Sadrzaj,uvodnik 09.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

ogija Skla di šte nje hla đe njem – re še nje za glo bal no za gre va nje? Za mr za va nje CO 2 u pod zem nim re zer vo a ri ma Naučnici sa Univerziteta u Lisesteru i Britansko geološko društvo (BGS) predložili su skladištenje ugljendioksida u ogromne podzemne rezervoare kao način umanjenja emi si je ovog ga sa, i od redili za to pogodne lokacije u Zapadnoj Evropi. Njihovo istraživanje objavljeno u časopisu "Planet Earth", ot kri va da se CO 2 mo že dr ža ti u hlad nim geološkim akvarijumima ili rezervoarima, gde se, bez opasnosti po okolinu, može držati i nekoliko hiljada godina. Faze u postupku izdvajanja i skladištenja CO2 (Izvori: IPCC, WMO, UNEP) Amina Kemps, istraživač i student postdiplomac, radi sa profesorom Majkom Lovelom sa Odseka za geologiju Univerziteta i Krisom Rošelom iz BGS-u, na istraživanju načina skladištenja ugljendioksida. Skladištenje gasa u čvr stom ob li ku kao ga snog hi dra ta, ili kao bazena tečnog CO 2 ispod cementiranih sedimenata hidrata, smatra se alternativnom metodom geološke sekvestracije, u odnosu na postojeću praksu skladištenja u toplim, dubokim sedimentima u Severnom mo ru. Ne dav no je ob ja vljen i raz go vor u ča sopi su "Pla net Earth", gde Ami na Kemps objašnjava: "Hidra ti (po zna ti i kao kla tra ti) su minerali nalik kristalima i ledu, koji izgleda ju kao nor ma lan led i for mi ra ju se ka da se gas i vo da za jed no za mr znu na ni skoj temperaturi i pod visokim pritiskom. Oni su napravljeni od kaveza zamrznutih molekula vode u kojima se nalaze molekuli gasa." Iako su ga sni hi dra ti ot kri ve ni još pre dva veka, tek nedavno je predložena mogućnost upotrebe hidrata ugljendioksida kao sredstva za rešavanje globalnih klimatskih promena i hidrata metana kao budućih izvora energije. Laboratorijski eksperimenti vr še ni u okvi ru dok tor skog ra da Ami ne Kemps, po ka za li su da bi hi drat ugljen dioksida trebalo da formira čvrste strukture u sedimentima ispod okeana. Koristeći geofizičke tehnike i kompjutersko modeliranje, Kempsova je otkrila nekoliko lokacija u Zapadnoj Evropi u kojima je moguće skladištenje ugljendioksida ovom metodom. Ona takođe istražuje dalje implikacije svoga rada, što bi moglo koristiti geolozima za razumevanje stabilnosti dubokih podvodnih nagiba i doprineti povećanju svetskih zaliha vode zbog boljeg poznavanja procesa desalinacije. Pro fe sor Majk Lo vel sa Od se ka za ge o logiju Univerziteta u Lisesteru, prokomentarisao je: "Rad g-đi ce Kemps je pret hod ni ca istraživanja gasnih hidrata i ima veoma uzbudljive rezultate, stavljajući akcenat na značaj ulaganja u dalja istraživanja hidrata. Istraživanje prirodnih hidrata metana pomoći će nam da bolje shvatimo njihovu štetnu ulogu u prirodi, dok hidrati ugljendioksida predstavljaju potencijalni odvod emisija gasa iz staklenika. Ovaj rad ima pri me nu i u dru gim po lji ma, kao što je, na primer, istraživanje kosmosa i hidrata na drugim nebeskim telima." Za što bi tre ba lo vr ši ti iz dva ja nje i skla di šte nje CO2? Otprilike jedna trećina svih emisija ugljendioksida kao posledica ljudskih aktivnosti 30 industrija 9/2007
ekologija Skla di šte nje hla đe njem – re še nje za glo bal no za gre va nje? potiče od fosilnih goriva koja se koriste za proizvodnju struje, pri čemu svaka elektrana može da oslobodi nekoliko miliona tona ugljendioksida godišnje. Različiti industrijski procesi takođe emituju veliku količinu ugljendioksida, npr. rafinerije nafte, cementare, fabrike za proizvodnju čelika i gvožđa i sl. Ove emi si je mo gu da bu du zna čaj no sma nje ne, a da se pri tom bit no ne me nja osnovni proces, i to izdvajanjem i skladištenjem ugljendioksida. Drugi izvori emisija, kao što su tran sport na sred stva i do ma ćinstva, ne mo gu se re ši ti na isti na čin zbog velikog broja malih izvora ugljendioksida. Iz dva ja nje ugljen di ok si da Izdvajanje CO 2 može se primeniti na veliki broj izvora emisija ugljendioksida, kao što su velika postrojenja za fosilna goriva ili biomase, industrije koje emituju najviše CO 2 , proizvodnja prirodnog gasa, postrojenja za proizvodnju sintetičkih goriva i postrojenja za proizvodnju vodonika na bazi fosilnih goriva. U ši rem smi slu, po sto je tri raz li čite vrste tehnologija: naknadno sagorevanje, prethodno sagoreva nje i "Oxyfuel" sagorevanje. Kod naknadnog sagorevanja, CO 2 se iz dva ja na kon sagorevanja fosilnih goriva – ta metoda mo že da se pri me ni kod standardnih elektra na. Tu se ugljen di oksid izdvaja iz otpadnih gasova u elektranama (ka da je u pi ta nju ugalj, ova me to da je po zna ta i kao "či sti ugalj"). Ova tehnologija je dobro poznata i koristi se na tržištu. Tehnologija prethodnog sagorevanja ima široku primenu u proizvodnji đubriva, hemijskoj industriji, proizvodnji gasovitih goriva (H 2 , CH 4 ) i proizvodnji struje. U ovim slučajevima, fosilno gorivo se gasifikuje, a ugljendioksid se može izdvojiti iz relativno čiste otpadne struje. Alternativna metoda koja je tek u razvoju je hemijsko "luping" sagorevanje. Hemijski "luping" koristi oksid metala kao solidnog nosioca kiseonika. Čestice oksida metala reaguju sa čvrstim, tečnim ili gasovitim gorivima u sagorevaču sa fluidiziranim slojem, proizvodeći čvrste čestice metala i mešavinu ugljendioksida i vodene pare. Vodena para se kondenzuje, ostavljajući čist ugljendioksid koji se može izdvojiti. Čestice oksida metala cirkulišu do drugog fluidizi ra nog slo ja, gde re a gu ju sa va zdu hom, proizvodeći toplotu i regenerišući čestice oksida metala koje ponovo cirkulišu do sagorevača sa fluidiziranim slojem. Tran sport ugljen di ok si da Ugljen di ok sid bi, po iz dvaja nju, mo rao da se bez bedno uskla di šti na ne ko li ko sto ti na ili čak hi lja da go dina, ka ko bi se spre či lo da pro dre do at mos fe re. Nakon izdvajanja, ugljendioksid se transpor tu je do od go va ra ju ćih lo ka ci ja za skladištenje. Transport se vrši putem cevovoda, uglavnom najjeftinijeg oblika transporta, a ukoliko cevovod nije na raspolaganju, pomorskim ili kopnenim putem. Obe metode se koriste za transport ugljendioksida za druge primene. Ugljendioksid bi, po izdvajanju, morao da se bez bed no uskla di šti na ne ko li ko sto tina ili čak hi lja da go di na, ka ko bi se spre či lo da prodre do atmosfere. Veliki rezervoari, pogodni za skladištenje, pronađeni su ispod zemljine površine i u okeanima. U to ku je rad na raz vo ju mno gih od ovih opcija. Podzemno skladištenje ugljendioksida vršilo se godinama kao posledica ubrizgavanja ugljendioksida u naftna polja kako bi se dobili veći prinosi nafte. CO 2 je na mer no skladišten u rezervoare slane vode ispod Severnog mora zbog klimatskih promena. Postrojenje Sleipner se na la zi u Se ver nom moru, gde norveški Statoil izdvaja ugljendioksid iz prirodnog gasa amino rastvaračima, i vrši odstranjivanje ugljendioksida u obliku slanonosnih naslaga. Ugljendioksid je ot pad na ma te ri ja, ko ja na sta je to kom proizvodnje prirodnog gasa, koji sadrži vi še od 9% CO 2 , što je vi še od do zvo lje nih vrednosti u distribuciji prirodnog gasa. Podzemnim skladištenjem se izbegava ovaj problem, a Statoil na taj na čin šte di sto ti ne mi li o na evra ko je bi ina če pla tio za tak se na ugljendioksid. Sle ip ner go di šnje skla di šti oko milion tona ugljendioksida. Projekt Vejburn je za po čet 2000. go di ne i lociran je na nalazištu nafte otkrivenom 1954. u gradu Vejburnu u severoistočnom Saskačevanu, u Kanadi. Ugljendioksid za ovaj projekat izdvajan je iz postrojenja za gasifikaciju uglja u Beuli u Severnoj Dakoti, gde se vi še od 30 go di na vr ši pro iz vod nja me ta na iz uglja. Ugljen di ok sid će se u Vejburnu takođe koristiti za dobijanje većih prinosa nafte, sa stopom ubrizgavanja od oko 1,5 miliona tona godišnje. Treća lokacija je In Sa lah, ko ja je, kao i Sleipner, nalazište prirodnog gasa u In Salahu u Alžiru. CO 2 se iz dva ja iz pri rod nog gasa i ponovo ubrizgava u površinu, po stopi od oko 1,2 mi li o na to na go di šnje. Po tencijalni kapaciteti podzemnog skladištenja su veliki, ali nedovoljno dokumentovani. Druge metode geološkog skladištenja su u razvoju, kao i planovi za njihovo praćenje. industrija 9/2007 31
Page 4 and 5: uvodnik Broj 9/2007 industrija Poš
Page 6: eflek Srbija... Prestanak proizvodn
Page 10 and 11: Svet industrijskih tehnologija - Sa
Page 12 and 13: Svet industrijskih tehnologija - Sa
Page 14 and 15: Svet industrijskih tehnologija je,
Page 16: u fokusu Svet industrijskih tehnolo
Page 19: Svet industrijskih tehnologija - AV
Page 22 and 23: u fokusu Svet in du strij skih teh
Page 24: Plannet Auto mat sko bro ja nje go
Page 27: Energetska efikasnost u Srbiji si m
Page 33 and 34: Vital potvruje kvalitet svog asorti
Page 35: O za ko nu o in te gri sa nom spre
Page 40 and 41: p HEMING j Kako do kvalitetne labor
Page 42 and 43: KAESER p Kvalitet i u uštedama Ha
Page 44 and 45: p HONDA motokultivatori Serija F -
Page 47 and 48: CASE Pro fe si o nal an part ner za
Page 49 and 50: CASE Beograd pre minhenske Baume! I
Page 52 and 53: Za šti ta od me ha nič kih po vre
Page 55 and 56: p g j Jožef Božo: "Bioenergetika
Page 57 and 58: Borski rudnici vlasnik Borskog rudn
Page 59 and 60: posetili smo "Ca re er Days" u Be o
Page 61 and 62: posetili smo Hanover Messe 2007 o t
Page 64 and 65: posetili p smo 33. me đu na rod ni
Page 66: Međunarodni sajam grafičke i papi

Sadrzaj,uvodnik 09.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?