Aperto nuovo broj 7

058/MONDO
FIMČO MURATOVSKI
Fimčo Muratovski, dirigent kojeg smo imali čast da vidimo 2006. godine na svečanom
otva ra nju Internacionalnih horskih svečanosti u Nišu, u iz vo đe nju Mo car to vog “Re kviju
ma” sa više od 160 uče sni ka, a povodom obeležavanja velikog jubileja - 250 godina
od rođenja velikog genija. U svojoj višedecenijskoj umetničkoj karijeri ovacije publike i
kritike pratile su ga na koncertima u Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Italiji, Rumuniji, Bugarskoj,
Meksiku, mnogim zemljama Sovjetskog Saveza i širom ex YU prostora. Jedna je
od ključnih ličnosti u razvoju makedonske kulturne scene. Njegova delatnost se ogleda
u više segmenata. Dirigent je Opere i Baleta pri Makedonskom narodnom teatru dugi niz
godina, a u dva mandata i vd. direktor ovih institucija. Dirigent i direktor Makedonske
filharmonije. Posebno je značajna njegova delatnost u razvoju orkestarskog kamernog
muziciranja u Makedoniji – osnivač je Makedonskog kamernog orkestra, osnivač i prvi
umetnički rukovodilac Međunarodnog omladinskog orkestra Muzičke omladine u Makedoniji,
šef-dirigent Kamernog orkestra MRT i dirigent Kamernog orkestra Makedonske
filharmonije. Osnivač je Odseka za dirigovanje Fakulteta muzičke umetnosti u Skoplju.
Umetnik koji svoj interpretativni senzibilitet gradi isključivo u duhovnom spoju emotivnog
i intelektualnog. Jedan od autora monografija Operski prikazni i Volšebniot Orfej.
Poštovani gospodine Muratovski,
ostavili ste neizbrisiv
trag i bitno uticali na afirmaciju
makedonske kulture. Kao
osnivač, šef-dirigent i umetnički
rukovodilac više orkestara,
istovremeno ste promovisali
dela i kompozitore i
gradili muzički ukus publike.
Kako sada gledate na taj period?
Da li sam ostavio nekakav trag
u svojoj skoro pet decenijskoj
aktivnosti kao dirigent, pegaog
i društveni radnik, sudiće istorija
naše makedonske muzičke
kulture. Radio sam predano,
posvećeno i sa ljubavlju svoj
poziv u muzici, koju sam odabrao
kao svoje životno opredeljenje.
Moj razvoj i sazrevanje
kao muzičkog umetnika tekao
je postepeno i ravnomerno
gornjom linijom, bez velikih i
naglih uspona, ali i bez povremenih
zastoja i neuspeha.
Bili ste jedan od najpopularnijih
i najtraženijih dirigenata.
Uspeh i karijera podrazumevaju
posvećenost, putovanja,
rad, vreme, odricanja. Kakva
su vaša iskustva?
Krajem 50-tih godina prošlog
veka četiri mlada dirigenata:
Šurev, Čavdarski, Lekovski i ja,
nakon završenih studija, prva
trojica na Beogradskoj muzičkoj
akademiji, a ja na Zagrebačkoj,
počeli smo dirigentsku karijeru
u muzičkim institucijama
Operi i Filharmoniji u Makedoniji.
Posle kratkog angažmana
Šurev je produžio i završio
karijeru u Beogradu. Čavdarski
u Australiji, Novom Zelandu,
Koreji, a Lekovski kraćim povremenim
angažmanom u nekoliko
jugoslovenskih operskih
kuća, delovao je do kraja svog
života u muzičkim institucijama
u Makedoniji. Ja sam od
prvog angažmana 1959. godine
kao dirigent u Operi, sav svoj
radni vek bez prekida odradio
u domaćim muzičkim institucijama
– Operi, Filharmoniji,
nekoliko kamernih ansambla i
kao nastavnik na Fakultetu za
muzičku umetnost u Skoplju.
Interesantno je da se moj radni
vek može podeliti na tri približno
jednaka vremenska perioda.
Prvi period je rad u Operi.
Savlađujući operski i baletski
repertoar, radeći sa više ansambla:
orkestar, hor, solisti
usavršavao sam dirigentski
zanat. Drugi period bio je angažman
u Filharmoniji. Tu sam
upoznavao i usvajao dela simfonijskog
i kamernog reperto-