Sadrzaj,uvodnik 09.indd - Industrija

Svet industrijskih tehnologija
je, gre ja nja i hla đe nja. Tač nije,
grejanje, grejanje i prerada
vode, grejanje – obnovljivi izvori
energije, klimatizacija i ventilacija,
klimatizacija i hlađenje,
vodovodna tehnologija, pumpe,
ventili, priključci, pribor za
grejanje... Znači, dobar deo ove
industrijske komunikacije, merne
opreme i instrumentacije,
pri me nju je se i u obla sti kli ma tizacije,
grejanja i hlađenja.
Oblast klimatizacije, grejanja
i hlađenja jeste posebno intere
sant na, jer mo že da se vi di
ono što sad pred sta vlja vrh u
svetu...
Kad već po mi njem ovu
oblast, vrlo su važne instalacije. I
veliki je broj izlagača koji u ovoj
oblasti mogu ponuditi najnovija
re še nja. Kao i po stro je nja za
proizvodnju energije, na osnovu
obnovljivih izvora, posebno
biomase, sunčeve energije.
Jedan značajan broj izlagača
su domaći proizvođači. Ovo ističem
za to što je Sa jam teh ni ke
pre sve ga sa jam po sa moj priro
di stva ri, i jer se ra di o pro izvodima
i tehnologiji, iz inostranstva.
A u klimatizaciji, grejanju
i hlađenju imamo priličan broj
domaćih proizvođača.
Eks pan zi ja
elektro-energetike
Pro gram u obla sti elek troener
ge ti ke na ovo go di šnjem
Sajmu tehnike doživljava pravu
ekspanziju, imajući u vidu značaj
električne energije u našoj
ze mlji. I da lje je ona "broj 1",
podseća nas Mirjana Tasić,
ta ko da je ve li ki broj ve o ma značajnih
i poznatih firmi prisutan
u Ha li II.
Ta sić: Od do ma ćih tu je
je dan ABS Mi nel, ATB Se ver, a
tu su i sta ri iz la ga či po put "Konča
ra" iz Za gre ba, hr vat skog
"Dalekovoda" - najjače firme u
ovoj ze mlji. A tu je i Schrack,
Le grand, ... I Si mens, ko ji je
lo ci ran u Ha li II, ali je svo jim progra
mom ve zan i za Ha lu I, zbog
procesa automatizacije, i zbog
de lo va pro gra ma ko ji su okrenuti
većem broju programa na
Saj mu teh ni ke.
"RB General Economic" iz
Be o gra da, iz la že re še nje na
području komunikacije između
ma ši na, te le ma ti ke, i ra di o frekvent
ne iden ti fi ka ci je RFID.
Ono omogućava daljinsku kontrolu
i centralizovano upravljanje
korišćenjem računara, PDA
ure đa ja, i mo bil nog te le fo na
povezanih na internet. Pomoću
ovog re še nja, mo že se upra vljati
bi lo ko jim upra vlji vim ure đajem.
Za uspostavljanje komunika
ci je i pre nos po da ta ka ko risti
se Internet, mreža mobilne
te le fo ni je – GSM i GPRS, DRD
i SMS.
Ova rešenja podržavaju komunikaciju
između kontrolnog
cen tra i uda lje nih ure đa ja ili
vozila, u realnom vremenu, i
mogu se primeniti u drumskom
saobraćaju, parking servisima,
in du stri ji, ma lo pro da ji, si gurnosnim
sistemima, i teritorijalno
razuđenim sistemima koji
zah te va ju da ljin sku kon tro lu.
Hardverska i softverska rešenja
mo gu se la ko pri la go di ti
specifičnim zahtevima korisnika
u pogledu funkcionalnosti i
kompatibilnosti sa postojećom
opremom.
Otvoreni sistemi ne trpe
en tro pi ju – fi lo zof ska
poruka
Razmišljajući o Sajmu tehnike,
i o svim ovim pro iz vo di ma
koji su strahovito međusobno
povezani, ne možete da napravi
te, sem u ne kim de lo vi ma,
striktnu podelu. Baš zato što
su neke tehnologije u oblasti
automatizacije izuzetno povezane
i primenjive u različitim
oblastima. Vidim da je ak ce nat
na automatizaciji, integraciji, i
otvorenim sistemima. A to me
neodoljivo podseća na sistemsku
te o ri ju, ko ja je naj pre na stala
u bi o lo gi ji, pa je pre šla u
informacione tehnologije, pa
u me nadž ment, i u dru štvo.
Imam ose ćaj, i po dat ke, da ta
sistemska teorija funkcioniše i
u oblasti proizvodnje, i mašina,
elektroindustrije, elektronike, i
sve ga, pa i na Saj mu teh ni ke. A
glavna karakteristika otvorenih
si ste ma je ste da ne tr pe en tro piju.
I za to Sa jam teh ni ke uspe va
upr kos svim te ško ća ma, jer je i
sam je dan otvo re ni si stem! in