademskim horom.
Studenti su počeli da stvaraju
sopstvene aranžmane popularnih
dela u različitoj stilistici. U
repertoaru ženskog kamernog
hora „Akademija“, koji je činilo
dvadeset petoro učesnica, pojavile
su se pojedinačne teatralizovane
horske numere i prve
muzičko-pozorišne predstave
„Devojačko veče“ i „Bitlomanija“.
U svojim nastupima hor je počeo
da osvaja prostor na sceni, da se
koristi predmetima, da se tokom
pevanja kreće, čak i da pleše. Od
tog trenutka nastupi kolektiva u
teatralizovanim žanrovima počeli
su da se održavaju bez prisustva
dirigenta na sceni.
H. Boša, K. Malјeviča i kantate „Adiemus“ K. Dženkinsa.
Na brzo usavršavanje kolektiva
uticala su mnogobrojna
učešća na međunarodnim takmičenjima
u različitim nominacijama.
To nije bila samo trka
za pobedama i obilazak zemalјa
u kojima su boravili. Učešće na
takmičenjima je postao podsticaj
za aktivan rad, mogućnost
proučavanja dostignuća ruskih
i inostranih kolega, kao i dobra
škola profesionalne veštine.
Visoke stručne ocene žirija su
potvrđivale ispravnost odabranog
puta.
Tih godina počele su da se
razvijaju tradicije kolektiva. Tako
je u program Međunarodnog festivala
– takmičenja božićne i
predbožićne muzike Petra Ebena
u Pragu (Češka, 2008. g.) bilo
uklјučeno delo u žanru „horsko
pozorište“, koje je horu donelo
prvo „zlato“. Od tog trenutka
je prijavlјivanje sličnih dela za
takmičarske programe postalo
tradicionalno za kolektiv.