Sadrzaj,uvodnik 09.indd - Industrija
Sadrzaj,uvodnik 09.indd - Industrija
Sadrzaj,uvodnik 09.indd - Industrija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ekologija<br />
Skla di šte nje hla đe njem – re še nje za glo bal no za gre va nje?<br />
potiče od fosilnih goriva koja se koriste za<br />
proizvodnju struje, pri čemu svaka elektrana<br />
može da oslobodi nekoliko miliona tona<br />
ugljendioksida godišnje. Različiti industrijski<br />
procesi takođe emituju veliku količinu<br />
ugljendioksida, npr. rafinerije nafte, cementare,<br />
fabrike za proizvodnju čelika i gvožđa<br />
i sl. Ove emi si je mo gu da bu du zna čaj no<br />
sma nje ne, a da se pri tom bit no ne me nja<br />
osnovni proces, i to izdvajanjem i skladištenjem<br />
ugljendioksida. Drugi izvori emisija,<br />
kao što su tran sport na sred stva i do ma ćinstva,<br />
ne mo gu se re ši ti na isti na čin zbog<br />
velikog broja malih izvora ugljendioksida.<br />
Iz dva ja nje ugljen di ok si da<br />
Izdvajanje CO 2 može se primeniti na<br />
veliki broj izvora emisija ugljendioksida,<br />
kao što su velika postrojenja za fosilna<br />
goriva ili biomase, industrije koje<br />
emituju najviše CO 2 , proizvodnja<br />
prirodnog gasa, postrojenja za<br />
proizvodnju sintetičkih goriva i<br />
postrojenja za proizvodnju vodonika<br />
na bazi fosilnih goriva. U<br />
ši rem smi slu, po sto je tri raz li čite<br />
vrste tehnologija: naknadno<br />
sagorevanje, prethodno sagoreva<br />
nje i "Oxyfuel" sagorevanje.<br />
Kod naknadnog sagorevanja,<br />
CO 2 se iz dva ja na kon<br />
sagorevanja fosilnih<br />
goriva – ta metoda<br />
mo že da se pri me ni<br />
kod standardnih elektra<br />
na. Tu se ugljen di oksid<br />
izdvaja iz otpadnih<br />
gasova u elektranama<br />
(ka da je u pi ta nju<br />
ugalj, ova me to da je<br />
po zna ta i kao "či sti ugalj"). Ova<br />
tehnologija je dobro poznata i<br />
koristi se na tržištu.<br />
Tehnologija prethodnog sagorevanja<br />
ima široku primenu u<br />
proizvodnji đubriva, hemijskoj<br />
industriji, proizvodnji gasovitih<br />
goriva (H 2 , CH 4 ) i proizvodnji struje.<br />
U ovim slučajevima, fosilno<br />
gorivo se gasifikuje, a ugljendioksid<br />
se može izdvojiti iz relativno čiste<br />
otpadne struje.<br />
Alternativna metoda koja je tek u razvoju<br />
je hemijsko "luping" sagorevanje. Hemijski<br />
"luping" koristi oksid metala kao solidnog<br />
nosioca kiseonika. Čestice oksida metala<br />
reaguju sa čvrstim, tečnim ili gasovitim gorivima<br />
u sagorevaču sa fluidiziranim slojem,<br />
proizvodeći čvrste čestice metala i mešavinu<br />
ugljendioksida i vodene pare. Vodena<br />
para se kondenzuje, ostavljajući čist<br />
ugljendioksid koji se može izdvojiti. Čestice<br />
oksida metala cirkulišu do drugog fluidizi<br />
ra nog slo ja, gde re a gu ju sa va zdu hom,<br />
proizvodeći toplotu i regenerišući čestice<br />
oksida metala koje ponovo cirkulišu do<br />
sagorevača sa fluidiziranim slojem.<br />
Tran sport ugljen di ok si da<br />
Ugljen di ok sid bi, po iz dvaja<br />
nju, mo rao da se bez bedno<br />
uskla di šti na ne ko li ko<br />
sto ti na ili čak hi lja da go dina,<br />
ka ko bi se spre či lo da<br />
pro dre do at mos fe re.<br />
Nakon izdvajanja, ugljendioksid se transpor<br />
tu je do od go va ra ju ćih lo ka ci ja za skladištenje.<br />
Transport se vrši putem cevovoda,<br />
uglavnom najjeftinijeg oblika transporta,<br />
a ukoliko cevovod nije na raspolaganju,<br />
pomorskim ili kopnenim putem. Obe metode<br />
se koriste za transport ugljendioksida<br />
za druge primene.<br />
Ugljendioksid bi, po izdvajanju, morao<br />
da se bez bed no uskla di šti na ne ko li ko sto tina<br />
ili čak hi lja da go di na, ka ko bi se spre či lo<br />
da prodre do atmosfere. Veliki rezervoari,<br />
pogodni za skladištenje, pronađeni su<br />
ispod zemljine površine i u okeanima.<br />
U to ku je rad na raz vo ju mno gih od ovih<br />
opcija.<br />
Podzemno skladištenje ugljendioksida<br />
vršilo se godinama kao posledica ubrizgavanja<br />
ugljendioksida u naftna polja kako bi<br />
se dobili veći prinosi nafte. CO 2 je na mer no<br />
skladišten u rezervoare slane vode ispod<br />
Severnog mora zbog klimatskih promena.<br />
Postrojenje Sleipner se na la zi u Se ver nom<br />
moru, gde norveški Statoil izdvaja ugljendioksid<br />
iz prirodnog gasa amino rastvaračima,<br />
i vrši odstranjivanje ugljendioksida u<br />
obliku slanonosnih naslaga. Ugljendioksid<br />
je ot pad na ma te ri ja, ko ja na sta je to kom<br />
proizvodnje prirodnog gasa, koji sadrži<br />
vi še od 9% CO 2 , što je vi še od do zvo lje nih<br />
vrednosti u distribuciji prirodnog gasa. Podzemnim<br />
skladištenjem se izbegava ovaj<br />
problem, a Statoil na taj na čin šte di sto ti ne<br />
mi li o na evra ko je bi ina če pla tio za tak se na<br />
ugljendioksid. Sle ip ner go di šnje skla di šti<br />
oko milion tona ugljendioksida.<br />
Projekt Vejburn je za po čet 2000. go di ne<br />
i lociran je na nalazištu nafte otkrivenom<br />
1954. u gradu Vejburnu u severoistočnom<br />
Saskačevanu, u Kanadi. Ugljendioksid za<br />
ovaj projekat izdvajan je iz postrojenja za<br />
gasifikaciju uglja u Beuli u Severnoj Dakoti,<br />
gde se vi še od 30 go di na vr ši pro iz vod nja<br />
me ta na iz uglja. Ugljen di ok sid će se u Vejburnu<br />
takođe koristiti za dobijanje većih<br />
prinosa nafte, sa stopom ubrizgavanja od<br />
oko 1,5 miliona tona godišnje.<br />
Treća lokacija je In Sa lah, ko ja je, kao<br />
i Sleipner, nalazište prirodnog gasa u In<br />
Salahu u Alžiru. CO 2 se iz dva ja iz pri rod nog<br />
gasa i ponovo ubrizgava u površinu, po stopi<br />
od oko 1,2 mi li o na to na go di šnje. Po tencijalni<br />
kapaciteti podzemnog skladištenja<br />
su veliki, ali nedovoljno dokumentovani.<br />
Druge metode geološkog skladištenja su u<br />
razvoju, kao i planovi za njihovo praćenje.<br />
industrija 9/2007 31
Change language