Aperto nuovo broj 7

056/MONDO
se vedrinu u naše profesionalne
odnose. Uz to smo se i svi lepo
proveli, zar ne?
Sarađujem i sa puno drugih instrumentalista
iz Slovenije. Pozivaju
me na muzičke događaje a ja se
rado odazivam. Za mene je izazov
svaki novi projekat. Svaki za sebe
je posebno i dragoceno iskustvo.
Toliko toga sam pobrojala, ali želim
da istaknem da zaista uživam u
kamernom muziciranju i svim njegovim
pojavama i oblicima. Svaki
put je neko od nas drugačije
raspoložen pa se u skladu sa tim
ostvaruju neponovljive interpretacije,
a i subjektivan doživaljaj
svakoga od nas je različit. Uvek je
drugačije. To okupljanje oko iste
ideje nas održava vedrim i sigurna
sam da zahvaljujući muzici, svi
srećnije nastavljamo svoje živote.
Pomenuli ste nastupe sa suprugom
Dejanom. I vaša kćerka se
bavi muzikom?
Da, moj suprug je profesor harmonike
i šef je odseka za harmoniku u
nižoj muzičkoj školi. Imamo jedanaestogodišnju
devojčicu koja svira
violinu. Rekla bih da je za sada
veoma zainteresovana i uspešna u
tome. Iako je mlada, često nastupa i
uspešno učestvuje na međunarodnim
takmičenjima mladih violinista.
Volela bih da sa ovim žarom nastavi
da se bavi violinom. Nekako sve to
izgleda prirodno kada ste okruženi
roditeljima koji su u muzici. Nekada
nastupamo zajedno, a nedavno
smo čak nastupali i kao trio.
Šta smatrate svojim najvećim
uspehom?
U dilemi sam i nisam sigurna da
sam kao pijanista već postigla
svoj najveći uspeh. Ne želim
da verujem u to. Možda ću sa
odgovorom još malo pričekati.
Sve što sam do sada svirala
bilo je izazov za mene i nakon
svakog koncerta osećala sam
veliko zadovoljstvo. Muzika je
neiscrpan izvor inspiracije, i
životne i profesionalne. Iskreno
se nadam da me nove prilike
tek očekuju. Još se ne usuđujem
da rangiram svoje domete
i mislim da ću nastaviti sa traganjem
i istraživanjima u interpretaciji,
jer tako vidim svoj put.
O mojim pijanističkim uspesima
neka govore drugi, meni je
dovoljno da uživam u ovome, u
celokupnom procesu od izbora
programa, vežbanja, analiziranja,
promišljanja... do nastupa,
a i posle toga.
Pedagoškim uspehom mogu
smatrati upis mojih studenata
na određene nivoe studija u
inostranstvu, kao i veliki broj njihovih
nagrada na takmičenjima.
Posebno se ponosim onima koji
su poneli laskavu titulu laureata:
Mojca Lavrenčič i Peter Barbo.
Neki od njih su primljeni na studije
glavnog predmeta Klavir i kod
nas u Ljubljani – student Peter
Barbo, u Zagrebu, i u Klagenfurtu
– studentkinja Alja Lapuh. Veoma
mi je drago da pratim njihove
uspehe. Želja mi je, da nabrojim
sve studente sa kojima smo
osvojili barem jednom ili više puta
prve nagrade u Nišu! To su Mojca
Lavrenčič, Alja Lapuh, Kristina
Štemberger, Alina Kolomiets,
Alma Oražem, Peter Barbo, Črt
Lasbaher i Jure Kavčič. Trenutak
je da podsetim na posebne nagrade
- za najbolje izvedeno delo na
takmičenju, koju su dobili Jure
Kavčič i Črt Lasbaher, kao duo.
Kako biste definisali vaš odnos
sa studentima?
Važno je na početku izgraditi
pošten odnos student – profesor.
Kada uspostavimo odnos
poverenja, sve ostalo postaje jednostavno.
Ja iskreno poštujem
njih, oni mene. U takvom uzajamnom
odnosu rezultati ne mogu
izostati.
Trudim se da poštujem njihovu
želju pri izboru programa. Ako je
kompozicija koju žele svirati za
njih preambiciozna, onda biram
nešto slično, istog karaktera.
Izbor programa baziram na stepenu
njihovog tehničkog, muzičkog
i stvaralačkog razvoja. Pazim
da je program zanimljiv, da ima
sve parametre koje student treba
da unapredi. Dopustim da sviraju
omiljenu kompoziciju, ako realno
njihove mogućnosti to dozvoljavaju,
ali bez vežbanja, to znamo
svi, nema rezultata.
Evo, recimo, kada smo se prvi put
vratili iz Niša, već drugog dana
nakon povratka, javili su mi se
novi studenti sa željom da učestvuju
na sledećem takmičenju.
Nikada nikoga ne odbijam. Predlozi
za sastav klavirskih dua često
potiču od njih samih. Nakon toga
slede diskusije o izboru programa.
Uveli smo pravilo klase da program
mora biti potpuno spreman
mesec dana pre takmičenja. Za
sada niko nije bio izbačen iz grupe
takmičara. Svi su svirali dobro
i postigli najbolje što su mogli u
datom trenutku.
Svako od njih je individua za sebe
i nastojim negovati i podržavati
njihovu individualnost. Svi vole
pohvale i nagrade, vole se takmičiti
i razgovaramo i o tome da je
svaka nagrada značajna već sama