Aperto nuovo broj 7

MARKO PEJČIĆ/093
materijalno, jer možemo da
radimo za platu na šalteru, a
da u isto vreme istražujemo
ono što nas interesuje i radimo
na sebi, i ugrabimo ili osvojimo
korisno. U umetnosti korisno
je ono što ”radi”. A čim ”radi”
onda i živi. Stvara lep osećaj
kod slušaoca, a on nam svojom
reakcijom vraća naš uloženi
trud. Čak i da nešto ne dođe do
slušaoca, stvaranje dela koje
nas same “radi”, tj. izaziva bilo
kakvu emociju koja nije ravnodušnost,
je posebno zadovoljstvo
koje bih uporedio sa najintenzivnijim
telesno-emotivnim
osećajima. Često kompoziciju
poredim sa arhitekturom i građevinom.
Milion ideja, naboja,
mogućnosti, problema, rešenja,
strahova, hrabrosti, radoznalosti
i na kraju odlučnosti.
Čak i ludosti vrlo često. Ali koja
je lepota kalupa? Verovatnom,
kad izlije nešto, sigurno postoji
oduševljenje. Mada, ja bih pre
nagradio onog ko pravi kalup,
kojim se služimo, nego samog
livničara. Poređenja radi, livničaru
je samo na pameti da
zadovolji komisiju/kupca. Ali
kreator kalupa, misli kako da
stvori u isto vreme i alat i delo
koje se njemu dopada, čija
će upotreba biti razumljiva,
rukovanje jednostavno, a krajnji
produkt lep i prihvaćen... i
koji će izazvati spektar različitih
emocija.
Da poentiram, ako sedimo kod
kuće i mudrujemo o nepravednosti
sveta prema nama - u
startu smo propali. Ali, dokle
god istražujemo sebe i delimo
svoju emociju, dotle živimo. A
doći će i naš momenat. Kada -
ne znam. Ali... doći će. Dokle
god se trudimo i radimo na
sebi, pored talenta, vežbanja,
istraživanja, uzora i mentora...
mi moramo da se pokrenemo i
prikažemo. Kad god je to moguće
i kad god osetimo da moramo
to da uradimo. Citirao sam
ponovo prof. Suzu. To “moram”
nije mogao bih, ne bi bilo loše,
trebalo bi, možda je momenat...
Ne! Tada guram sve oko sebe,
penjem se na binu i krećem da
pokažem ko sam i šta!
Osnivač ste pop hora Super-
Nova. Da li je muzika važna za
razvijanje kreativne strane
ličnosti kod dece?
Apsolutno da! Samo što mi danas
sve vreme nazadujemo i vraćamo
se u period pre francuske
revolucije, gde je umetnost bila
dostupna samo određenom krugu
ljudi. Ali za to smo sami krivi i
sami smo dozvolili da otupavimo.
A nekad smo imali dobar ukus.
Uopšte ukus. Gledali smo dobre
filmove, izlazili na lepa mesta, jeli
kvalitetnu hranu, a sad se ponosimo
treš kulturom i vadimo se,
kako je neko drugi kriv. Izvinite,
ali sami ste krivi.
Danas je ne-umetnost svuda
oko nas i ako ne reaguje društvo,
roditelji, drugari, moraju da
reaguju nastavnici. Recimo, to
je jedan od razloga zbog kog
sam pokrenuo dečiji pop hor.
Nisu deca kriva što ne znaju
za Pink Floyd, Queen, Michael
Jackson-a, ali ja sam kriv, ako
ih ne uputim u to, a mogao sam
i imao snage.
Rekao sam već, moramo da
uzmemo stvar u svoje ruke i da
delujemo u tom krugu u kom
se nalazimo. A on se polako
širi. Mora da se širi. Danas svet
površno posmatra sve, pa i
muziku. Takva i jeste današnja
muzika. Plitka, jednolična, ukalupljena.
Ne mogu baš mnogo
da razlikujem izvođače i producente
ni u svetskom, a kamo
li u domaćem samonazvanom
mainstream-u. Ali to ne treba
da nas obeshrabri. Mi delujemo
u svojim krugovima, jer u ovom
trenutku toliko možemo. A značajno
je makar i pokrenuti se.
Kroz SuperNovu je do sad više
od 300, 350 dece prošlo i jako
sam ponosan na to, što smo
stvorili 300 malih ljudi sa izgrađenim
kriterijumom za lepo.
Iznenađeni su kako i koliko
duboko može da se posmatra
kompozicija, koliko slojeva
ima, značenja... Kao i svaka
umetnost. No, hor nije radio
isključivo old school muziku,
već pola-pola. Mahom su deca
predlagala modernije pesme,
što smatram jako bitnim. To je
prilika da aktivno učestvuju u
bilo kakvoj raspravi, da grade
svoj lični stav i unikatni kriterijum.
Imaju smernice, ali znaju
ko su. Sa druge strane uče šta
može horski da se izvede, šta
ne, kako prilagoditi aranžman.
Govorim o deci uzrasta od 8
do 16 godina. Ne o srednjoškolcima
iz muzičke škole. I tu
sam jako ponosan na učinak.
Recimo, jedno vreme smo radili
i sa horom za odrasle i ideja je
bila da se okupe ljudi i izvode
muziku koju privatno slušaju.
Ne znaju možda da sviraju neki
instrument, ali koliko toliko znaju
da pevaju, pa se u horu to
sve stopi. 7