Aperto nuovo broj 7

064/ MONDO
ritual pripreme pred koncerte.
Da li ste i vi imali neke svoje
ustaljene pripreme i kako je
to izgledalo?
Na dan nastupa, nastojim da
isključim bilo kakav konflikt, da
sačuvam mir i spokojstvo, da
analiziram tok generalne probe,
ako se radi o koncertnom nastupu,
da ispravim neke greške,
napravim male promene tako
da orkestar bude posebno angažiran
za večernju predstavu,
jer često se događa da posle
odlične generalne probe uveče
bude nešto slabija izvedba.
Zapamtio sam jednu izreku
mog zagrebačkog profesora
koje se on često pridržavao i
koje je, nama studentima često
ponavljao: „Čuvajte se dobre i
uspešne generalne probe“.
Možete li nam ispričati neku
anegdotu sa probe ili koncerta?
Sigurno ih je bilo?
Jedan slučaj ostaće zauvek u
mom sećanju. Bilo je to daleke
1958. godine. Posle diplomiranja
dobio sam poziv od uprave
Makedonske, tada Skopske
filharmonije za koncert. Bio je
to moj prvi nastup, 17. marta,
sa profesionalnim ansamblom.
Kao centralnu tačku programa
odabrao sam petu simfoniju
P. I. Čajkovskog. Ovu simfoniju
sam neobično voleo. Bio sam
spreman, sa dobro nastudiranom
partiturom budući da je
ova kompozicija bila deo mog
završnog diplomskog ispita na
zagrebačkoj Muzičkoj akademiji.
Ostale dve tačke programa bile
su dve kompozicije: Veberova
uvertira „Strelac vilenjak“ i Grigov
klavirski koncert. Koncert
je trebao da se održi u prekrasnoj
barkonoj sali Doma JNA,
razrušenoj u katastrofalnom
zemljotresu u Skoplju 1963.
godine. Prve dve tačke programa
izvedene su uspešno uz
tople aplauze publike. Sigurno
i samouvereno započeo sam
izvedbu simfonije koju sam dirigovao
napamet. Prva dva stava
protekla su u najboljem redu.
Katastrofa se desila u trećem
stavu. U srednjem delu stavka u
3-4 taktu postoji epizoda u kojoj
muzički tok prelazi u dvo-metrički
ritam. U tom osetljivom
momentu, zamenik koncertmajstora
prerano je okrenuo stranicu
štima, što je zbunilo koncertmajstora.
Nastala je u početku
mala zbrka koja se proširila na
celi ansambl. U takvoj situaciji
meni nije ostalo drugo, već da
prekinem izvedbu i da celi stav
počnemo iz početka. Na kraju
se sve dobro završilo, a publika
je dugotrajnim aplauzom pozdravila
izvedbu. Tako je ovim,
nepredviđenim incidentom, započela
moja dirigentska karijera.
Ja sam ovu simfoniju često
izvodio na koncertnom podijumu.
Kasnije, muzika simfonije
je koreografirana i kao baletska
predstava pod nazivom „Čovek
i kob“ i često je bila na repertoaru
Baleta. Izvodeći ovu prekrasnu
muziku na koncertnom
podijumu i baletskoj sceni, uvek
sam se prisećao te nezgode.
Šta biste poručili našim čitaocima?
Ako se bave muzikom, da predano
i sa ljubavlju na visoko
profesionalnom nivou izvršavaju
svoje radne obaveze. Da
vole muziku, a ne sebe u muzici.
Da se raduju svakim danom
koji život pruža kako bi u starosti,
kada zađu u moje godine,
u sećanju i uspomenama ponovo
doživljavali ono lepo što
su svojim radom i aktivnostima
ostavili iza sebe.
Kavalerija rustikana - prva operska predstava nakon zemljotresa 1963.
Autor: Vesna Bratić