Sadrzaj,uvodnik 17.indd - Industrija

uvodnik 

Broj 17 

industrija 

Po što va ni i ta o ci, 

Kao što ste ima li pri li ku da sa zna te u pret hod nom bro ju, na elu urednikog tima "Industri 

je" do šlo je do pro me ne. Da li su pro me ne do bra ili lo ša stvar, pi ta nje je sa hi lja du 

ta nih od go vo ra. Ono što je si gur no – pro me ne su ne mi nov nost, a kraj nji od go vor na 

pitanje može doneti samo vreme... i vi. 

Pro mo ci ja do ma e in du stri je u Sr bi ji i u re gi o nu, ak tiv no pra enje svetskih trendova, 

teh no lo ških ino va ci ja, ak tu el nih i zna aj nih de ša va nja u in du strij skom sve tu, i ni su štinu 

na šeg a so pi sa. To je tra di ci ja na ko joj e se za sni va ti i no vi ure i va ki kon cept. 

Pro me ne e se sva ka ko de si ti, ali one e pr ven stve no bi ti po sle di ca te žnje da bu de mo 

još sve o bu hvat ni ji, ra zno vr sni ji i, na rav no, i ta ni ji. Jed nom re ju – bo lji. To, na rav no, 

ni ka da ne za vi si od jed nog o ve ka, (ma bio on i ured nik!). Sva ko ko je us pe šan u 

ne kom po slu zna da je su šti na tog uspe ha uvek u do bro uigra nom, pro fe si o nal nom i 

po sve e nom ti mu. "In du stri ju" i ni upra vo ta kav tim. Zbog to ga, ni jed na pro me na ne 

mo že na ru ši ti njen kva li tet i stan dar de ko je pra ti. 

Za ovaj sa jam ski broj, po sve en gra fi koj in du stri ji, po tru di li smo se da, u okvi ru ru brike 

"U fo ku su", na što je mo gu e bo lji i sve o bu hvat ni ji na in pri ka že mo sta nje gra fi ke 

industrije kod nas i u svetu, da predstavimo najnovije tehnologije, mašine, trendove i 

smer u kome se raz vi ja. Že le la bih ovom pri li kom da se za hva lim svi ma ko ji su svo jim 

zna njem, is ku stvom i ide ja ma, po mo gli u stva ra nju ovog bro ja i ti me zna aj no do pri neli 

nje go vom kva li te tu. 

I za kraj, 

Pošto nijedan asopis nema drugog znaa ja, osim onog ko ji mu da ju i ta o ci, že le la bih da 

vas po zo vem na sa rad nju. Sva ki vaš pred log, ide ja, kri ti ka, (pa i po hva la, što da ne), bi e 

rado prihvae ni u ci lju po bolj ša nja va še i na še "Industrije". Adresa ured nik @bem.co.yu 

vam je na ras po la ga nju. 

S po što va njem, 

Ja smi na Orelj, glavni i odgovorni urednik 

Direktor 

Đorđije Kujundžić, dipl. inž. građ. 

/dj.kujundzic@bem.co.yu/ 

Glavni i odgovorni urednik 

Jasmina Orelj /jorelj@bem.co.yu/ 

Tehnički urednik - design & prepress 

Miloš Jarić /mjaric@bem.co.yu/ 

Uređivački odbor: 

• prof. dr Miloš Nedeljković, dekan 

Mašinskog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu 

• prof. dr Mile Jović, Edinborough Business 

School, Velika Britanija 

• mr Miloš Đukić, dipl. inž. maš. 

• Miloš Hadžić, dipl. inž. el. 

• Goran Šćekić, SAACKE Gmbh&Co KG 

Pisali su u ovom broju: 

Marko Nedić, dipl. inž. graf. tehn. 

mr Miodrag Todorović 

Siniša Despot, dipl. inž. 

dr Slavica Cvetković 

Marketing 

Slobodanka Petrović, dipl. ecc. 

Goran Veselinović 

Katarina Đurić 

Dragana Bakić 

Sekretar redakcije 

Jelena Ristić 

Lektura i korektura 

Redakcija 

Apollo Graphic Production 22 

AVALON partners 46 

Bazis Event Media 36 

Bazis grupa 42, 58 

Belgravia 26 

Bell Inženjering d.o.o. 40 

Digital Printing Centar 17 

eKapija 6, 8, 9 

EL - CO d.o.o. 38 

Henkel Srbija d.o.o. 34 

Ikarbus AD 

K1 

INTEHNA BEO d.o.o. 

K2 

ITW Welding Products BV 7, 43 

Jumo 9 

Messer Tehnogas AD 48 

MINEL ELIP 33 

Nectar 

K3 

Nimel d.o.o. 25 

OBO Bettermann d.o.o. 3, 37 

Odri Print Valjevo 21 

Panonske TE - TO d.o.o. 47 

PD COMEL 51 

Politika AD 14 

ProCredit Bank 

K4 

PUPDV Srbije 44 

Rasina d.o.o. 39 

Schneider Electric 23 

SIEPA 13 

Sintermetal - EC d.o.o. 41 

Skener Studio "Lazić" 23 

Štamparija "Valjevac" 28 

Udruženje grafičara GrafoCentar 16 

Vino Župa AD Aleksandrovac 50 

Virmak inženjering d.o.o. 32 

Štampa 

AMD sistem, Prvomajska 110a, Zemun 

Izdavač 

BAZIS EVENT MEDIA d.o.o. 

Grčića Milenka 39, 11000 Beograd 

Za izdavača 

Predrag Pavišić 

Tel./faks: 

+381 11 3088 313; 3809 235; 3820 652 

E-mail: 

industrija@bem.co.yu 

Web: 

www.bem.rs 

Naslovna strana: 

Ikarbus AD, Beograd 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

62 

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd. 2006) 

COBISS.SR-ID 128184844 

4 industrija 5/2008

sadržaj 

Broj 1/2005 Broj 17 

U fokusu: 

Grafička industrija 

ULAZAK U 

DIGITALNU ERU 10 

Di gi tal na štam pa je pro me ni la gra fič ku in du stri ju i 

na sta vlja da je me nja. Kao što se ra ni je ce la in du stri ja 

iz me ni la pre la skom sa štam par ske pre se na of set teh nolo 

gi ju, ta ko sa da, uvo đe nje di gi tal ne pri pre me i štam pe, 

donosi nove organizacione, obrazovne i tržišne izazove, a 

štam pa ri mo ra ju da usvo je no ve teh no lo gi je, pro iz vo de i 

pristup marketingu. 

Ekologija: 

RIVERSNA LOGISTIKA 

Posetili smo: DRUPA 

"SVETILIŠTE" GRAFIČARA 

CELOG SVETA 

52 

54 

REFLEKTOR 

Pregled događaja • 6, 8, 9 

U FOKUSU: GRAFIČKA INDUSTRIJA 

Grafička industrija - nekad i sad • 12 

Politika AD: Tradicija koja gradi budućnost • 14 

Udruženje grafičara GrafoCentar: Sve na jednom mestu • 16 

Revolucija digitalne štampe: Digitalno raskršće • 18 

Apollo Graphic Production: Od pionira do lidera • 22 

Intervju: dr Predrag Živković, "Od štapa i kanapa, do 

automatizacije" • 24 

Štamparija "Valjevac": Jedinstvo savremene tehnologije 

i iskustva • 28 

STANDARDI 

Standardizacija u ofset štampi • 30 

AKTUELNO 

Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu • 33 

PREDSTAVLJAMO 

Henkel: "A brend like a friend" • 34 

Bazis Event Media: Kuća kreativnih rešenja • 36 

OBO Bettermann: Nazidna instalacija – razvodne kutije • 37 

Sintermetal EC d.o.o: Kvalitet – najbolja reklama! • 41 

MAŠINE I OPREMA 

Honda Power Equipment: Honda – siguran partner • 42 

ITW Welding Products: Invertor za zavarivanje • 43 

AUTOINDUSTRIJA 

PUPDV Srbije: Razvoj autoindustrije Srbije • 44 

ENERGETIKA 

Panonske TE-TO: Modernizacija u službi korisnika • 47 

PREHRAMBENA INDUSTRIJA 

Messer Tehnogas AD: MAP pakovanja • 48 

"Vino Župa" AD Aleksandrovac: Tradicijom i kvalitetom na 

rusko tržište • 50 

EKOLOGIJA 

Riversna logistika: Neophodnost savremene industrije • 52 

POSETILI SMO 

DRUPA: "Svetilište" grafičara celog sveta • 54 

VODIČ 

Izbor sajamskih događaja u 2008. • 58

eflek 

Pregled događaja 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

Ratifikovan Spora zum o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju 

Skupština Srbije usvojila 

je Za kon o po tvrđivanju 

Sporazuma o stabi 

li za ci ji i pri dru ži va nju 

(SSP) sa EU, koji definiše 

uslove za slobodan pro- 

Me đu na rod ni sa jam gra fič ke i 

pa pir ne in du stri je GRAFIMA 

UBeogradu se, u periodu 

od 17. 09. 2008. 

– 20. 09. 2008. odr ža va 

Međunarodni sajam grafič 

ke i pa pir ne in du stri je 

GRAFIMA, ko ji tra je već trideset 

godina i predstavlja 

vodeću sajamsku manifestaciju 

ove vrste u regionu. 

Upo re do sa GRA FI MOM 

održavaju se još dva, programski bliska 

saj ma: Spe ci ja li zo va ni me đu na rod ni 

sajam ambalaže i pakovanja, PACKTECH 

i Međunarodnim specijalizovanim sajam 

CON BAK EX PO BAL KAN. 

tok robe, kretanje radnika 

i ka pi ta la, kao i sa rad nju 

u ni zu obla sti - od uskla điva 

nja pro pi sa, do po li tičkog 

dijaloga i finansijske 

saradnje. 

Po tvr đen ener get ski spo ra zum sa Ru si jom 

akon o potvrđivanju 

Z Spo ra zu ma iz me đu 

Vlada Srbije i Ruske Federacije 

o saradnji u oblasti 

naft ne i ga sne pri vre de 

usvo jen je u Skup šti ni 

Srbije. Energetski spora- 

Pre ma prog no za ma Me đu na rod nog 

mo ne tar nog fon da (MMF), 

Crna Gora i Albanija zabeležiće 

najveći ekonomski rast 

ove go di ne na Bal ka nu. 

Cr na Go ra će, pre ma prognozama 

MMF, ove godine 

zabeležiti rast BDP od 7,2%, 

a albanska privreda će porasti 

šest od sto. MMF is ti če da 

će Bu gar ska i Bo sna i Her ce govi 

na ima ti eko nom ski rast po 5,5% 

Ovo go di šnji do ma ćin 

sajma je FUJIFILM, re nomi 

ra na ja pan ska fir ma, 

koja će obogatiti GRAFI- 

MU stručnim predavanjima 

i pre zen ta ci ja ma i 

ta ko upo zna ti posetioce 

sa novim naučnim saznanjima 

i trendovima u ovoj 

grani privrede. 

Kao podsticaj najboljim proizvođačima 

na GRAFIMI se dele priznanja stručnog 

žirija Beogradskog sajma za proizvode i 

dostignuća u različitim robnim grupama 

- Zlat ni, Sre br ni i Bron za ni pe čat. 

MMF o eko no mi ji u re gi o nu 

Uželji da časopis Industrija dođe na 

što više adresa, obaveštavamo vas 

da svoj primerak Industrije možete dobiti 

BESPLATNO! 

Formular za besplatne primerke Industri 

je na la zi se na saj tu www.bem.rs. 

zum sa Rusijom predviđa 

iz grad nju de o ni ce ga sovo 

da Ju žni tok kroz Sr biju, 

pro da ju 51% Naft ne 

industrije Srbije i završetak 

iz grad nje skla di šta ga sa 

Ba nat ski Dvor. 

do kraja godine, Rumunija 5,4%, Makedo 

ni ja 5, Hr vat ska 4,2, dok će srp ska 

privreda rasti po najmanjoj stopi 

u regionu, četiri odsto. Ekonomski 

rast ce log re gi o na u ovoj 

godini biće veći nego prošlogodišnji. 

Približavanje Evropskoj 

uni ji i otva ra nje tr ži šta 

balkanskih zemalja povećaće 

kon ku rent nost, što će, ka ko 

se navodi, otvoriti i nove šanse za 

razvoj balkanskih ekonomija. 

BESPLATNI PRIMERCI "INDUSTRIJE"! 

Napomena: Izdavač zadržava pravo 

da primerke časopisa šalje samo onim 

preduzećima i institucijama koje ispunjavaju 

preduslove definisane politikom izdavača. 

Ova ponuda važi isključivo za teritoriju 

Srbije. 

Srp ski za či ni u 

evrop skoj čor bi 

Klaster “Šumadijski cvet” iz Kragujevca 

sklopio ugovor sa agencijom “DZ-info“ 

iz Ul ma, o pla sma nu za čin skog bi lja i cve ća 

na tržište Nemačke, Austrije i Švajcarske. 

To je pr vi ugo vor ta kve vr ste ko ji su do ma ći 

proizvođači sklopili sa partnerima iz inostranstva 

u oblasti poljoprivrede. Članovi 

ovog klastera, proizvodiće začinsko bilje 

i cveće koje će za potrebe zapadnoevropskog 

tržišta morati da zadovolji jasno određene 

standarde. U “Šumadijskom cvetu“ 

se na da ju da će ovo po dići ugled nji ho vog 

kla ste ra, ali i obez be di ti po sao za lju de u 

poljoprivredi. Pored cveća i začinskog bilja, 

u pla nu je i sa rad nja sa dru gim kla ste ri ma 

oko ponude eko i seoskog turizma”. 

Klaster “Šumadijski cvet” potpisaće u 

oktobru ugovor o poslovnoj sa rad nji i sa dve 

britanske kompanije, “Plimut” i “Sparks”, 

o isporuci začinskog bilja koje će biti plasirano 

u supermarketima širom Britanije. 

Sta ro ulje kao 

eko lo ško go ri vo 

elimir Stojanović, investitor srpskog 

V porekla iz Nemačke, najavio je da će, 

početkom naredne godine, u Zrenjaninu 

otvoriti prvu fabriku za proizvodnju sintetičkog 

di ze la. Na veo je da je u iz grad nju fa brike, 

u ko joj bi u po čet ku bi lo za po sle no oko 

100 lju di, spreman 

da ulo ži oko 

50 miliona evra. 

Grad nja fa bri ke 

još nije počela jer 

se, prema rečima 

Stojanovića, još 

od decembra prošle 

go di ne če ka do zvo la od Po kra jin skog 

sekretarijata za zaštitu životne sredine. Po 

dobijanju dozvole, on najavljuje da će fabrika 

bi ti iz gra đe na i pu šte na u rad u ro ku od 

šest me se ci. 

Re pro ma te ri jal za pro iz vod nju će se 

nabavljati iz Fabrike ulja u Zrenjaninu i iz 

osta lih gra do va u Sr bi ji, kao i iz bro do gra dilišta. 

Gorivo koje bi se dobijalo preradom 

sta rog ulja bi lo bi eko lo ško i ve o ma kva li tetno, 

a kao sporedni proizvod dobijao bi se i 

bi tu men ko ji mo že da se ko ri sti za as falt. 

6 industrija 5/2008

eflektor 


Ne mač ki “Re um GmbH” 

gra di fa bri ku auto de lo va 

u Svi lajn cu 

Pred stav ni ci Skup šti ne op šti ne Svi lajnac 

i ne mač ke fir me “Re um GmbH” 

pot pi sa li su ugo vor o iz grad nji fa bri ke 

autodelova. Fabrika bi sa radom trebalo 

da poč ne 1. mar ta 2009. go di ne, a u njoj 

bi po sao tre ba lo da do bi je 325 rad ni ka, 

od to ga njih 25 još 

u to ku iz grad nje. 

“Re um GmbH” će 

u iz gradnju fabrike 

in ve sti ra ti 10 mi li o na evra, a op šti na 

Svi laj nac je da la, bez na kna de, pet hekta 

ra ze mlji šta opre mlje nog kom plet nom 

in fra struk tu rom. Di rek tor kom pa ni je, 

Rolf Ri ter, iz ja vio je da ula ga nja “Re um 

GmbH” u Svi lajn cu ne će bi ti okon ča na 

1. mar ta 2009. go di ne, ka da tre ba da 

poč ne pro iz vod nja, već će ka pa ci te ti bi ti 

po ve ća va ni sve do 2012. go di ne. U fa bri ci 

“Reum GmbH” u Svilajncu, proizvodiće se 

pla stič ni de lo vi za kli ma-ure đa je u automo 

bi li ma ko ji će se iz vo zi ti u Ne mač ku i 

ze mlje Evrop ske uni je, a ne mač ki part ner 

namerava da uspostavi i saradnju sa kompa 

ni jom “Fi at”. 

6.883 no vih 

pri vred nih dru šta va 

Agencija za privredne registre saopštila 

je da je u Sr bi ji, u pr vih šest me se ci 

2008. osnovano 6.338 novih privrednih 

društava, što je za oko 8% vi še ne go u isto 

vreme prošle godine. Najviše registrovanih 

preduzeća bilo je u Beogradu (2.852), 

či me je na sta vljen trend od pro šle go dine. 

Istovremeno je, međutim, iz registra 

izbrisano 1.476 preduzeća, što je skoro 

dvo stru ko vi še ne go u isto vre me pro šle 

go di ne. Ina če, naj vi še no vo re gi stro va nih 

firmi bavi se trgovinom, konsaltingom i 

menadžmentom i građevinarstvom. Trenutno 

je u Srbiji registrovano vise od 

101.000 privrednih društava. 

Mala i srednja preduzeća u Srbiji 

sve vi še uče stvu ju u BDP 

Zatvorska firma najveći izvoznik 

Dok je ve ći na pred u ze ća iz Sremske 

Mitrovice oti šla u ste čaj, “Du brava” 

ra di pu nom pa rom. Sva kog rad nog 

dana 250 osuđenika pravi prikolice, točko 

ve, ba šten ske gar ni tu re, ostva ru ju ći 

go di šnji pri hod od 1,5 mi lion evra. Privredna 

jedinica “Dubrava” obavlja svoju 

delatnost u pet proizvodnih pogona: 

me tal ski, drv ni, gra đe vin ski, štam pa ri ja 

i kartonaža. Od oko 1.300 osuđenika, koji 

kaznu zatvora služe u Kazneno-popravnom 

za vo du, njih 250 ra di u “Du bra vi” 

osam sa ti dnev no, sva kog rad nog da na, 

uz angažman još 80 civila, direktora pogo- 

Pot pred sed nik Vla de 

Sr bi je i mi ni star na u ke 

Bo ži dar Đe lić i pred sed nik 

Evrop ske ban ke za ob novu 

i raz voj (EBRD) To mas 

Mi rou do go vo ri li su se o 

po dr šci EBRD-a teh no lo škom raz vo ju 

Ministarstvo za ekonomiju i regionalni 

razvoj oce ni lo je da ma la 

i srednja preduzeća učestvuju sa oko 

36% u ukup nom bru to dru štve nom 

pro iz vo du Sr bi je što je za oko šest od sto 

vi še ne go u 2004. go di ni. Nji hov uti caj na 

vi si nu BDP Sr bi je bio je na ni vou Bu garske, 

Ru mu ni je i Ma đar ske, a nešto ni ži 

nego u Sloveniji. Takođe, dosta je izražena 

i njihova spoljnotrgovinska aktivnost u 

2007. go di ni, pa je ta ko ovaj sek tor ostvario 

vi še od dve pe ti ne iz vo za i dve tre ćine 

uvoza Srbije. Dinamičan razvoj ovog 

sek to ra u pe ri o du od 2001. do 2007. je 

rezultat poboljšanih opštih uslova poslovanja 

i povećane pravne sigurnosti privred 

nih su bje ka ta, a na rad ovog sek to ra 

uticala je i intenzivna investiciona aktivnost 

poslednjih godina. U Srbiji trenutno 

posluje 318. 000 preduzeća, od čega je 

102.042 pri vred nih društava i 216.703 

preduzetnika. U ukupnom broju preduze 

ća sek tor MSP uče stvu je sa 99,7%, a 

sa mo u 2007. broj novoosnovanih MSP 

po ras tao je za 30.000, dok se obim nji hovog 

pro me ta uve ćao za 7,2%. 

na i maj sto ra za obu ku. Rad osu đe ni ka 

za sno van je is klju či vo na do bro volj noj 

ba zi, na osno vu pred lo ga i iz ra đe nog 

profila lično sti od stra ne struč nog ti ma 

sastavljenog od psihologa i pedagoga. 

U “Dubravi” rade osuđenici od jedne do 

20 godina zatvorske kazne, koji dobijaju 

pla tu u vi si ni od 20% naj ni že ce ne ra da 

u Srbiji. 

Najveći izvoz ostvaruje metalski pogon, 

gde se proizvode traktorske prikolice nosivo 

sti od 2,5 pa do 8 to na, i toč ko vi, ko ji 

su prošle godine izvezeni za Alžir, Egipat, 

Hrvatsku, Sloveniju i Makedoniju. 

Do go vo re na po dr ška EBRD-a teh no lo škom raz vo ju Sr bi je 

Sr bi je. EBRD će po dr ža ti 

Nacionalni savet za konkurentnost, 

kao i rad na osniva 

nju In ve sti ci o nog fon da za 

po dr šku ma lim i sred njim 

pred u ze ći ma u do me nu tehnološkog 

razvoja. 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

No vi Mic ro soft Of fi ce Small Bu si ness 2007 

pa ket po ni žoj ce ni 

Kupci u Srbiji od jeseni 

će ima ti pri li ku da ku pe 

paket aplikacija za poslovnu 

produktivnost Microsoft 

Office Small Business 2007 

po 22% ni žoj ce ni Ova je din stve na Majkrosoftova 

ponuda važi za kupce novih 

računara i traje do kraja septembra, 

a zainteresovani se za detalje mogu 

obra ti ti naj bli žem ovla šće nom 

Majkrosoftovom partneru. Microsoft 

Office Small Bu si ness 

2007 uključuje Microsoft Office 

Word 2007, Ex cel 2007, Po wer- 

Po int 2007, Outlo ok 2007 sa me na džerom 

za po slov ne kon tak te i Pu blis her 

2007. Softver je kompletno lokalizovan za 

srpski jezik. 

8 industrija 5/2008

eflektor 


Spo ra zum o sa rad nji 

USAID-a i 19 op šti na u Sr bi ji 

Program podsticanja privrednog razvoja 

opština agencije USAID potpisan je 

sa predstavnicima Sombora, Pirota, Zaječara, 

Sremske Mitrovice, Valjeva, Preševa, 

Me dve đe i Bu ja nov ca. Te op šti ne do biće 

po dr šku ME GA 

pro gra ma USAID 

za privredni razvoj, 

marketing i promoci 

ju, ja ča nje upra ve, kao i bes po vrat na 

nov ča na sred stva. Uz po moć USAID-a od 

2006. godine u partnerske opštine i gradove 

uloženo je 346 miliona evra direktnih 

investicija i otvoreno 6.409 radnih mesta u 

270 novoosnovanih preduzeća. 

RTB Bor ula že 20 mi li o na evra 

u otvaranje tri nova ležista bakra 

TB Bor uložiće u otvaranje tri 

R nova ležišta bakra i zlata više 

od 20 mi li o na evra. Ka ko ka že Dragan 

Bojović, direktor Rudnika bakra 

Bor, to je naj ve će ula ga nje u srp sko 

rudarstvo u po sled njih 15 go di na. 

Novac za otvaranje tri nova rudnika 

osiguran je naplatom 13 miliona 

dolara, koje su kao garanciju za 

učešće na tenderima za prodaju 

Kombinata bakra položili austrijski 

A-TEC i ru mun ski Kuprom. Ostatak 

je zarađen zahvaljujući visokoj ceni 

ba kra na Lon don skoj ber zi me ta la, pa 

je bor ska kom pa ni ja us pe la da ostva ri 

do bit iz re dov nog poslovanja. 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM

Grafička in du stri ja 

ULAZAK U 

DIGITALNU ERU 

"Gra fič ku in du stri ju ka rak te ri šu 

multidisciplinarnost u postupci ma 

ko ji se pri menjuju i univerzalnost primene 

njenih proizvoda. Drugim re čima, 

sa jed ne stra ne gra fič ka in dustrija 

počiva na dostig nu ći ma fi zi ke, 

he mij ske teh no lo gi je, ma šin ske 

in du stri je, in ženjerstva materijala, 

dizajna, tipografije, poljoprivrede, 

šumarstva, elektronike, elektrotehnike... 

Međutim, ovaj od nos je uza jaman, 

ta ko da, sa dru ge stra ne, bez 

grafičke industrije ne može da se 

zamisli skoro nijedna oblast ljudske 

delatnosti. Zamislimo školu bez knjiga 

i sve za ka, poslanike u parlamentu 

bez dnev ne i re vi jal ne štam pe, 

penzionere bez novina, amba la žu 

na ko joj ni šta ne pi še i ne ma sli ka, 

izbore bez plakata, preduzeće bez 

faktura i direktora bez vizitkarte." 

dr Pre drag Živ ko vić 

Svetska grafička industrija, upore 

do sa IT in du stri jom, raz vi ja se 

ne ve ro vat nom br zi nom, zah te va jući 

od pro iz vo đa ča kon stant no usavršavanje, 

praćenje novih trendova 

i po što va nje stan dar da kva li te ta, 

uki da ju ći sta ra i stva ra ju ći ne ka 

nova zanimanja. 

Što se ti če sta nja kod nas, si tu a- 

cija je raznolika i prilično haotična. 

Dok en tu zi ja sti i od onih ma njih 

i od onih velikih proizvođača, ulažući 

ogromne napore i sred stva, 

pokušavaju da dostignu svetske 

standarde, verujući da kvalitet pre 

ili ka sni je mo ra da se is pla ti, još 

uvek ima ogro man broj ile galnih 

preduzeća, koje spuštaju cenu i kvali 

tet rada u grafičkoj industriji, dok 

se državna politika i dalje drži sa mo 

opštih mesta bez neke konkret nije 

pomoći. 

Osta je nam da se na da mo da 

će se stva ri iz me ni ti pre la skom iz 

ovog dobro poznatog tranzicionog, 

u ne ki dru gi pe riod, na daj mo se 

pro duk tiv ni ji i kon struk tiv ni ji. 

10 industrija 5/2008


industrija 5/2008 11


NEKAD 

I SAD 

Pre Dru gog svet skog ra ta, štam pa ri i ti po gra fi sa ovih prosto 

ra, bi li su po struč nosti znani u Evropi. Obi lazeći velike i 

ugledne evropske štamparije, 70-tih i 80-tih godina prošlog 

veka, zarad sticanja iskustva i stručnih sa zna nja, uvek se 

nailazilo na naše ljude koji su ta mo ra di li na od go vor nim i 

visoko plaćenim poslovima. U to vreme, naše ozbiljnije štamparije 

nisu tehnološki ni kadrovski zaostajale za Evropom. 

Naprotiv, u nekim aspektima su prednjačile. 

Pu tuj pla ne to... 

Početkom devedesetih godina, razvoj 

tehnologije, posebno svemirske, prvo se 

primenjuje u medicini, a onda u štamparstvu. 

Ofset štampa pobeđuje visoku štampu 

u novinskoj, a duboku u časopisnoj 

proizvodnji. Personalni računari umesto 

foto-sloga, tipografska saznanja od nekoliko 

vekova utkana u moćne softvere 

dostupne svima, pojavljuje se CTF (Compu 

ter to film), pa CTP (Com pu ter to pla te), 

pa CTPress... Mašine, radni procesi, tehnološki 

postupci, planiranje i organizacija 

postaju uvezani u jedan softversko procesni 

sistem rada (work-flow)... 

Na ža lost, to kom tih istih de ve de se tih 

godina, kao posledica ratova, izolacije i 

ekonomske krize, Srbija je zaostajala oko 

tri tehnološke generacije za svetom. 

Roland Favorit, 1980. godina 

Bez jasnog plana proizvodnje, sa idejom 

sva šta re nja, ku pu je se na o ko jef ti na po lovna 

opre ma ko ja je u za pad nim ze mlja ma, 

zbog zastarelosti, isključena iz proizvodnje 

kao nerentabilna. 

Po vra tak u bu dućnost 

Danas u Srbiji ima registrovanih oko 

3.000 štamparija. Teško je utvrditi koliko 

ih stvarno radi. Zakon nije precizirao šta 

se pod tim poj mom pod ra zu me va, kao ni 

vrstu i obim proizvodnje, vrstu opreme, 

koji su kadrovi i sa kojim profilom obrazovanja 

obavezni. Svega nekoliko desetina od 

ovog ukupnog broja ostvaruje preko 90% 

ukupne proizvodnje. 

Sve u svemu, naša štamparska industrija 

više nije u tehnološkom zaostatku, međutim, 

konkurentnost (cene, kvalitet i rokovi) 

je raznolika, srazmerno godinama proizvodnje 

opreme instalirane u pogonima. 

Većina mašina i uređaja na kojima se 

realizuju ovi poslovi proizvedena je između 

1980. i 1995. go di ne i bi la je u po se du najmanje 

dva vlasnika. Naravno, u pogonima 

ima i znat no sta ri je opre me, a na sre ću 

i one koja je proizvedena i instalirana u 

poslednje 2–3 godine. 

In du strij ski ka pa ci te ti gle da no po vr stama 

štam parskih robnih mar ki: 

a) novinska štampa – of set no vin ska 

rotaciona štampa. Kapaciteti u šest štampa 

ri ja ovog ti pa ve ći su od tre nut nih tr žišnih 

potreba. 

b) časopisna štampa – ofset aksidentična 

ro to štam pa. Tri štam pa ri je, od ko jih su 

U po nu di uslu ga sr pske gra fič ke in du stri je na la ze se sle de će obla sti: dizajniranje, 

fil mo va nje, sve vr ste pri pre ma za štam pu, si to štam pa, ro to štam pa, ta bač na 

štam pa, of set štam pa, fle xo štam pa, gra vi ra nje, štam pa na za šti će nom pa pi ru 

(no va ča ni ce, do ku men ta, po li se, vi ze), du bo ka štam pa, di gi tal na štam pa, pro iz vodnja 

poslovne galanterije, proizvodnja kartonske ambalaže, proizvodnja kartica (čip, 

član ske, kre dit ne, dis kont ne, iden ti fi ka ci o ne), ho lo gra mi (ori gi na ci ja, pro iz vod nja 

hologramske folije i nalepnica), sve vrste doradnih poslova (povezivanje, blindruck, 

numeracija, štancovanje, plastifikacija sjajna i mat, bigovanje, kaširanje). 

dve, po in staliranoj opremi moderne. Ponuda 

tr ži šta je ve ća od mo guć no sti pa se 

određeni poslovi štampaju u inostranstvu. 

c) štampa knjiga i merkantilne robe – 

ofset tabačna štampa. Nedovoljno posla 

za instalirane kapacitete. Desetak štamparija 

ima savremene tehnološke linije. 

d) štampa ambalaže i etiketa – of set, 

duboka i flekso štampa. Nedovoljno je linija 

spe ci ja li zo va nih za pro iz vod nju ro be, 

a koja može da zadovolji standarde i propise 

Evrop ske uni je iz ove obla sti. 

U tr ci s vre me nom 

U raz vi je ni jim evrop skim ze mlja ma, 

štamparsku mašinu čiji je amortizacioni 

vek 10 go di na, pro da ju (obič no na 

ta ko zva ni Is tok) po sle 4 go di ne ra da 

– u momentu kada je normalan redovan 

remont. Računica je krajnje jednostavna: 

sa trećinom investicije za novu (dve trećine 

ima od stare) dobija se najmodernija 

ma ši na, ko ju op slu žu je ma nje rad ni ka, 

koja ima veću radnu brzinu, manji škart, 

bo lji kva li tet i ve ći ste pen auto ma ti za ci je. 

Po ma ci u ovim per fo man sa ma ma ši na 

upravo se, uglavnom, dešavaju na četiri 

godine, između dva sajma DRUPA. 

Poređenja radi: na ofset roto aksidentičnoj 

mašini koja je proizvedena 2004. 

u od no su na 1982. go di nu rad na br zi na 

je po ve ća na du plo, škart je sma njen 8 

pu ta, broj po slu ži o ca sa 6 sma njen na 2, 

a osta le broj ne pred no sti da ne uzi ma mo 

u ob zir. 

U ko rak s vre me nom 

Vreme raznorodne proizvodnje, univerzalnih 

(višenamenskih) mašina i kupaca 

koji će navratiti – daleka je prošlost. Savremena 

(konkurentna) štamparska mašina, 



Trend spolj no tr go vin ske raz me ne 

grafičke delatnosti 

Grafička industrija je očigledno visoko uvozno zavisna 

grana. Repromaterijal za ovu granu gotovo se uopšte 

ne proizvodi u Srbiji. Osnovni repromaterijal je grafička harti 

ja i kar ton, ro to i of set pa pir ko ji či ne pre ko 95% ukup nog 

uvoza repromaterijala za grafičku industriju. Visina aktuelnih 

carinskih stopa ovih proizvoda opredeljuje način deklarisanja 

papira pri uvozu, tako da postoje skokovi u statističkom 

prikazivanju uvoza ovih grupa proizvoda. 

Dis ba lans iz me đu ko li či ne uve ze nog re pro ma te ri ja la i 

količine proizvedenih gotovih proizvoda je rezultat neobaveznosti 

preduzeća da prijavljuju ostvarenu proizvodnju Republičkom 

zavodu za statistiku. 

za bilo koju vrstu proizvodnje, kao svoju osnovnu postavku 

podrazumeva: 

a) računarski sistem za kontrolu i održavanje konstantnog 

kvaliteta kroz implementaciju svih logističkih podataka, online 

konverziju podataka iz pre-pressa, konzistentan kvalitet 

posla, neprekidnu spektometrijsku i denzimetrijsku kontrolu, 

ICC pro fil. 

b) računarski sistem za upravljanje poslovnim podacima 

kroz konstantnu dostupnost izveštajima iz baze podataka o 

svakom proizvodnom detalju, počevši od otvaranja radnog 

naloga sa definisanim uputstvima, količine realizovane proizvodnje 

u jedinicama vremena, ostvarenog škarta, potrošnje 

KBA Performa 74, 2004. godina 

repromaterijala po vrsti i jedinici mere, vremenu zastoja i njihovoj 

dijagnostici itd. 

c) auto ma ti zo va no skla di šte nje, do pre ma nje i za me na 

papira, automatizovano snadbevanje bojom i svim neophodnim 

hemikalijama. 

d) automatizovano dopremanje, ubacivanje i pranje štamparske 

forme (uko li ko se osve tlja va nje ne od vi ja na sa moj 

štamparskoj jedinici – CTPress). 

e) elektronska kontrola uz mašinsko odvajanje škarta na 

izlaznom aparatu i odvođenje u posebnom pravcu 

f) automatizovana i sinhronizovana dorada proizvoda u 

nastavku izlaznog aparata mašine do finalnog proizvoda i njegovog 

pakovanja – kao jedinstvena proizvodna linija. 

Ukoliko to nije moguće u potpunosti (retki slučajevi) onda je 

između uređaja neophodna apsolutna kompatibilnost. Ovakve 

mašine ili, bolje rečeno, proizvodne linije, daju proizvode koji 

su stopostotno u okviru važećih standarda. Ipak, neophodno je 

neprekidno pratiti IFRA, FOGRA i UGRA standarde, posećivati 

njihove seminare i biti član jedne od tih asocijacija (zavisno od 

vrste proizvodnje). Standardi i propisi Evropske Unije o ambalaži, 

pakovanju i transportu, takođe, moraju biti poznati svakom 

štamparu. in 


ufokusu 

Politika AD 

TRA DI CI JA KO JA GRA DI 

BUDUNOST 

POLITIKA AD - najstarija štamparska 

i no vin ska ku ća na Bal ka nu, 

predstavlja jedin stve ni sim bol 

naše kulture, izdavaštva, tehnologije 

i novinarstva i vodeću institu 

ci ju ove vr ste kroz sve bur no i 

uzbudljivo vreme svog postojanja. 

Li der ska mi si ja 

Spajajući tradiciju, kvalitet i iskustvo, 

Politika AD predstavlja lidera u štamparstvu 

na našim prostorima, neprekidno 

uvodeći nove tehnologije zahvaljujući kojima 

je u prilici da kupcima pruži kvalitetne 

proizvode. Kada je u pitanju izdavaštvo, 

misija Politike definisana je na podizanju 

kva li te ta ča so pi sa, ka ko sa dr žaj no, ta ko i 

dizajnerski. Politika se, osim štampe, bavi 

i izdavaštvom knjiga i magazina (Bazar, 

Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, 

Ana, Viva, Huper, Svet kompjutera, Enigmati 

ka), dok dnev ni list iz la zi u okvi ru ćer ke 

firme "Politika novine i magazini". 

Poslovanje Politike AD, pre svega je 

zasnovano na kvalitetu. U skladu sa tim, 

sve ma ši ne u pro iz vod nom lan cu ove 

štamparije, od pripreme za štampu, preko 

same štampe, do dorade i pakovanja, 

svojim kvalitetom garantuju standard i 

kvalitet krajnjeg proizvoda. 

Uvek u ko rak s vre me nom 

1921. go di ne, Po li ti ki na štam pa ri ja 

dobija novinsku rotaciju. To predsta vlja 

odlučan tehnološki iskorak u odnosu na 

celu tadašnju konkurenciju. Do sredine 

dvadesetog veka, Politikina štamparija 

imala je najveće kapacitete za novinsku 

produkciju u čitavoj srednjoj Evropi. 

Ko mo ri 38 LR 

Nova Komori 38 LR-438/1250 rotacija udvostručuje kapacitete štamparije u roto 

štampi. Ova 32-stranična rotacija daje mnogo više mogućnosti u izradi grafičkog 

proizvoda, kod srednjih i velikih tiraža povećava efikasnost, a pogotovo efektivnost, 

jer u značajnoj meri (skoro duplo) smanjuje vreme štampe. Pored toga ubrzava i 

pro ces do ra de pri me kom po ve zu i pri po ve zu ži com, jer upo la sma nju je broj rad nih 

stanica, što omogućava i angažovanje manjeg broja radnika na ulaganju. Kod tvrdog 

poveza, poveza koncem i poveza sa integralnim koricama, upola smanjuje broj tabaka 

i time povećava efektivnost rada, smanjujući u značajnoj meri vreme šivenja. 

Pri pre ma za štam pu 

Priprema za štampu u Politici 

AD ra di se na naj sa vremenijim 

termalnim CTP uređajima, firme 

Kodak (bivši Creo), proizvedenim 

2007. go di ne. To su Magnus 

4570 Qu an tum i Trend set ter 

800 III Qu an tum, kapaciteta po 

16 plo ča na sat. Štam par ske forme 

ko je se na nji ma osve tlja va ju, 

raz vi ja ju se na dve ma ši ne Kodak 

PlateTech 135 Processor. 

Ro to štam pa 

Tri heat set roto akcidenične ofset mašine, 

dve 16-stra nič ne - Ko mo ri S 38 i Komori 

S 38i, i jed na 32-stra nič na - Komori 38 

LR-438/1250, pružaju mogućnosti koje 

čine Politiku AD jednom od, po kapacitetu 

i kva li te tu, naj ve ćih štam pa ri ja kod nas. 

Ko mo ri ma ši ne da ju kva li te tan oti sak i 

smanjuju makulaturu na minimum. Korišće 

nje iste ši ri ne rol ne na sve tri Ko mo ri 

mašine, daje mogućnost da se jedan proiz 

vod od vi še ta ba ka štam pa na vi še ma šina, 

a da to ne pro iz vo di ni ka kve pro ble me 

u nje go voj do ra di pri po ve zi va nju. Ceo 

proces se odvija uz konstantnu denzitometrijsku 

i spektrofotometrijsku kontrolu 


u fokusu 

Politika AD 

i praćenje kvaliteta štampe, što garantuje 

vrhunski kvalitet krajnjeg proizvoda. 

Ta bač na štam pa 

Pored rotacionih ofset mašina, u sklopu 

proizvodnog lanca nalazi se i Rapida 105 

firme KBA, osmobojna tabačna ofset mašina, 

potpuno automatizovana, sa digitalnim 

sistemom kontrole. Rapida 105 ima 

osam štamparskih jedinica - po četiri boje 

na obe strane tabaka. Maksimalni format 

ta ba ka je 1050 mm x 720 mm, mak si malna 

br zi na štam pe je 12.000 oti sa ka na 

sat, a mo gu će je štam pa ti na pa pi ri ma 

gramature od 60-300 g/m 2 . 

Uz ove vr hun ske si ste me za ro to i ta bačnu 

štam pu, ja sno je da ne po sto ji ono što 

ne mo že da se od štam pa u ovoj ogrom noj 

štampariji. 

Ko nac de lo kra si 

2006. 

- 28. Gra fi ma – sa jam gra fič ke i pa pirne 

industrije: 

• Robna grupa Časopisi i revije: Srebrni 

pečat za časopis Huper 

• Specijalno priznanje Privredne komore 

Srbije za kvalitet u grafičkoj industriji 

• Grand Prix Udru že nja eko nom skih 

propagandista za najbolji promotivni 

nastup 

2007. 

- Plaketa i priznanje povodom 150 

godina Privredne komore Srbije 

Kvalitetna finalna obrada knjiga, ča sopisa 

i ostalog štampanog materijala predsta 

vlja iz u zet no va žnu fa zu u grafičkoj 

industriji. Naravno, pored kvaliteta štampe 

i bo ja, stra ni ce knji ge ko je me ko 

padaju ne zatvaraju ći se i čvrst, kva li te tan 

po vez, pr vi su ko ji za pa da ju za oči krajnjem 

kup cu. Ma ši ne za du že ne za fa zu 

dorade odštampanih tabaka, svojim kvalite 

tom, u sva kom po gle du, sto je ra me uz 

rame sa savremenim mašinama pripreme 

i štam pe. 

Prva u nizu je linija za sečenje papira 

Perfekta 115, proizvedena 2006. godine, 

koja sadrži vagu - brojačicu tabaka i liftove 

za podizanje i spuštanje paleta. Odlikuje je 

visok stepen automatizacije što u mnogome 

ubrzava proizvodni proces. Tabaci se, 

zatim, savijaju na tri savijačice MBO B1 

formata. Uređaj za savijanje geografskih 

karata i sličnih proizvoda na jednoj od njih, 

otvara i mogućnost proizvodnje specifičnih 

vrsta štampanih proizvoda. 

Po ve zi 

Pri zna nja 

Pr vi broj li sta Po li ti ka, ruč no je, u privatnoj 

štampariji Dimitrija Dimitrijevića, 

slo ži lo osam rad ni ka, a pre lom je lič no 

iz vr šio - flah-druk teh ni kom - pr vi "me ter" 

i glavni slovoslagač, Kosta Sekulić. Od 

samog nastanka, Politiku je karakterisao 

originalan vizuelni i grafički izgled, počev 

od ne sva ki da šnjih slo va u svom na slo vu, 

pa na da lje. No vi ne su ta da štam pa ne 

posredstvom olovnog sloga. Slova su 

• Ži ča ni po vez 

Mašine firme Müller Martini - Bravo- 

Plus, sa 7 sta ni ca za ta ba ke, sta ni com 

za korice i stanicom za lepljenje kartica, 

proizvedena 2006. godine i PrimaPlus sa 

10 stanica za tabake i stanicom za korice, 

mogu da postignu maksimalnu brzinu do 

12.000 pri me ra ka na sat. 

• Me ki po vez 

Li ni ja KOL BUS KN-473; ZU-841; 

HD150B, za me ki po vez to plim le pljenjem, 

pro iz ve de na 2005. go di ne, sa sto ji 

se od ma ši ne za sa ku plja nje ta ba ka (18 

sta ni ca), ma ši ne za me ki po vez to plim 

lep kom, i tro re za ča. Li ni ja mo že da po vezu 

je knji ge for ma ta od 100 x 125 x 3 

- 29. Gra fi ma – sa jam gra fič ke i pa pirne 

industrije: 

• Rob na gru pa Knji ge: Zlat ni pe čat za 

knjigu Srbi i Jerusalim 

• Robna grupa Časopisi i revije: Srebrni 

pečat za časopis Arsenal 

• Robna grupa Kalendari: Zlatni pečat 

za kalendar Politike AD za 2008. godinu 

• Zlat ni pe čat za ukup ni kva li tet na 29. 

Grafimi 

• Grand Prix Udru že nja eko nom skih 

propagandista za najbolji promotivni 

nastup 

mm do 320 x 390 x 60 mm i mo že da 

do stig ne mak si mal nu br zi nu do 8.000 

ci klu sa na sat. 

• Tvr di po vez 

Li ni ja za tvr di po vez sa sto ji se od ma šine 

za le plje nje pred li sta COL MA TIC 55, 

koja podržava formate od 100 x 150 mm 

do 280 x 450mm i mo že da po stig ne do 

5.000 tak to va/h, ma ši ne za sa ku pljanje 

ta ba ka KOL BUS KN 473 (18 sta ni ca, 

8.000 taktova/h), i automatske šivaće 

ma ši ne GRAFOTEC, tip ASTRO NIC 180, 

maksimalne brzine 180 taktova u min, 

Auten tič nost kao brend 

slagana ručno, jer prave štamparske (a 

posebno rotacione) mašine tada nisu 

po sto ja le. Naj ve ći pro blem pra vi la su 

slova kojima su štampani naslovi. Prvo 

zaglavlje Politike projektovao je sam osnivač 

i vla snik Vla di slav Rib ni kar. On je 

sam kon stru i sao slo va ko ja su mu bi la 

potrebna za ispisivanje imena novina. 

Ta kvo pi smo se ni je mo glo na ći ni u jednoj 

grafičkoj radionici. 

koja podržava formate od 75 x 150 mm, 

do 320 x 420 mm. 

Na liniji KOL BUS KN-473; ZU-841; 

HD150B vr ši se pri pre ma knji žnog blo ka i 

izrada tvrdih korica. KOL BUS DA 260 predstavlja 

automatsku liniju za izradu korica. 

Format otvorene korice može da ide od 

205 x 140 mm do 670 x 390 mm, a br zi na 

joj je do 2.400 na sat. In te gral ne ko ri ce se 

izrađuju na mašini PETRATTO SAB 100 

di gi tal, ko ja po dr ža va for mat pa pi ra od 

200 x 150 mm do 1000 x 800 mm, du ži nu 

klap ni od 10 do 300 mm, de blji nu pa pi ra 

(kar to na) od 60 do 500 g/m 2 , a mo že da 

postigne mehaničku brzinu do 80 m/min. 

Linija za doradu knjiga KOL BUS BF 511 

služi za zaobljavanje, koričenje i presovanje 

knji žnog blo ka u čvr ste, flek si bil ne ili 

plastične korice, Mehanička brzina joj je 

do 30 tak to va u mi nu ti, a for ma ti knji žnog 

blo ka mo gu da idu od 70 x 100 x 2 mm do 

305 x 375 x 80 mm. 

I na kra ju, KOL BUS SU H 640 ko ji je 

zadužen za postavljanje omota, dok se 

gotovi proizvodi uvijaju u foliju na mašini 

Hugo Beck. 

Neophodno je naglasiti, da pored vrhunske 

opre me, ko ja mo že da po dr ži ogrom ne 

tiraže i složene zahteve klijenata, dušu ove 

štamparije čini dobro organizovan, kvalitetan 

struč ni tim lju di, ko ji su za pra vo i naj važniji 

garant kvaliteta proizvodnje i koji čine 

Politiku AD liderom u svojoj oblasti. 

Kon takt: 

Ljiljana Čorokalo 

ko mer ci jal ni di rek tor, Politika AD 

Tel. 011 3373 417 i 3373 405 

E-mail: lj.co ro ka lo@ po li ti ka-ad.com 

in fo@ po li ti ka-ad.com 


ufokusu 

Udru že nje gra fi ča ra Gra fo Cen tar 

Sve na jed nom me stu 

Kao što se sama grafička tehnologija više 

ne osla nja na tra di ci ju, već na no ve teh nolo 

gi je i njen raz voj, ta ko se i udruženje 

grafičara GrafoCentar ne diči tradicijom, 

već praćenjem razvoja grafičke tehnologije, 

informisanjem, edukacijom i servisom usluga 

koji je dostupan svima čije je interesovanje 

vezano za grafičku tehnologiju. 

K 

onstantan razvoj grafičke tehnologije, savremena 

oprema i njihove mogućnosti, dovode do gomile 

pi ta nja i sum nje u pra vi iz bor. In for mi sa njem 

u vidu edukativnih seminara i prezentacija, želimo da 

približimo i pojasnimo tehničke karakteristike sa praktičnim 

iskustvom. Ovu vrstu konsaltinga značajno nam je 

olakšala saradnja sa domaćim i inostranim kompanijama 

koje proizvode i distribuiraju grafičku opremu, a koja je 

do sada bila na zavidnom nivou i omogućila našim članovima 

da dođu do potrebnih informacija 

pre sa mog in ve sti ra nja. Ta ko đe, do tič ni 

seminari i prezentacije uvek su i svima 

do stup ni na na šoj web adre si u pu nom 

izdanju, a za sva dodatna pitanja otvorili 

smo po seb nu stra nu Fo rum, na ko joj svaki 

seminar ili prezentacija ima posebno 

mesto upravo za dopunske odgovore i 

objašnjenja koje daju najstručniji grafički 

radnici iz određene oblasti. 

Ber za gra fič ke opre me 

Prilikom investiranja u novu tehnologi 

ju ili no vu opre mu, jed na ko je va žno 

regulisati postojeće, odnosno stare radne linije. Sa tim u 

ve zi, obez be di li smo deo na na šoj web adre si ko ja se ba vi 

isključivo polovnom grafičkom opremom. Nije nas iznena 

di lo što je upra vo taj deo i naj po se će ni ji, jer oku plja ne 

samo grafičare iz naše zemlje, već veliki broj zainteresovanih 

za na šu po lov nu opre mu iz su sed nih ze ma lja, ali i one 

grafičke kompanije koje nude polovnu opremu iz zemalja 

zapadne Evrope. 

Pro boj na evrop sko tr ži šte 

Jedan od glavnih problema u grafičkoj industriji je proši 

re nje tr ži šta, po go to vo što no va teh no lo gi ja nu di ka paci 

te te ko ji mo ra ju da se po pu ne ka ko bi se ona sa ma po 

se bi uop šte is pla ti la. Tre nut no na na šem tr ži štu vi di mo 

kon ku ren ci ju či ja je bor ba za sno va na na pa du ce na 

usluga, što onemogućava brži razvoj i nova investiranja, 

već naprotiv ide korak unazad, pa radi konkurentnosti 

za dr ža va se sta ra teh no lo gi ja ili se opre de lju je za lo ši ju 

ali isplativiju no vu ili po lov nu opre mu. Za to je pri mar ni 

za da tak na šeg udru že nja 

prezentovanje srpske grafičke 

industrije u inostranstvu, 

a po no vo nam za datak 

znat no olak ša va na ša 

web adre sa na ko ju usmera 

va mo sve za in te re so vane. 

Po sta vi li smo ba ne re 

naših grafičkih kompanija 

sa di rekt nim lin ko vi ma na 

nji ho ve saj to ve pre ko ko jih 

se pred sta vlja ju na šem i 

stra nom tr ži štu, a u sa rad nji sa gra fič kim or ga ni za ci jama 

i udru že nji ma iz mno gih ze ma lja kon stant no po ku šava 

mo da ani mi ra mo ino stra no tr ži šte. 

Obo stra na ko rist 

Udru že nje je u sva kom 

trenutku spremno da odgovo 

ri, po sa ve tu je, uputi ili 

po kre ne od go va ra ju ću 

ak ci ju na zah tev svo jih 

čla no va. U že lji da bu demo 

do stup ni svi ma i da 

olak ša mo kon takt, pristup 

in formacijama, ali i 

efi ka snost, na ša ba za je 

postavljena na web adresi 

www.gra fo cen tar.com 

Na rav no, sve ak tiv no sti na šeg udru že nja su usko 

ve za ne i za rad sa na šim mla dim čla no vi ma, stu den tima 

grafičke tehnologije i đacima. Samo protekle godine 

organizovano smo vodili grupe naših mladih članova na 

raz ne pre zen ta ci je gra fič ke opre me i 

edukativne seminare o grafičkim repromaterijalima, 

novim tehnologijama, softveru 

i standardizaciji u grafičkoj industriji. 

Takođe, članove koji su pokazali najviše 

entuzijazma preporučili smo našim vodećim 

grafičkim kompanijama i možemo se 

po hva li ti da su sa da u stal nom rad nom 

od no su i to na od go vor nim i zah tev nim 

rad nim me sti ma. 

Olakšavajući mladim članovima da lakše 

do đu do slo bod nih rad nih me sta, 

olakšavamo i grafičkim kompanijama da 

pro na đu ade kva tan ka dar i to na taj na čin 

što smo na na šoj web adre si odvo ji li po seban 

deo na ko me se na la zi CV sva kog na šeg čla na, svr šenog 

stu den ta i kva li fi ko va nog gra fič kog rad ni ka. 

Pored toga, potpisali smo ugovor sa školama računara 

i web akademijama i omogućili popuste za pohađanje kurseva 

iz grafičkog i web softvera. Organizovali smo praktičnu 

nastavu u našim najsavremenijim studijima za pripremu 

i štamparijama kako bi studenti lakše spojili teorijsko 

znanje sa praktičnim iskustvom i još mnogo to ga. 

Jedna od aktuelnih akcija pokrenuta je upravo zbog 

potrebe grafičkih kompanija za usavršavanjem i legalizacijom 

softvera. Potpisanim ugovorima sa kompanijama 

koje distribuiraju softver, omogućili smo brojne 

pogodnosti našim članovima, kao što su značajni popusti 

u ce ni i flek si bil ni na či ni pla ća nja, kon sul ta ci je 

vezane za optimalnu nabavku i postprodajnu podršku. 

Odgovor naših članova je bio izuzetan, a pored prilične 

uštede u ekonomskom smislu, pouzdanost i profesiona 

li zam u ra du je sa da na mno go ve ćem ni vou. 


Re vo lu ci ja di gi tal ne štam pe 

DIGITAL NO RAS KR ŠE 

Digitalna štampa je promenila grafičku industriju i nasta vlja 

da je menja. Kako kancelarijska, tako i štampa velikih formata, 

pro u zro ko va le su po ve ća nje pro duk tiv no sti, pri la go dlji vost 

marketinških veština i tehnologija vezanih za komunikacije 

ba zi ra ne na štam pi. Kao što se ra ni je ce la in du stri ja iz me ni la 

prelaskom sa štamparske prese na ofset tehnologiju, tako 

cela industrija sada, ponovnim uvođenjem digitalne pripreme 

i štam pe, do no si no ve or ga ni za ci o ne, obra zov ne i tr ži šne iza zove, 

a štampari moraju da usvoje nove tehnologije, proizvode i 

pristup marketingu. 

TEKST: SI NI ŠA DE SPOT, DIPL. INŽ. 

D 

i gi tal na štam pa se da nas na la zi 

na onom me stu gde se of set 

štam pa na la zi la 1968. 

Od ja nu a ra do mar ta 2008. pro fe sor 

F. Ro ma no, sa ti mom stu de na ta sa 

Ro če ster ske ško le pri ku pio je i ob ra dio 

619 in ter vjua sa vla sni ci ma štam pa ri- 

ja, na ru či o ci ma i osta lim uče sni ci ma 

u po slu, u po ku ša ju da ura di pre gled 

di gi tal ne štam pe da nas, sa pro jek ci jom 

bu du ćeg raz vo ja do 2020. Pro jek ci ja 

je ura đe na na ba zi ana li ze tren do va i 

si mu la ci jom na ra ču nar skim mo de lima. 

Dobijeni obimni izveštaj predstavlja 

re pre zen ta ti van pre sek in du stri je na 

glo bal nom ni vou. 

Ključ ni na la zi 

Ko li či na štam pa nog ma te ri ja la 

sma nju je se u in du stri ja li zo va nim 

na ci ja ma, ali ra ste u na ci ja ma u 

raz vo ju, ba zi ra no pre sve ga na ce ni 

radne snage; 

Troškovi štampanja ra stu br že od 

cene koja se naplaćuje za proizvode 

štampe i štamparske usluge; 

Konkurencija na po lju štam pe po staje 

globalna, posebno u štampanju 

knji ga, ambalaže i ostalih vremenski 

neosetljivih proizvoda; 

Broj komercijalnih štamparija opada, 

uglav nom kroz kon so li da ci je i 

ukrupnjavanja u sektoru; 

Nova vrsta kopirnica sa digitalnom 

štampom evoluira - prerastajući u 

mikro štamparije; 

Kupci štamparskih usluga centralizuju 

i konsoliduju svoje porudžbine 

preko interneta; 

Digitalna štampa preuzima značajan 

deo prihoda koji su tradicionalno 

pri pa da li of set štam pi; 

No ve uslu ge, osim tra di ci o nal nih 

štamparskih, i povećana efikasnost 

pri kontroli troškova, postaju sve značajniji 

kod održavanja nivoa profita; 

Nedostatak iskusne radne snage 

evi den tan je kod da va la ca uslu ga 

štampanja, i to podjednako kod klasičnih 

štamparskih zanimanja kao i 

kod novih, poput programiranja baza 

podataka, pripreme i marketinga; 

Marketing putem poštanskih uputnica 

i tran sak ci ja spa ja se u je din stven, 

a unakrsni marketing raste. Moderan 

štam par se sve vi še osla nja na marketing 

u digitalnim medijima; 

Of set štampari sa di gi tal nom štampom 

iskazuju veći profit od klasičnih. 


u fokusu 


Glo bal no se lo 

Neki štampani proizvodi, koji uključuju 

u svoju izradu i pojedine elektronske komponente 

uzrokovali su neobične globalne 

odnose. Zavod za štampu američke vlade 

ugo vo rio je sa dve evrop ske kom pa ni je proizvodnju 

računarskog čipa sa antenom, 

ali sve se to skla pa u fa bri ci na Taj lan du. 

Pra zni pa so ši pu tu ju u Evro pu, gde se 

mikročipovi ubacuju u korice, a zatim se 

ša lju na Taj land gde im se do da je ra dio 

antena. Ne postoje američke kompanije 

koje proizvode biometrijske delove za elektronske 

paso še. Ta ko da se oni tran sportuju 

iz SAD-a u Evro pu, ko ja je pred vod nik u 

radio identifikacionoj tehnologiji, a odatle 

u Aziju, sigurnim transportima, ponekad i 

u oklopnim vozilima. 

U Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi 

pa pir uče stvu je sa tre ći nom ce ne u troško 

vi ma štam pe. U Azi ji, uče stvu je sa 

50% što po ka zu je ko li ki je udeo ce ne 

radne snage u proizvodnji. Azija sada ima 

pred nost u nad ni ca ma i ni ka kvu zna čajnu 

ba zu iz gra đe nih po go na, što kom pleti 

ra uvo zom sta re i po lov ne teh no lo gi je 

sa za pa da. Gu bi tak po slo va štam pa nja 

po go dio je mno ge ge o graf ske sek to re: 

No vi Ze land je iz gu bio po sao u ko rist 

Austra li je, a Austra li ja u ko rist Ma le zi je. 

Sin ga pur je iz gu bio po sao u ko rist Ki ne, 

kao i Evro pa i Se ver na Ame ri ka. Pr vi put 

u isto ri ji štam pa nja, za pad ne kom pa ni je 

su pri mo ra ne da iz jed na če mar ke ting, 

ka ko po ru či o ci ma uslu ga, ta ko i nji ho vim 

kup ci ma. 

I is pod po di zvo đa ča po di zvo đač 

Broj isporučenih robnih kontejnera iz 

Azi je u Evro pu po ras tao je 2007. za 7%. 

Kontejneri eliminišu krađe, gu bit ke, mo gu 

se koristiti za prenos hrane koja gubi na 

težini drugim metodama, što čini produkciju 

prehrambenih proizvoda globalno 

dostupnom. Većina tih kontejnera sadrži 

proizvode proizvedene u Aziji i spakovane 

u kutije (štampane!) sa nalepnicama 

(štampanim!), sa pojedinačnim pakova- 

nji ma (štam pa nim!), pa čak i uput stvi ma 

za upotrebu (takođe štampanim) na lokalnom 

je zi ku. Ca rin ski slu žbe ni ci ca ri ne 

proizvode, ali ne i štampane stvari. Može 

se samo pretpostaviti količina posla koja 

je izgubljena za evropske i američke štamparije 

(i štamparije drugih zemalja) zato 

što se pro iz vod na ba za iz tih ze ma lja i 

da lje se li u Azi ju. Sva ka na ci ja se tru di da 

ostvari balans između trgovine i podrške 

lokalnoj industriji koja izvozi. Danas, Kina, 

Indija i druge azijske zemlje predstavljaju 

"radne konje" svetske trgovine, zahvaljujući 

njihovim niskim nadnicama. Japan je 

bio u sličnoj poziciji posle drugog svetskog 

ra ta, ali je ži vot ni stan dard po ras tao, a 

paralelno i kvalitet proizvodnje. Za Japanom 

je do šla Ju žna Ko re ja i do go di la se 

ista stvar. 

Da nas, Ki na i dru ge na ci je u Azi ji, na predu 

ju sa ni skom ce nom ra da. Nji hov standard 

života se, međutim, povećava, i kapital 

mo že da ode u dru ge re gi o ne sve ta. 

Ironično je da, danas, Kina ugovara kao 

po di zvo đa če ne ke kom pa ni je iz Vi jet nama 

za to što su nji ho ve nad ni ce ni že od 

kineskih. 

"Ze le ni po tro ša či" ču va ri 

stan dar da 

"Bi ra ju ći evrop sku štam pa ri ju, na ruči 

o ci pokazuju da su sve sni po tre be 

da se za šti ti oko li na i mo gu bi ti si gur ni 

da su rad ni uslo vi u toj štam pa ri ji fer i 

korektni, čime demonstriraju brigu za 

važne socijalne činioce našeg društva", 

sto ji u uvo du bro šu re "Za što ra di ti sa 

evrop skom štam par skom in du stri jom ", 

u izdanju Intergrafa. Navodi se takođe, 

da evrop ske kom pa ni je po štu ju vi so ke 

eko lo ške stan dar de, da su to uglav nom 

po ro dič ne kom pa ni je sa vi so kom so cijal 

nom sve šću u ko ji ma za šti ta oko li ne 

po sta je ključ ni za štit ni fak tor. 

Ekološki zakoni usvojeni u zadnjih nekoliko 

godina, u zemljama EU, predstavljali 

su pretnju evropskoj industriji štampe, ali 

sada se pretvaraju u glavnog zaštitnika te 

industrije. Set zabrana o sadržaju otrovnih 

materija, zagađivača, materijala i pakovanja 

kao i o njihovoj biorazgradljivosti, koje 

su evropske štamparije ispoštovale, kineske 

ni su, što je ujed no i bra na za stra šu jućem 

rastu kineskog štamparstva potpomognutog 

kako domaćom proizvodnjom, 

tako i izvozom usluga. 

Po ja vlju ju se, me đu tim, u zna čaj nom 

bro ju i "ze le ni po tro ša či" ko ji obra ća ju 

pa žnju na to u če mu i na ko ji na čin je proiz 

vod upa ko van, i ko ji su sprem ni da pla te 

ne što vi še za te uslo ve. 

Je dan ča so pis u 15 štam pa ri ja 

Štam par u Oklen du na No vom Ze lan du, 

štampa nalepnice za flaširanu vodu sa 

ostrva Fidži. U Singapuru pola obima štampe 

se izvozi. U Maleziji se štampaju knjige 

za niže razrede američkih škola. U Evropi 

Pre vlast di gi tal nih me di ja 

Naj ve ći uzroč ni ci za 

pro me ne u vr sti i obimu 

štam pe je su In ter net 

i dru gi raz li či ti di gi tal ni 

me di ji. To je uzro ko valo 

pad od oko 20% svih 

štam pa nih iz da nja od 

1995. do da nas. Ce lo kupan 

svet ski obim štam pe 

se stabilizuje kako se pribli 

ža va mo 2020. Ve ći na 

štampanih izdanja, koja mogu biti zamenjena 

elektronskim, zamenjena su ili će 

to usko ro bi ti. 

Međutim, drugih 20% obima 

štampe, posebno knjige, 

od re đe na pa ko va nja i drugi 

vre men ski neo gra ni če ni 

materijali, subjekt su globalne 

kon ku ren ci je. Za to su 

pojedine štamparije u zapadnim 

zemljama izgubile gotovo 

40% svog obi ma štam pe 

(20% od elek tron ske za me ne 

i 20% od "of šor" štam pa nja). 

To vodi ka smanjenju broja štamparija u 

zapadnim zemljama i pojačava konkurentni 

pri ti sak na one ko je pre o sta nu. 


u fokusu 


za pad no e vrop ski štam pa ri gu be po sao 

u korist istočnoevropskih i ruskih. Kina 

ra di ve ći nu ode će za svet i oda tle štam pa 

pakovanja, nalepnice itd. Posao štampe je 

postao dvojak - lokalni i globalni. Štampa 

se mno štvo stva ri: in formacioni dokumenti, 

knjige, periodika, novine, obrasci, katalozi, 

pošta, brošure, pakovanja, nalepnice, 

fascikle, kartice, razglednice, kalendari, 

RFID... Svaka od odvih kategorija različito 

je pogođena tehnološkom i vangraničnom 

konkurencijom. 

Ako se porudžbina nalazi do 200km 

od ko ri sni ka ili je is po ru ka do 30 da na, 

ve ro vat no će osta ti kod ku će. Na pri mer, 

70% reklamnog materijala štampano je 

do 200 km od po tro ša ča, a čak 90% ako 

je rok is po ru ke kra ći od 30 da na. 

Ta ko, po ten ci jal za štam pu na stra ni 

najviše iskazuju knjige, pakovanja, nalepni 

ce, teh nič ka do ku men ta ci ja, a naj manje 

no vi ne, lo kal ni ne delj ni ci i osta la 

periodika, katalozi, interna komunikacija 

i štampa sa kraćim rokom isporuke. 

Slanje i prijem pripreme i saradnja elektronskom 

komunikacijom uslovili su, takođe, 

pad lo kal nog obi ma štam pe u kru gu 

200 km, na uštrb jef ti ni jeg ra da u da ljem 

okruženju. 

Najveće evropske firme tome se odupiru, 

kupujući postrojenja na Dalekom 

Istoku, tako da za duže rokove isporuka 

mogu sa određenim gubicima u kvalitetu 

da ponude cenu štampe konkurentnu 

prekomorskoj. Veliki svetski magazini se 

vi še ne štam pa ju u jed noj štam pa ri ji. 

Elektronskom komunikacijom šalje se priprema 

na 15 štamparija širom sveta koje 

štam pa ju po tre ban obim ko ji se isti dan 

pojavljuje svuda na planeti. Osim toga 

uvođenje personalnih računara uzelo je 

pripremu za štampu iz ruku štamparija, a 

ti me i deo pro fi ta. 

Rast ko lor ne štam pe 

Rast ko lor ne štam pe iz no si 51% go dišnje 

i mno go je ve ći od ra sta cr no be le 

štam pe, ko ja se po vla či. Ve li ki deo cr no 

be le štam pe pre u ze le su ma le ko pir ni ce 

i ure đa ji po zi ci o ni ra ni u sa mim pred u zeći 

ma. Bo ja se po la ko se li sa ko ri ca u unutra 

šnjost i ka ko ce ne re pro ma te ri ja la za 

digitalnu štampu budu sve manje, biće je 

sve više. Sve veće korišćenje grafikona, 

sli ka i osta lih ko lor nih ele me na ta, po drža 

va taj trend. 

Takođe, sve je veća personalizacija usluga, 

čak i kod tradicionalnih potrošača unificiranih 

ofset usluga, kao što su lo kal ne 

marketinške kompanije, banke, velike trgovine, 

pa čak i isporučioci usluga kao što je 

električna energija, voda i telekomunikacije. 

Kod svake veće personalizacije na tim 

poljima, raste udeo digitalnih štampara. 

Iako se štamparske prese smatraju za 

mnogo pouzdanije od elektronskih sistema, 

to je, pre sve ga, ve za no za jed no stav nije 

otklanjanje problema u hodu, u odnosu 

na elektronsku opremu. Daljinska dijagno 

sti ka i uput stva ope ra te ru tre ba lo bi 

zna čaj no da uma nje tu raz li ku. Rast ma lih 

porodičnih digitalnih štamparija zasnovan 

je pre svega na bazi nadogradnje fotokopirnica, 

fotografskih radnji i knjigovezačkih 

radionica, kao proširenje njihove ponude. 

Ne ke od tih kom pa ni ja će ra sti i bi ti uspešnije 

od ostalih i predstavljaće novu generaciju 

srednjih štamparskih preduzeća. 

Pla no vi za bu duć nost 

Ako poručite knjigu na internetu i odgovore 

vam da ćete na isporuku čekati desetak 

da na, naj ve ro vat ni je je da će ce la knjiga 

biti odštampana kao zbir porudžbina i 

po sla ta va ma. 

Digitalni kopiri koji su se pojavili 1988. 

evoluirali su u pravcu digitalne štamparske 

mašine, koja evoluira u pravcu povećanja 

kapaciteta i pada cene po odštampanoj 

kopiji. 

Na osnovu svih pregledanih statistika 

i tren do va, ume sto za ključ ka, pro fe sor 

Romano i nje gov tim da li su pred lo ge i plan 

ak ci je za op šti pra vac raz vo ja štam pe. 

Plan ak ci je: 

1. Raz u me ti da je per so na li zo va ni 

zahtev manjeg obima profitabilniji. Ci ljani 

marketing i promocije uzrokuju veći 

od go vor, ve ću pro da ju i za dr ža va ju vi še 

mu šte ri ja. 

2. Maksimizujte kom pletnost zavisnih 

uslu ga na jed nom me stu. Ne nudite 

samo odštampane listove, već nudite proiz 

vod ko ji je što bli ži fi nal nom zah te vu 

kupca. Štampari više nisu samo to. Oni su 

marketinške kuće, sa ponudom ideja, razvoja, 

štampe i finalne isporuke. 

3. Postanite stručnjak za ob ra du ba za 

podataka i informacija iz okruženja. Prava 

informacija je novac. Pratite privredne, 

političke i ostale tokove, pre nego što dizajnirate 

vašu ponudu. Vaše znanje lokalnih 

po tre ba vam da je pred nost nad uda lje nijom 

konkurencijom. 

4. Postanite digitalni trgovac, u smi slu 

da postanete produžetak marketinške i 

reklamne kampanje za vašeg klijenta. 

Povežite ceo proces od ideje i osmišljavanja 

rešenja pa sve do strategije raspodele 

i slič nih uslu ga u je dan pro ces. Ako ne će te 

vi, hoće reklamne kuće. U cilju objedinjene 

ponude, velike marketinške agencije će 

nabaviti svoju opremu i biti vam konkurencija. 

5. In ve sti raj te u obu ku oso blja, u 

znanja i veštine. Diferencijacija i širenje 

novih tehnika obezbeđuje prednost jedinstve 

no sti nad kon ku ren ci jom. 

6. Razmišljajte dugoročno. Una pred 

kon tak ti raj te va še kli jen te sa ide ja ma 

i rešenjima koje su plod vaših analiza i 

is ku stva, a ko je bi im mo gle po mo ći u tr žišnoj 

utak mi ci. Vodite sopstvenu statistiku 

uspešnosti različitih pristupa i ponudite 

je kao deo va šeg is ku stva u okvi ru va šeg 

proizvoda. 

7. Postanite super efikasni, i uvek 

iznova preračunavajte dobitak na svakom 

po slu. Na vre me uoči te pad pro fi ta i pre o rijentišite 

se na poslove koji daju više. 

8. Ulažite u no vu opre mu koja pojeftinjava 

ulazne troškove i smanjuje održavanje. 

9. Postanite jasno vidljivi na Internetu 

i organizujte što je moguće više aspekata 

svog poslovanja preko njega. 

10. Na osno vu is ku stva pro mo vi ši te 

sopstvene ideje, nu de ći ono što kon ku rencija 

ne nudi. Zahtevajte od proizvođača 

opreme i repromaterijala pomoć u realizaci 

ji ta kvih ide ja i kom pen za ci je uko li ko 

se pokažu uspešne. 

11. Automatizujte proces i unificirajte 

opremu i nabavku repromaterijala. 

Li te ra tu ra: 

• "Konkurentnost evropske grafičke 

industrije" - iz ve štaj Er ne sta & Jo un ga za 

Evropsku komisiju 2007. 

•"Za što ra di ti sa Evrop skom štam parskom 

in du stri jom" - In ter graf, 2007. 

• "Dr vo, pa pir i štam pa - Šu mar stvo i 

srodne industrije u EU" - Evrop ska ko misija 

2006. 

• Izveštaj PIRA: "Budućnost digitalnog 

marketinga do 2018."; "Budućnost digitalne 

štampe za industriju ambalaže" in 


Apol lo Grap hic Pro duc tion 

Od pi o ni ra do li de ra 

"Apol lo Grap hic Pro duc tion", pred u ze će za gra fič ke uslu ge, osno va no je 

2002. go dine, sa ciljem da primenom novih tehnologija štampe zadovolji 

potrebe klijenata koje nisu ostvarive klasičnom štampom. Početak rada 

ovog preduzeća po klo pio se sa ra stu ćim svet skim tren dom pre la ska sa 

klasične na digital nu štam pu, ta ko da je, od pi o ni ra na ovom po lju, i da nas 

u li derskoj poziciji na našem tržištu. Preko 2000 klijenata, od kojih veliku 

većinu čine profesionalna dizajnerska studija, marketinške agencije i najznačajnije 

kompanije u našoj zemlji, potvrđuju konstantan kvalitet usluge 

preduzeća "Apol lo grap hic pro duc tion". 

O 

sno va no vog pri stu pa štam pi 

je LA SER SKA KO LOR ŠTAM- 

PA - tehnologija koju je razvio 

XE ROX, najveća svetska kompanija na 

tom po lju. XEROX je svo jim si ste mima za 

kolornu lasersku digitalnu štampu, krajem 

de ve de se tih, po sta vio no ve stan dar de 

u svetskoj grafičkoj industriji. APOLLO je 

2002. godine postavio prvi 

si stem za di gi tal nu 

štam pu iz ta ba ka 

DC2045. Po nu da 

se zatim pojačava 

2004. Go di ne, 

no vi jim si ste- 

Knji ga po na rudž bi ni 

Pred nost kod štam pe knji ga pred stavlja 

mogućnost organizovanja distribucije 

i pro da je bez la ge ra. Za sva ki na slov 

ko ji je po ru čen moguće je napraviti minimalnu 

količinu knjiga (najčešće 1-50), i 

to pro sle di ti na adre se ku pa ca, bez la gerovanja 

kod izdavača. Ovakav vid štampe 

po zah te vu (Prin ting on De mand) osnova 

je ra da i naj ve će svet ske on-li ne knji ža re 

- Amazona. Uštede kod ovako organizovane 

štampe i distribucije su višestruke, a 

neke usluge nisu ni moguće u klasičnoj 

štampi. 

mom DC5252, i naj zad, 

2007. go di ne, za o kru žu je 

se si ste mom za cr no be lu 

štam pu vi so ke pro duk tiv nosti 

DP 4110. Reprezentativne 

karakteristika ovih sistema 

su: mak si mal na di men zi ja 

tabaka 320x487mm, brzina 

štam pe 1000 tab/h za ko lor i 1500 tab/h 

za cr no-be lu štam pu, auto mat ska obostrana 

štampa, automatski povez klamerom 

za for ma te A3 i A4, te ži ne pa pi ra od 

80gr do 350gr. 

Moderna tehnologija 

za moderne potrebe 

Osnov ne od li ke di gi tal ne štam pe su 

BRZINA i PERSONALIZOVANOST. To praktič 

no zna či da je mo gu će od štam pa ti, 

npr. ka ta log od 24 stra ne u ko lo ru, na 

najkvalitetnijem papiru u roku od 1 sata, 

u tiražu od 100 komada, sa personalizovanom 

koricom (ime primaoca, adresa, 

pozdravno pismo...); ili vizitkarte za 30 

lju di u ti ra žu od po 200 kom; ili kom ple te 

ugovora (računa, reklamnih pisama, i sl.) u 

više primeraka, personalizaciju koverata, 

prob ni oti sak pro spek ta, fla je ra, knji ge... 

u ti ra žu od 1 pri mer ka. 

Kom plet na uslu ga 

APOLLO usluga je organizovana po principu 

"ključ u ru ke", što zna či da će te do bi ti sve 

potrebne savete o pripremi fajlova 

za štam pu, ili će ih ope rateri 

pripremiti u studiju, ukoliko vi 

niste u mogućnosti. Zatim slede sve operacije 

štampe i dorade do finalnog proizvoda: 

sečenje po meri, savijanje, plastifikacija, 

povez spiralom, klamovanje, topli 

po vez knji ga i ča so pi sa, tvr di 

po vez, štan co va nje, ka ši ra nje... 

Sva ko mu ni ka ci ja je mo gu ća i preko 

mej la ili FTP ser ve ra, što do dat no 

ubrzava proces obrade zah te va i pripre 

me za štam pu. A u pri pre mi je i no vi 

web sajt pre ko ko ga će bi ti mo gu će vr ši ti 

on-li ne po rudž bi ne, 24 sa ta dnev no. 

Apol lo Grap hic Pro duc tion 

Đorđa Kratovca 17, 11000 Beograd 

tel: 011 744 33 08, 783 80 55 

E-mail: apollographic@sbb.co.yu 

www.apol logp.co.yu 


dr Pre drag Živ ko vić, ka te dra za gra fič ko in že njer stvo, Teh no lo ško-metalurški fa kul te t u Be o gra du 

Od štapa i kanapa, 

do automatizacije 

"Grafičku industriju karakterišu multidisciplinarnost u postup ci ma ko ji se 

primenjuju i univerzalnost primene njenih proizvoda. Drugim rečima, sa 

jedne strane grafička industrija počiva na dostignućima fizike, hemijske 

tehnologije, mašinske industrije, inženjerstva materijala, dizajna, tipografije, 

poljoprivrede, šumarstva, elektronike, elektro teh ni ke... Me đutim, 

ovaj od nos je uza ja man, ta ko da, sa dru ge stra ne, bez gra fič ke in dustrije 

ne mo že da se za mi sli sko ro ni jed na oblast ljud ske de lat no sti. Za mislimo 

školu bez knjiga i svezaka, poslanike u parlamentu bez dnevne i revijalne 

štampe, penzionere bez novina, amba la žu na ko joj ni šta ne pi še i ne ma slika, 

iz bo re bez plakata, preduzeće bez faktura i direktora bez vizitkarte." 

Docent na Teh no lo ško-metalurškom 

fakultetu u Beogradu, na 

katedri za grafičko inženjerstvo, 

dr Pre drag Živ ko vić ba vi se već du gi niz 

godina grafičkom industrijom kako u akadem 

skom, ta ko i u prak tič nom smi slu. 

Zamolili smo ga da sa čitaocima Industrije 

podeli svoje viđenje o tome gde se nalazi 

naša grafička industrija u odnosu na svetske 

tren do ve, kao i o iza zovima 

koje savremeno doba 

i nove tehnologije donose 

ovoj industrijskoj grani. 

Industrija: Ko je su najznačajnije 

promene koje sa 

sobom donosi savremena 

grafička industrija? 

Dr Živković: Digitalna i 

si to štam pa su u eks pan ziji, 

dok je du bo ka štampa 

u stag na ci ji, ali i da lje dr ži 

svoj deo tržišta, posebno u 

štampi ambalažnih materijala, 

vrednosnih i specijalnih papira. 

Primetan je porast hibridnih tehnologija, 

među kojima su posebno zastupljene 

kombinacije ofset-inkjet, flekso-duboka, 

ofset-kserografija, flekso-inkjet i fleksokserografija. 

Osim toga, razvoj grafičke 

tehnologije i industrije karakterišu još i: 

izbacivanje filma i usvajanje CTP sistema 

kao stan dar da za iz ra du štam par skih 

for mi u svim teh ni ka ma ko je ko ri ste 

čvr stu for mu, raz voj ko lor me nadž menta, 

digitalni prenos informacija, razvoj 

stan dar di za ci je, po ve ća nje br zi ne ra da 

mašina, smanjenje gramature novinskog 

dr Pre drag Živ ko vić, docent 

na Tehnološko-metalurškom 

fakultetu u Beogradu, katedra 

za grafičko inženjerstvo 

pa pi ra, štam pa nje per so na li zo va nih proiz 

vo da, auto ma ti za ci ja, stan dar di za ci ja 

i in te gra ci ja pro ce sa. Ne sme mo za bora 

vi ti ni raz voj ra ču nar ske teh no lo gi je 

ko ji je omo gu ćio raz voj soft ve ra i po ja vu 

programskih paketa koji pružaju neverovatne 

mogućnosti dizajniranja i pripreme 

za štam pu gra fič kih pro iz vo da. 

In du stri ja: Ka kav je po - 

lo žaj na še gra fič ke in dustri 

je u od no su na svet ske 

tren do ve? 

Dr Živković: Od ka ko sam 

po čeo da se ba vim gra fi kom, 

situacija se nije promenila. 

Uvek kaskamo za razvijenijim 

ze mlja ma, ali to je valj da 

realnost naše države i našeg 

tržišta. Postoje stručnjaci koji 

idu po sajmovima, prate šta 

se de ša va, po ku ša va ju da 

tamo viđene stva ri pri me ne 

ov de. Ali i da lje je na ša proseč 

na štam pa ri ja bar 10-15 go di na udalje 

na od pro seč ne štam pa ri je u ne koj 

raz vi je ni joj ze mlji sa ja kim tr ži štem i stabilnom 

privredom. Naši preduzetnici, na 

pri mer, če sto ku puju polov ne ma ši ne stare 

i pre ko 10 go di na, od stra nih štam pari 

ja ko je ti me oslo ba đa ju me sto za no vu 

mašinu. Ne želim da ula zim u ana li zu da 

li je to, i za ko ga, do bro ili lo še. Uko li ko 

tr ži šte oprav da ta kvo po stu pa nje, on da 

dru gi ar gu men ti ima ju ma nji zna čaj. 

Če sto, me đu tim, sa po lov nom ma ši nom 

naš preduzetnik sebi obezbedi i konstantan 

raz log za gla vo bo lju..." 

In du stri ja: Ko li ko su kod nas za stuplje 

ne mo der ne teh no lo gi je? 

Dr Živ ko vić: U po gle du ni voa prime 

nje ne teh no lo gi je u štam pa ri ja ma 

mogli bismo da napravimo neku grubu 

po de lu na ne ko li ko kla sa: 

• Štap i ka nap 

Štam pa ri je ko je ra de na teh no lo ški 

odav no pre va zi đe noj opre mi, ali još 

uvek imaju klijente kojima mogu da plasiraju 

proizvode. 

• Pro sek 

Štam pa ri je ko je su se snabde 

le po lov nim ma ši na ma u 

re la tiv nom pri stoj nom sta nju, 

ali od ko jih se ne mo že zah te va ti ni 

vr hun ski kva li tet, ni ve li ki broj od štampa 

nih po slo va u to ku da na, ni ve li ka 

brzina rada. 

• Naj bo lji auto 

je nov auto 

U ve ći ni slu ča je va gra fič ki 

preduzetnici koji su se upustili 

u nabavku nove mašine obratili su se 

lizing kućama ili bankama, stisnuli zube 

kad su ču li za vi si nu ka ma te i ušli u priču, 

uve re ni da sa mo no va opre ma mo že 

da ih održi konkurentnima na tržištu. 

Međutim, u mnogim slučajevima, nije se 

ima lo sna ge, vo lje ili zna nja, a mo žda ni 

tržište još ne vrši potreban pritisak da se 

ide ka najvišem stepenu automatizacije 

podešavanja, upravljanja i kontrolisanja 

pro ce sa i kva li te ta pro iz vo da. 

• Na pred ni 

Sve do ci smo da sve vi še 

štam pa ra po la ko po či nje da 

shva ta da se pro ces štam pa nja 

mo že auto ma ti zo va ti, da se tra ja nje 

podešavanja mašine i pripreme do odobre 

nog oti ska mo že skra ti ti, da se ma šinom 

može automatski upravljati, da se 

kvalitet otiska može stalno pratiti i o tome 

ima ti elek tron ski za pis, kao i da se sa klijentom 

može uspostaviti digitalna komunikacija 

tokom pripreme za neki posao. 


intervju 

dr Pre drag Živ ko vić, ka te dra za gra fič ko in že njer stvo, Teh no lo ško-metalurški fa kul te t u Be o gra du 

Druck und Me dien 

"Grafička industrija se već ne ko vre me 

u sve tu po sma tra kao deo jed ne ve će 

gru pe. Nem ci to, na pri mer, zo vu Druck 

und Me dien, od no sno, sve što je u slu žbi 

prenosa informacija. Mnoge škole imaju 

rav no prav ne od se ke za štam par stvo, 

elek tron ske me di je i am ba la žu. Sve su 

vi še za stu plje ni i si ste mi za di stri bu ciju 

informacija u elektronskom obliku. 

Me đu tim, obim štam pa ne pro duk ci je se 

i da lje po ve ća va, jer se uve ća va ju i ljudska 

po pu la ci ja i onaj njen deo ko ji či ta 

ili ko ri sti štam pa nu am ba la žu. Što se 

či stog štam pa nja ti če, naj za stu plje ni je 

su obla sti of set i flek so štam pe, ko je se, 

gle da no po vred no sti i obi mu od štam pane 

pro duk ci je, po sled njih ne ko li ko go dina 

bo re za pri mat", na vo di dr Živ ko vić. 

Ako bi tre ba lo da jed nom re či od go vorim 

na Va še pi ta nje, "Ko li ko su kod nas 

zastupljene moderne tehnologije?" ta reč 

bi gla si la "ma lo". Jer, ipak, kod nas su u 

velikoj većini grafička preduzeća koja se 

mo gu svr sta ti u ne ku od pr ve tri gru pe, a u 

če tvr toj ih je još uvek ma lo. 

In du stri ja: Šta su ključne prepreke u 

raz vo ju ove in du strij ske gra ne? 

Dr Živković: Ma lo tržište, veliki broj firmi 

ko je se ba ve slič nom ili istom de lat no šću, 

nestabilno političko okruženje, skoro kompletna 

uvozna zavisnost, enormno visoke 

ka ma te na kre di te, ne što ma nje, ali i da lje 

visoke kamate na lizing, hronična nelikvidnost, 

veliki unutrašnji dugovi i još uvek 

nedovoljan broj kvalitetnih stručnjaka za 

pojedine oblasti grafičke tehnologije. 

In du stri ja: Šta bi bi la even tu al na 

re še nja? 

Dr Živ ko vić: Da bi do šli do re še nja, 

moramo krenuti od problema. Puno kocki 

ca tre ba da se sklo pi da bi smo ubr za no 

kre nu li na pred. Na ža lost, ve ći nu tih 

koc ki ca ne okre će mo mi, ne go ne ko 

dru gi. Ono što mo že mo sa mi da ura di mo 

jeste da unapredimo sistem obrazovanja 

na svim ni vo i ma, da po kre ne mo ne ku 

fa bri ku pa pi ra ka ko bismo sma nji li uvoznu 

za vi snost i da po ste pe no po bolj ša vamo 

uslove poslovanja, ne samo grafičara 

već i dru gih gra na, jer, ako dru gi ma ne 

ide posao, ni grafičari neće imati kome i 

šta da štam pa ju i od ko ga da na pla te. in 

industrija 5/2008 

XX

ufokusu 

Štam pa ri ja Va lje vac 

Je din stvo sa vre me ne 

Štamparija VALJEVAC, osno va na 2003. go di ne, 

pred stavlja jednu od vodećih štamparija naše grafičke 

industrije. Najsavremenije mašine za duboku 

of set i di gi tal nu štam pu či ne je jed nom od 

najsavremenije opremljenih štamparija u ovom 

delu Evrope. Jedinstvena tehnika digitalne štampe 

koju poseduje štamparija Valjevac omogućava 

štam pa nje na bi lo kom ma te ri ja lu i u bi lo ko joj 

količini, izlazeći u susret i najkomplikovanijim zahtevima 

modernog tržišta. 

U 

cilju konstantnog rasta i unapređe 

nja po slo va nja, "Štam pa ri ja 

Valjevac" nastoji da svoje kapacitete 

stalno proširuje sa novim svetskim 

tehnologijama. Iz tog razloga, 2006. godine, 

menadžment štamparije se odlučuje 

za investiciju u HP indigo 4500, jedinu 

di gi tal nu teh no lo gi ju ko ja mo že kva li tet no 

odgovoriti na sve zahteve njenih klijenata, 

vodećih regionalnih proizvođača voda i 

pića. Klijenti su uvideli prednosti digitalne 

štam pe i me đu nji ma su se na šli Vukoc- 

hem i DCR Gro up, kao pred stav ni ci za iz radu 

etiketa za hemijsku industriju. Pored 

njih, tu su i eti ke te za vo du - Zlatibor voda 

i Eko vo da. Ra đe ne su i eti ke te za pred u zeće 

Zorka Pharma, a ubrzo, zainteresovale 

su se i vi na ri je po put Tamuz Frankovka, 


u fokusu 


teh no lo gi je i is ku stva 

Baby Mam moth - Pi not No ir, Char donnay 

Ba ri gue, Mil len ni um Ba ri que, vinarije 

Jelić, ka ko bi po boljšale kvalitet etiketa za 

svoja vina. 

Ofset kvalitet u digitalnoj štampi 

Instalacijom ove opreme, "Štamparija 

Valjevac" je postala jedinstvena štamparija 

na ovim prostorima, koja tržištu može 

da ponudi usluge visokokvalitetne industrij 

ske štam pe ka ko u ve li kim, ta ko i u 

malim tiražima. Mašina pruža ofset kvalitet 

u digitalnoj tehnologiji, kao i kratke 

rokove isporuke. Štampa opp materijale 

debljine 12-350 mikrona, na samolepljivom 

papiru, sintetičkom materijalu PVC-u, 

PE-u; pruža mogućnost izrade sigurnosnih 

nalepnica i numeracija, personalizovane 

štampe u punom koloru, reljefne štampe 

i zlatotiska na svim vrstama proizvoda. Originalne 

boje i materijali sa kojima se radi 

bez konkurencije su na domaćem tržištu. 

Savremene etikete 

Težeći stalnom napredku, "Štamparija 

Va lje vac", 2008. go di ne, ula že u do rad nu 

mašinu za indigo štampu, Galaxie. Ga laxie 

ima mogućnost zlatotiska, ricovanja, 

is po ru ke u rol ni kao i si to-štam pe. Za ma šinu 

se ko ri ste UV bo je. 

Po zna te vi na ri je kao Na vip, Ru bin, 

Jović, koje imaju na svojim etiketama zlatotisak, 

odlučuju se za poslovnu saradnju 

sa nama. Etikete vinarije Jović izrađene 

su kombinacijom indiga i mašine Galaxie. 

Navipova "Kraljica Vina", ra đe na je kompletno 

na Galaxie mašini: dva prolaza sito, 

zlatotisak, ricovanje i sečenje u rolni, dok 

je "Chardonnay" 

ra đen 

kao kombinacija 

indiga i mašine 

Galaxie. Tu je i etiketa Rubinovog 

"Sauvignon Blanc", ko ja je pro izvod 

iste kombinacije. 

Uvek mo že bo lje 

Nova tehnologija, koja je veoma važan 

či ni lac da na šnji ce, pra će na is ku stvom 

naših zaposlenih, dovodi nas u vi sok 

položaj kad je u pitanju kvalitet štampe, 

u ovom slučaju, indigo mašine i mašine 

Galaxie, koje zajedno predstavlju jedinstvo 

br zine i kvaliteta koji su zahtevani od 

strane klijenata kao neophodan nivo. Sve 

to ne obuhvata celokupne mogućnosti 

na še štam pa ri je, jer po red njih, tu je i of set 

štampa i mašina za duboku štampu. Iako 

za do volj ni do sa da šnjim re zul ta ti ma, ne 

že li mo da se za u sta vi mo. Naš mo to je da 

uvek može savršenije i bolje. 

Kontakt: 


Le sko vač ka bb 

Tel. +381 (0)14 290 656 

+381 (0)14 244 807 

+381 (0)14 290 791 

Fax: 014 290 794 

E–mail: va lje vac_agency@ptt.yu 

www.va lje vac.co.yu 


standardi 


STAN DAR DI ZA CI JA 

U OF SET ŠTAM PI 

TEKST: MAR KO NE DIĆ, INŽ. GRAF. TEHN, 

IM PLE MEN TA CI JA STAN DAR DA KO LOR 

ME NADŽ MEN TA U GRA FIČ KOJ IN DU STRI JI, 

PRED U ZE ĆE "CO LORSYS" 

Pro cess Stan dard Offset (PSO) 

stvo ren je od stra ne BVDM-a (Bundesverbandes 

Druck und Medien) 

u sa radnji sa FOGRA institutom 

(Graphic Technology Research 

Association) za implementaciju u 

grafičkoj industriji Nemačke. PSO 

striktno prati specifikacije definisane 

u proizvodnom štamparskom 

stan dar du ISO 12647-2 i do pu nju je 

ga do dat nim pra vi li ma - spe ci jal no 

za di gitalne probne oti ske i za pri o- 

ritet boja srednjih tonova u slučaju 

konflikta u bojama punih tonova. 

Z 

a standardni proces štampe, mnoge 

promenljive su stavljene zajedno 

u svet ski pri zna ti stan dard ISO 

12647. Ovaj stan dard opi su je ka kvo bi 

standardizovano štampanje trebalo da 

bu de i ka ko kraj nji re zul tat tre ba da iz gleda. 

On opi su je po ti pu pa pi ra i po ti pu 

štampe (ofset, heat set) kolorni gamut i 

porast tonskih vrednosti (TVI). Zasnovano 

na ovom standardu, nezavisne institucije 

su proizvele ICC (International Colour Consortium) 

pro fi le, što zna či da sva ko u gra fičkom 

lan cu zna šta je stan dard i efek tiv no 

ga koristi u proizvodnji. Kvalitet štampe se 

znatno poboljšava, dobija se optimalna 

debljina nanosa boje, boje na konačnoj 

štampi će biti jednake onim na digitalnom 

probnom otisku. 

Pred vi dlji va štam pa 

PSO omo gu ća va štam pa ri ja ma da 

obez be de kon stan tan kva li tet za svo je klijente 

koji zahtevaju ponovljivost u štampi. 

Da bi štampa bila predvidljiva, neophodno 

je da proces proizvodnje bude standardizovan. 

Ve o ma je va žno da onaj ko pri pre ma 

faj lo ve za štam pu bu de upo znat sa pro cesom 

samog štampanja. Od korisničkog 

servisa, studija, pripreme za štampu, CTP-a, 

do štamparije, svi aspekti proizvodnje imaju 

alat, cilj i pro ce sne ko ra ke, ka ko bi se 

efikasno i konstantno ostvarivao najviši 

kvalitet. U svim fazama rada neophodno 

je postaviti kontrolisane uslove, krenuvši 

od monitora, izrade probnih otisaka, kontrole 

međufaza, izrade štamparske forme, 

kontrole na samoj štamparskoj mašini i 

odr ža va nju kva li te ta, onim re do sle dom 

ka ko ide po stu pak. 

Stan dar di za ci ja 

pro ce sa pro iz vod nje 

ICC profili 

Kolorne separacije, digitalni probni otisak, 

ko lor na si mu la ci ja na mo ni to ru 

(softproof), za sno va ni su na ICC pro fi lima. 

U aplikacijama za obradu fotografije 

i pre la ma nja stra na, ko ri sti mo ICC pro fi le 

za rad u kolornim prostorima. Pomoću 

njih vr ši mo ko lor nu se pa ra ci ju i si mu li ramo 

razne podloge za štampu. 

Probni otisci se pu šta ju sa mer nom trakom 

UGRA/FOGRA Media Wedge, ta ko da 

je korisnik u mogućnosti da proveri kolornu 

tač nost prob nog oti ska i da vi di da li je 

on dobra simulacija konačne štampe. 

Kalibracija monitora 

Prvi korak obezbeđenja kvaliteta u pravljenju 

pripreme za štampu je kalibracija 

monitora. Ona se radi mernim instrumentima 

poput spektrofotometra ili kolorimetra 

i soft ve rom za pra vlje nje ICC pro fi la 

za mo ni tor. Za ver nost pri ka za bo je na 

ekranu nije dovoljno uraditi samo kalibraciju, 

neophodni su i profesionalni monitori, 

poput EIZO monitora, koji imaju veliki kolorni 

ga mut, du bi nu bo ja i ugao gle da nja. 

Soft ver ska ka li bra ci ja se sa sto ji iz par 

koraka: podešava se bela boja na ekranu, 

kon trast i osve tlje nje, dok se kod hardverske 

kalibracije samo prikači kalibrator 

i monitor se automatski podešava prema 

određenom obrascu. 

Kreiranje PDF-a 

PDF (Por ta ble Do cu ment For mat) je 

standardni format u kome se predaje 

pri pre ma za štam pu. PDF se kre i ra iz aplikacija 

za prelamanje strana 

i ob ra du fotografija (Photoshop, 

InDesign, Illustrator 

itd.) Kad se pra vi za 

štampu u komercijalnoj 

ofsetnoj štampariji, PDF 

tre ba da bu de kom po zitni 

sa embedovanim fonto 

vi ma, ko lor ni pro stor tre ba da bu de 

CMYK, a slike moraju imati odgovarajuću 

re zo lu ci ju. Za kon kret ni stan dard, ako 

postoje karakterizacione vrednosti, PDF 

se eks por tu je bez ICC pro fi la, a ako ne 

po sto je, on da osta je ICC pro fil da bi osi gurao 

reprodukciju boja. 

Provera PDF-a 

Kad se pre u zme pri pre ma, ra di se 

pro ve ra faj la da bi se vi de lo da li je fajl u 

skla du sa zah te vi ma štam par ske in dustrije. 

PDF fajlovi su napravljeni i provereni 

PDF/X1 i PDF/X3 stan dar dom. PDF/X je 

stan dard ko ji obez be đu je ja san set pra vila 

za si gur no i fleksibilno korišćenje PDF 

for ma ta, s ob zi rom da sam PDF mo že da 

se koristi za razne upotrebe koje nisu u 

skla du sa štam pom. 

Iz ra da prob nih oti sa ka 

Prob ni oti sci se ko ri ste da bi se pre 

štampe videlo kako će izgledati krajnji 

pro iz vod. Da bi smo mo gli da si mu li ra mo 

neku tehniku štampe tj. da bismo napravili 

probni otisak moramo posedovati: 



• ade kva tan pro fe si o nal ni štam pač, 

uglav nom ink jet, sa ve li kim ga mu tom 

boja, (štampači poslednje generacije, velikog 

for ma ta kao što su Ep son, HP i 

Canon). 

• RIP - softver za izradu probnih otisaka 

(EFI ColorProof XF soft ver za iz ra du 

probnih otisaka, sa velikim mogućnostima 

kalibracije i podešavanja štampača, koji je 

u skla du sa ISO zah te vi ma). 

• Ser ti fi ko van na men ski pa pir bez 

izbeljivača, na kome možemo dobiti adekvatne 

vrednosti (TECCO papiri za izradu 

probnih otisaka koji su sertifikovani od 

strane FOGRA instituta za izradu probnih 

otisaka, poput SM9200 ko ji je pred vi đen 

za simulaciju ofset štampe). 

• Spektrofotometar, ko ji slu ži za pravljenje 

ICC profila i kojim se radi karakterizacija 

i kalibracija štampača. 

FO GRA ser ti fi ka ci ja 

prob nog oti ska 

Kako bi prob ni oti sak ste kao ser ti fikat, 

neophodno je da pro đe ne za vi snu 

verifikaciju prema željenom standardu. 

To zna či da sva ki prob ni oti sak mo ra da 

ima na se bi UGRA/FOGRA Media Wedge, 

odnosno kon tro li klin za me re nje i 

nalepnicu na kojoj su dobijene izmerene 

vrednosti. Nakon procedure štampanja 

probnog otiska, vrši se merenje spektrofotometrom 

i adekvatnim softverom sa 

ISO 12647-2 je stan dard 

kvaliteta za četvorobojnu ofset 

štam pu ko ji: 

• obezbeđuje internacionalnu prepoznatljivu 

definiciju komunikacije od pripreme 

do štam pe 

• definiše zahtev za predvidljiv i ponovljiv 

kvalitet štampe 

• određuje različite uslove štampe prema 

tipu papira (premazni, obojeni, sjaj, 

svetlina, gramatura) 

• kolorne koordinate punih tonova 

• karakteristike porasta rasterske tačke 

• tolerancije u kolorimetriji, porast tonske 

vrednosti. 

verifikaciju probnog otiska, prema željenom 

standardu. 

LIGHT Vi e wing Box 

Da bi smo zna li da li pod pra vim sve tlosnim 

uslovima posmatramo probni otisak, 

ko ri ste se tra ke za me ta me ri zam ko je 

ima ju po lja iste bo je sa mo pod sve tlom od 

5000K, i ko je nam na taj na čin uka zu ju 

da li je osve tlje nje ade kvat no za gle da nje 

probnog otiska. 

Da bi smo vi de li bo je sa prob nog oti ska 

ona kve ka kve će bi ti i na of set ma ši ni 

moramo da ih posmatramo u kontrolisanim 

svetlosnim uslovima koje određuje 

ISO stan dard 3664. Za tu svr hu se ko ri sti 

LIGHT Viewing Box koji simulira traženi 

svetlosni izvor. 

Provera kvaliteta 

štam par ske for me 

Da bismo dobili adekvatan porast raster 

ske tač ke u štam pi, pre ma stan dar du, 

moramo kalibrisati i CTP uređaj (krivu). 

Za kalibraciju koristimo CTP test forme, 

instrumente za merenje, čitače ploča i 

mikrokamere za očitavanje, kako za optički, 

ta ko i za stvar ni me ha nič ki po rast raster 

ske tač ke na štam parskoj formi. 

Proces počinje izradom linearne ploče, 

zatim se odštampa test forma, izmeri se 

odštampani uzorak, izradi se korigovana 

kri va na RIP-u, naprave se ko ri go va ne 

ploče, štampaju se test karte i vrši se 

verifikacija kalibracije. Korišćenjem kontrol 

nih tra ka kao što je UGRA/FOGRA 

Digital Plate Wedge, štamparije mogu da 

provere kvalitet reprodukcije štamparske 

forme i da je kontrolišu u svakodnevnoj 

produkciji. 

Pro ve ra oti ska 

Šta podrazumeva provera 

kva li te ta štam par ske for me? 

• eks po zi ci je štam par ske for me 

• jednakosti osvetljenosti forme 

pre ko ce le po vr ši ne 

• de fi ni ci je plo če 

• fokusa lasera u osvetljivaču 

• intenziteta lasera 

• jednakog razvijanja 

• jednakosti vinjeta 

• fi nog pre la za kri ve TVI 

• ob li ka tač ke 

• kompenzacione kri ve. 

Otisak na štamparskoj mašini se kontroliše 

spektrofotometrom i to prema vrednostima 

iz ISO standarda za ofset štampu 

12647-2. 

U navedenom standardu date su CIE- 

LAB ko lor ne vred no sti za pet ti po va pa pira, 

sjajnost, belina i gramatura. Date su i 

CI E LAB ko lor ne koordinate za CMYK vrednosti 

na tim kategorijama papira. Da bi se 

dobile ove vrednosti u štampi, boja koja se 

ko ri sti tre ba da bu de u skla du sa ISO standardom 

2846-1. 

Kontrolna merna traka se koristi za prove 

ru kva li te ta re pro duk ci je to na, op tič ke 

gustine nanosa boje i oštrine. 

Po sle odo bra va nja ta ba ka, po treb no 

je aktivno pratiti proces štampe, da bi se 

održavao konstanti kvalitet od početka do 

kra ja ti ra ža. 

Za klju čak 

Stan dar di za ci ja do no si kon tro li sa ne 

uslove proizvodnje gde je smanjen faktor 

iz ne na đe nja u pro iz vod nji i gde se tač no 

zna gde i ka ko tre ba da se de lu je ako do đe 

do problema. To značajno povećava produktivnost 

i efektivnost i 

u značajno meri smanjuje 

ma ku la tu ru. Uvo đe njem 

stan dar da do bi ja ju se 

tačno definisani procesni 

koraci, planska proizvodnja 

i garantovani kvalitet 

i rokovi. 

Prelazak sa denzitometrijskog 

merenja, na kolori 

me trij sko, do pri no si da 

se štampari upoznaju sa 

novim vrednostima i sa 

upo tre bom spek tro fo tometra 

u kontroli procesa. 

Me đu na rod ni stan dar di 

nude beneficije, te međunarodni izdavači 

i klijenti mogu za iste reklame i časopise 

u različitim zemljama da očekuju veoma 

slične otiske, što je pre standardizacije bilo 

skoro nemoguće. Svaka firma koja se bavi 

gra fičkom delatnošću može biti standardizovana 

ako ispunjava zadate vrednosti. in 


Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu 

Am ba la ža eka za kon 

Tokom septembra najavljeno je skupštinsko usvajanje Predloga 

Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Pred log je 

usme ren, pre sve ga, na ona pri vred na dru štva ko ja na na še tr žište 

plasiraju svoje proizvode upakovane u ambalažu, bilo da ih 

uvoze, distribuiraju ili proizvode u Srbiji. 

D 

ruštvo za postupanje sa ambalažnim 

otpadom SEKOPAK d.o.o. 

upozorava industriju da joj se, 

prema odredbama ovog Predloga Zakona, 

nameće obaveza da prema načelima 

društveno odgovornog poslovanja ispuni 

pro pi sa ne uslo ve za sta vlja nje am ba laže 

u promet, upravljanje ambalažom i 

ambalažnim otpadom. Opšti cilj jeste da 

se ambalažni otpad kao vredna sekundarna 

sirovina, ne odlaže više na deponije 

ka ko je to do sa da bio slu čaj, već da se 

vrati u proces ponovne prerade, odnosno 

reciklaže. 

Kako ističu u Sekopaku, primena ovog 

Zakona imaće ogromne i dalekosežne teh- 

ničke, tehnološke i finansijske implikacije 

po srpsku industriju, po lokalne samoupra 

ve ko je će ima ti oba ve zu da odvo je no 

sakupljaju ambalažni otpad, kao i po 

krajnje korisnike - potrošače, koji će imati 

obavezu da razdvajaju ambalažni otpad 

od osta log. 

Pred log Za ko na, či ji je osnov ni cilj za štita 

životne sredine kroz očuvanje prirodnih 

resursa i smanjenje uticaja celokupnog 

ambalažnog otpada na životnu sredinu, 

ba zi ran je na evrop skom prin ci pu po de le 

odgovornosti svih privrednih subjekata, 

što zna či da je za ga đi vač taj ko ji pla ća. 

Sekopak posebno naglašava da je Predlog 

Za ko na, u skla du sa Direktivom EU o 

ambalaži i ambalažnom otpadu (94/62/ 

EC) i usmeren ka uspostavljanju čvrstih 

veza sa jedinstvenim tržištem Evropske 

Unije. 

Prednacrt Zakona o ambalaži i ambalažnom 

otpadu možete pogledati na 

Internet adresi www.sekopak.com in

Henkel 

"A brand li ke a fri end" 

Hen kel je li der sa bren do vi ma i teh no lo gi jom ko ja či ni ži vot lju di ma 

lak šim, bo ljim i lep šim 

Prilikom održavanja najvećeg svet skog saj ma u obla sti grafičke 

industrije (održava se svake 4 godine u Dizeldorfu), na 

ko jem je ove go di ne uče stvo vao 1.971 iz la gač iz 53 ze mlje, 

i prisustvovalo više od 400.000 posetila ca, na štan du kompanije 

HENKEL u či jem sa sta vu od ma ja posluje i kompanija 

National Starch, prezentovani su neki od najnovijih 

proizvoda iz ogromne palete koji se svakodnevno koriste u 

najpoznatijim štamparijama širom sveta. 

N 

a 4 monitora osetljiva na dodir, uz 

asistenciju eminentnih tehnologa 

kom pa ni je Hen kel, u je din stvenom 

ambijentu, svaki od posetilaca je 

imao pri li ku da se po drob ni je upo zna sa 

naj no vi jim teh no lo škim do stig nu ći ma u 

grafičkoj industriji. Pored ovih virtuelnih, 

u sva ko dnev nim pre zen ta ci ja ma svo jih 

mašina na štandovima kompanija poput 

Heidelberg, Kolbus, Horizon, Muller Martini, 

Wohlenberg, Comexi, Nordmeccanica, 

Ro to mec, Bobst, Gal lus, ETI i još mno gih 

dru gih, po se ti o ci su mo gli da se na li cu 

mesta uvere u kvalitet Henkelovih lepkova 

i UV la ko va. Ova kav po da tak ne tre ba 

da ču di jer je Hen kel us peo da svo je proizvode 

dovede do savršen 

stva. Mno go broj ni 

in že nje ri sva ko dnev no 

u la bo ra to ri ja ma kompanije 

Henkel razvijaju 

nove proizvode koji olakšavaju 

rad i smanjuju troško 

ve pro iz vod nje, i uz 

to ne za ga đu ju ži vot nu 

sre di nu. To je u osno vi i 

glav ni mo to kom pa ni je 

Henkel, "A brand li ke 

a fri end" - brend kao 

prijatelj. 

Eko lo ški i šte dlji vo 

Zaštita životne sredine je imperativ u 

razvoju novih proizvoda. Inženjeri iz Henke 

lo vih la bo ra to ri ja raz vi li su pro iz vo de 

koji se širom sveta pakuju u Henkelovim 

fabrikama. Ovi lepkovi su biorazgradljivi, 

u pro ce su knji žne do ra de to pe se na 

nižim temperaturama od konkurentskih 

proizvoda, što dovodi do uštede električne 

ener gi je, rad sa nji ma je lak ši, bez ne pri jatnih 

mirisa. U oblasti fleksibilne ambalaže, 

najviše se vodilo računa o zaštiti hrane, pa 

su tako razvijeni lepkovi koji ne menjaju 

svoj stva hra ni čak i ako do đu u kon takt sa 

njom. Baš ovi proizvodi su izazvali veliku 

pažnju na proteklom sajmu "DRUPA". 

"SAFE-T-MELT" lepkovi, ko ji se ko ri ste 

u knjižnoj doradi, pri lepljenju knjiga, tope 

se na 130 o C, ume sto na do sa da šnjih 

170 o C, što stva ra ušte de u po tro šnji električ 

ne energije. 


Henkel 

rađen foliotisak, kao i UV lak "TECHNOCU- 

RE", ko ji se ko ri sti u pro iz vodnji 

samolepljivih etiketa koje 

izgledaju kao knjižica. 

Safe-T-Melt serija donosi visoku moć povezivanja 

sa značajno sniženom potrošnjom energije 

"LI O FOL" lep ko vi četvrte generacije, 

ko ji se ko ri ste za spa ja nje vi še sloj ne fleksi 

bil ne am ba la že, usa vrše 

ni su do te me re 

PUR sistem lepkova ima izuzetno kratko 

vreme vezivanja uz pomoć UV svetla 

papira, prilikom čega se vlakna papira toliko 

skraćuju da je sve teže uspeti povezati 

knjige, časopise, brošure... Ovim lepkovima 

se taj pro blem eli mi ni še sa ja ko ma lim 

nanosima. 

UV la kovi 

Ne treba zaboraviti i novu paletu UV 

lakova. U ši ro koj po nu di, od sjaj nog, mat, 

reljefastog, "scratch-off" ("greb-greb") 

UV laka, najviše pažnje privlači UV 

lak pod na zi vom "MIRAFOIL", ko ji 

na običnom papiru nakon nanošenja 

da je uti sak da je štam pa no na 

metaliziranoj foliji, tj. da je naknadno 

"Be li" i "PUR" lep ko vi 

U oblasti papirne konfekcije izdvajaju se 

lepkovi za spajanje više slojeva papira 

pri pravljenju kutija, "beli" lepkovi za za tvaranje 

kartonske ambalaže, kao i "PUR" 

lepkovi za za tva ra nje pro vid nih (PVC i PET) 

kutija, koji se izdvajaju od konkurentskih 

zbog male potrošnje i netamnjenja lepka 

nakon dužeg vremenskog perioda. 

Neki od navedenih proizvoda su već 

na šli svo je me sto u štam pa ri ja ma ši rom 

Srbije, ko je su bi le od ra ni je upo zna te sa 

kvalitetom Henkelovih adheziva, a ne mali 

je broj novih koji se svakodnevno javljaju 

radi tehničke podrške i kvaliteta ukupne 

saradnje koju kompanija Henkel pruža. 

Henkelov novi očvršćivač 

Liofol UR 6029-21 predstavlja prvi sistem 

za lepljenje laminacijom koji je kompatibilan 

istovremeno sa sistemima sa i bez rastvarača 

da je po tro šnja ras tva ra ča (etil-ace tat) 

sma nje na za 30%, dok je kod lep ko va 

bez rastvarača, nakon formiranja ambala 

že, istu mo gu će pu ni ti već na kon 3 

da na ume sto do sa da šnjih 10, što je kod 

pro iz vo đa ča am ba la že iza zva lo ne ve rova 

tan pri jem zbog mo guć no sti lak šeg 

or ga ni zo va nja pro iz vod nje i sma nje nja 

magacinskog prostora. 

Pored ovih proizvoda, na dobar prijem 

su naišli i "PUR" (polyurethane) lepkovi, 

zbog sve više rasprostranjenosti reciklaže 

Inovativni efekat laka Mirafoil iz Henkela pruža 

brilijantan i blještav metalik sjaj 

Henkel Srbija d.o.o. 

Bulevar oslobođenja 383 

11040 Beograd 

Tel. +381 11 2072 272 

Fax. +381 11 2072 273 

E-mail: filip.lukic@rs.henkel.com 

www.henkel.com 


Bazis Event Media, sektor "Event" 

Kuća kreativnih 

rešenja 

Bazis Event Media već treću godinu za redom ostvaruje izuzetne 

rezultate na polju rentiranja opreme neophodne za sve velike i 

značajne manifestacije. Naše reference govore dosta o načinu 

poslovanja, međutim, ono što nas iz dva ja od osta lih su broj ni klijen 

ti sa ko ji ma se sa rad nja na sta vlja iz go di ne u go di nu. 

Izbrendirani, ve li ki šator, di men zi ja 

do 12x39m iz gle da će efekt no na sva kom 

otvorenom izložbenom ili koncertnom prosto 

ru. Sa zi do vi ma od PVC-a be le bo je i 

ele men ti ma po god nim za po sta vlja nje 

U 

širokoj ponudi rentiranja, za svaku 

manifestaciju posedujemo odgovarajuću 

opremu sa mogućnošću 

bren di ra nja. Ša to ri 1,5x1,5m ide al ni 

su za postavljanje zastava i panela na gornjem 

ili do njem de lu štan da. 

U praksi poslovanja Bazis Event-a, uspešno 

smo odgovorili na mnogobrojne zahteve 

opremanja i brendiranja celokupnog 

izložbenog prostora, koncertnog ili festival 

skog am bi jen ta. Ono što nas či ni po nosnima 

jeste pro na la že nje ade kvat nog 

rešenja svakog zahteva za brendiranje u 

smislu dimenzija, materijala i boja. 

Zadnja strana tribine predstavlja idealno 

mesto za postavljanje velikih, uočljivih 

panela sa logom manifestacije ili drugim 

obeležjem. 

Ta ko đe, tor nje vi ši ro kih pri me na idealni 

su za brendiranje na visini od desetak 

metara i pružaju mogućnost vidljivosti sa 

velike udaljenosti. 

panela velikih dimenzija, ostvaruje se utisak 

ekskluzivnosti i sklada u isto vreme. 

Približavajući se kraju godine, čekaju 

nas sve svečanije prilike i proslave gde će 

EVENT pokazati svoje umeće u pripremi i 

podršci pri brendiranju opreme za sajamske 

manifestacije kao i mnogobrojne festiva 

le i kon cer te. Bu di te deo ti ma ko ji uspešno 

posluje i nudi vam potpunu podršku 

od ideje do realizacije. in 

Bazis Event Media 

Event sektor 

Grčića Milenka 39, Beograd 

Tel. +381 11 3088 313 

m.jovanovic@bem.co.yu 

www.bem.rs 


p 

j 

OBO Bettermann 

Nazidna instalacija - razvodne kutije 

OBO kao vodeći proizvođač elektroinstalacionog 

materijala, u delu nazidne (OG) instalacije nudi sveobu 

hvat na re še nja od ka nal skog i pa ra pet nog raz vo da, 

preko sigurnosne cevne elektroinstalacije, pojedinačnog 

vođenja provodnika raznim vrstama čeličnih i plastič 

nih obu mi ca, pa sve do mon ta žnih raz vod nih ku tija, 

prekidača i utikača (standardnih i industrijskih). 

TEKST: VE SE LIN MAR KO VIĆ, 

PRO DUCT MA NA GER, OBO BET TER MANN 

OBO, u skla du sa svo jom 

mak si mom "Ka da mi sliš da si 

do sti gao mak si mum, vre me 

je za no vi ko rak" pred sta vlja 

no vu po ro di cu raz vod nih ku ti ja 

T-SERIJA. 

Kao što je karakteristično za 

ceo proizvodni program OBO-a, 

i OBO OG instalacija ispunjava 

najviše zahteve u pogledu kvalite 

ta, ni voa za šti te, ot por no sti 

na uda re. Na rav no, is pu nje ni 

su i spe ci jal ni zah te vi kao što su 

samogasivost i bezhalogenost. 

No va po ro di ca razvodnih 

kutija nam donosi 

širok spektar dimenzija, 

od naj ma nje Ø80 sa ni vo om 

za šti te IP 65, pa do naj ve će 

sa di men zi ja ma 201x285mm 

i nivoom zaštite IP66. Kompletan 

pra te ći pro gram kao i sa me 

razvodne kutije proizvode se od 

bezhalogenog materijala i mogu 

se dobiti u više nivoa samogasivosti. 

Pored široke ponude u tehničkom 

smislu, razmišljano je i 

o estetskom faktoru, te su kutije 

T-serije raspoložive u više boja 

Šta su halogen-free materijali? 

Uopšteno, termin halogen-free ili bezhalogeni znači da materijal 

ne sadrži bilo koji od halogenih elemenata. 

Ha lo ge ni ele men ti su: flu or, hlor, brom, jod i asta tin. 

U objektima u kojima postoji povišen rizik od požara, prilikom koga 

sagorevanjem halogenih elemenata dolazi do stvaranja toksičnih 

gasova, neophodna je primena halogen-free materijala. 

Stezni poklopac 

Razvodne kutije T-serije T25 i T60 

opremljene su steznim poklopcem za 

koji nije potreban obrtni zatvarač. 

Uvodnice za cevi 

Razvodne kutije sa otvorima za 

uvođenje mogu da se opreme i 

uvodnicama za cevi. 

Utične zaptivke 

Razvodne kutije sa otvorima poseduju 

utične zaptivke. U njih mogu da se 

instaliraju kablovi bez dodatnih alata. 

Uvodni otvori 

Nakon uklanjanja utičnih zaptivki 

mogu da se postave kablovske 

uvodnice tipa V-TECVM. 

Osiguranje od gubljenja 

poklopca 

Pomoću silikonske vezice poklopac je 

vezan za unutrašnjost razvodne kutije. 

Zatvorene varijante 

Kod zatvorenih varijanti, po potrebi 

možete napraviti otvor za izlaz 

kablova. 

Pričvršćivanje DIN šine 

U donjem delu razvodnih kutija 

velićina T 60 do T350 mogu se 

montirati DIN profilne šine. 

Mogućnost plombiranja 

Od veličine T60 razvodne kutije 

mogu se plombirati pomoću obrtnih 

zatvarača. 

Zaptivka poklopca 

Poklopci razvodnih kutija od T60 

opremljeni su zaptivkom. Na taj način 

dostiže se nivo zaštite IP66. 

Polje za ispisivanje 

Velika polja za ispisivanje na svim 

poklopcima kutija, omogućavaju 

označavanje električne instalacije. 

i kombinacija boja, kao što su 

bela, siva, boja slonovače i siva 

sa crvenim poklopcem. Za sve 

ele men te no vog pro iz vod nog 

programa razvodnih kutija kao i 

za prateći pribor, obezbeđena je 

tehnička dokumentacija i strani 

i domaći sertifikati. 

OBO Bettermann d.o.o. 

Sentandrejski put 184, Novi Sad 

Tel/fax: +381 21 410 535 

PJ Beograd: 

Vodovodska 158/5 

Tel: +381 11 2394 396 

Tel/fax +381 11 2394 394 

E-mail: info@obo.rs 

www.obo.rs 


Ra si na d.o.o. 

Poliesterski merni i razvodni ormari napravljeni su od 

sa mo ga si vog ma te ri ja la (po li e ster oja čan sta kle nim 

vlak ni ma), ot por nog na at mos fer ske uticaje. Ormari mogu 

bi ti ra znih di men zi ja i iz ved bi: 

• slobodnostojeći 

• ugrad ni 

•nadgradni. 

Or ma ri u na šoj po nu di is pu nja va ju sve teh nič ke zah te ve 

EPS-a. Za hva lju ju ći svo jim kva li te ti ma, na ši ar ti kli na la ze 

pri me nu u in du strij skim sek to ri ma ener ge ti ke i te le ko muni 

ka ci je. 

Firma RASI NA se ba vi: 

• Projektovanjem i šemiranjem elektro - ormara; 

• Projektovanjem elektro-instalacija i izvođenjem 

elek tro-radova; 

• Proizvodnjom grebenastih prekidača firme APATOR; 

• Zastupništvom proizvoda firme APATOR (rastavnih letvi, 

ra stavnih postolja - drisera i drugih proizvoda) i metalnih 

gibljivih creva italijanskih proizvođača TEAFLEX i 

EURO 2OO. 

Kon takt: 

Ra si na d.o.o. 

Slo bo da na Prin ci pa 1, 

11050 MML Be o grad 

Tel: +381 (0)11 3047 – 558 

+381 (0)11 3047 – 559 

Mob. +381 (0)64 8207 – 415 

E–mail: office @rasina.com

Fir ma BEL IN ŽE NJE RING D.O.O. iz Be o gra da ve je šest go dina zva nini di stri bu ter za 

tr ži šte Sr bije, Cr ne Go re i BiH, fi rme KLEM SAN, po znatog pro izvo aa kle ma, pri bora za kleme 

i osta lih spoj nih ele menta neophodnih u da našnjim si ste mi ma in du strij ske auto ma ti ke i 

ener ge ti ke. 

Na la geru u Be o gra du mo gu se pro nai svi ti po vi kle ma za pre seke pro vod nika od 2,5mm 2 , 

pa sve do 240mm 2 , i to u asor ti ma nu kle ma sa pri kljukom pod vi jak (šraf), od nosno sa prikljukom 

pod opru gu (spring clamp). Ta ko e, u asor ti ma nu je pri sutan i iz bor ra znih ti po va 

vi še sprat nih kle ma, kle ma za uze mljenje, kle ma za mer ne spo jeve, kle ma sa osi gura em, 

kao i ce lo kup ni pri pa da ju i pri bor – mo sto vi za kle me, dr žai kle ma, DIN ši ne za no še nje 

klema (eks tru do va ne), grup ne ozna ke, ozna ke za kle me i pro vod ni ke, hilz ne, no sai ve zi ca, 

ve zice i sl. 

Ta ko e, u asor ti ma nu je i po nuda mi ni kle ma sa pri borom za no šenje (15mm ši na) i sav neop 

ho dan pri bor za iste. 

Is ku stva kori sni ka ovog pro iz vod nog pro gra ma su kraj nje po zi tiv na, i s pra vom ovi pro izvo di 

imaju sli ku kao „teh no- e ko nomski naj prihva tlji vi ji na tr ži štu“. 

Ser ti fi ka ci ja go to vo svih svet skih in sti tu ci ja kao što su: DIN, VDE, GOST-R DNV, UR US, 

samo po tvruje sve go re na ve de no. 

BEL INŽENJERING d.o.o, Kievska 13a, 11000 Beograd, Rep. Srbija 

Kancelarija i izložbeni salon: Radoja Domanovia 1, 

Tel: +381 11 24 14 349, +381 11 24 13 529, Fax: +381 11 24 13 511 

beling@sbb.rs

p 

j 

Sin ter me tal - EC d.o.o. 

Kva li tet 

- naj bo lja re kla ma! 

temperature ambijenta i konstantno velika 

op te re će nja) i na tr ži štu van gra ni ca 

na še ze mlje. 

Mo der ni za ci jom do 

evrop skog tr ži šta 

Na ša pro iz vod nja se od vi ja u pro iz vodnom 

po go nu od oko 600m 2 , sa ukup no 

17 za po sle nih, u Be o gra du, na Vo ždovcu. 

S ob zi rom na go di šnje po ve ća nje 

"Sintermetal - EC": Proizvodnja elektro 

i sigurnosne gasne opreme (objekat u izgradnji) 

Firma "Sintermetal - EC" d.o.o. već du gi niz go di na spa da 

među najpoznatije proizvođače elektroopreme i opreme za 

gasno zavarivanje i rezanje i to, prvenstveno, zahvaljujući kvalitetnim 

proizvodima izrađenim od vrhunskih domaćih i u uvoznih 

sirovina. Svi proizvodi odgovaraju propisanim svetskim 

standardima i atestirani su od strane nadležnih institucija 

Pro iz vod nja elek tro i 

si gur no sne ga sne opre me 

"Sintermetal - EC" postoji u kontinuite 

tu od 1986. go di ne i ba vi se 

isključivo proizvodnjom. Proizvod 

ni pro gram se raz vio u dva 

pravca: 

• Proizvodnja gasnih sigurnosnih 

uređaja 

• Proizvodnja strujnih elektro-stezaljki 

za otežane režime 

rada. 

Gasni sigurnosni uređaji prime 

nu na la ze u te škoj i sred njoj 

industriji gde se koriste industrijski 

gorivi gasovi u procesima 

proizvodnje (acetilen, propanbutan, 

zemni gas, kiseonik, itd). 

Redne strujne stezaljke koriste se za 

šemiranje strujnih ormana svih vrsta i 

namene. 

Ono što na še ste zalj ke či ni po seb nima 

je ste do ma ća kon struk ci ja sa do sta 

ino va ci ja, za ko je po se du je mo dva prizna 

ta pa ten ta i sve po treb ne ser ti fi kate. 

Zbog vi so kog kva li te ta ma te ri ja la i 

izrade, naše stezaljke su našle primenu 

u ote ža nim uslo vi ma ra da (po ve ća ne 

pro iz vod nje od 25% ja vi la se po tre ba za 

ve ćim pro sto rom. Shod no to me, po če li 

smo iz grad nju no vog po go na ko ri sne 

po vr ši ne 1.500 m 2 , na lo ka ci ji Ze mun- 

No vo sad ski put. 

Pored stalnog napora da modernizacijom 

mašinskog parka, novim konstrukcija 

ma i kon tro lom kva li te ta po evrop skim 

normama, unapredi kvali tet svo jih pro izvo 

da, "Sin ter me tal - EC" kao glav nu smerni 

cu ima i ši re nje na evrop sko tr ži šte sa 

kompletnim asortimanom. 

Do sa da šnje de lo va nje do ve lo je do 

osvajanja tržišta na prostorima bivše Jugoslavije. 

Pozitivne impresije saradnika iz 

okruženja najbolje pokazuju potencijal i 

kva li tet pro iz vo da pod na šim bren dom. 

Iz voz uče stvu je sa oko 30% od ukup ne proizvodnje 

sa tendencijom stalnog rasta. 

Setifikati i atesti 

ISO Stan dard 2000:9001 TUV, CE znak, 

ka ko za ga sne ta ko i za elek tro pro izvo 

de, in sti tut "Ni ko la Te sla", Za vod za 

za va ri va nje. 

Kontakt: 

Sintermetal - EC d.o.o. 

Braće Jerko vić 72b, 11000 Be o grad 

Tel/Fax: 0038111/397-2373 

E-mail: in fo@ sin ter me tal.co.rs 

www.sin ter me tal.co.rs 


p 

Honda Power Equipment 

Hon da pru ža vi še od oče ki va nog 

HONDA - SIGURAN PARTNER 

Sa razvojem domaćeg tržišta 

raz vi ja se i svest ku pa ca o 

kvalitetu i dugotrajnosti proizvoda. 

Na naše veliko zadovoljstvo, 

zahtevi i očekivanja su 

vremenom rasli. Inovativnost 

je jedna od najvažnijih karakteristika 

Honde, što je či ni jednim 

od svet skih li de ra. 

U 

skla du sa tim, sva ke se zone 

nu di mo vam naj no vi ja 

teh nič ka do stig nu ća iz prove 

re no do bre Hon da Po wer Equip 

ment pa le te pro iz vo da. Po red 

pro iz vo da pri la go đe nih po tre ba ma 

na šeg tr ži šta, uvek smo sprem ni 

da proširimo paletu prema specifičnim 

zah te vi ma ku pa ca. 

Kvalitet i stručna podrška 

Ulaganje u kvalitet naše je najvažnije 

načelo. Svi proizvodi detaljno se kontrolišu 

pre ne go što do đu do kraj njih ko ri sni ka. To 

ga ran tu je nji hov dug ži vot ni vek. I po red 

to ga, sprem ni smo da ser vi sno i teh nič ki 

pružimo podršku svakom klijentu preko 

naše ovlašćene dilersko-servisne mreže 

širom Srbije i širom Crne Gore. 

Svu da do stup ni 

Na na šem saj tu www.hondasrbija.co.yu 

detaljno se možete informisati o našim proizvodima, 

njihovim tehničkim karakteristika 

ma i ce ni, kao i o lo ka ci ja ma gde ih mo žete 

kupiti ili servisirati. Preporučujemo, 

takođe, da posetite najbližeg Hondinog 

dilera koji će vam svakako pomoći, kako 

stručnim savetima tako i sveobuhvatnom 

prezentacijom proizvoda. 

Uvek korak ispred vremena 

I kao kraj nji pro iz vo di i kao po gon ski 

agregati za mnoge građevinske, poljoprivredne, 

baštenske i industrijske proizvode, 

Honda Power Equipment tra di ci o nalno 

predstavlja partnera profesionalnim 

korisnicima. Poseban napor ulažemo u razvoj 

efikasnih i izdržljivih uređaja koji zadovoljavaju 

sve svetske ekološke standarde, 

pa čak i ne ke ko ji će stu pi ti na sna gu 

tek 2010. go di ne. Honda, na glo bal nom 

ni vou, ula že ogrom na sred stva u raz voj i 

istraživanje kako bi zadržala i opravdala 

svoju lidersku poziciju u svetu. 

Sa Hon da Power Equipment proizvodima 

se mo že te upoznati u prodavnici 

u okviru poslovne zgrade Ba zis gru pe, 

generalnog distributera Honde za Srbiju 

i Cr nu Go ru, u uli ci Gr či ća Mi len ka 39 u 

Beogradu. 


Welding Products 

MIL LER XMT 350 

IN VER TOR ZA 

ZA VA RI VA NJE 

Invertorski aparat za zavarivanje Mil ler XMT 350 dokazao je prethodnih godina kvalitet 

u brodogradnji, izgradnji naftovoda, čeličnih konstrukcija, održavanju, hi drograd nji, itd. 

ređaj radi sa novim sistemom koji 

U obezbeđuje: 

• bolji kvalitet zavarenih spojeva, 

• duže gorenje električnog luka, 

• gotovo potpunu kompenzaciju kolebanja 

napona, 

• nižu primarnu potrošnju struje nego 

kod drugih strujnih izvora, 

• visoke eksploatacione osobine uz 

minimalne troškove. 

Ure đaj ima mo no fa zni 

ili tro fa zni pri klju čak primarne 

električne energije. 

Pri klju čak se auto mat ski 

podešava, pa nije potrebno 

dodatno podešavanje 

od strane ope ra te ra. Ta kođe, 

po sto ji auto mat sko 

po de ša va nje ko le ba nja 

napona. 

Primenjeni izvor struje 

Auto Li ne ® , pro iz vo đa ča 

Mil ler, pred sta vlja do bar iz bor pri za varivanju, 

posebno u pogonima sa većim 

brojem potrošača, na montažnim radnim 

mestima sa neodgovarajućim snabdevanjem 

strujom, pri korišćenju dužih primarnih 

kablova i na generatorima. 

UNI VER ZAL NO UPO TRE BLJIV: 

RUČ NO-TIG-MIG 

Postupak zavarivanja se jednostavno 

bira na centralnom izbornom prekidaču. 

Usled ši re nja po sla, predstavništvo 

ITW Welding 

Pro ducts BV South- 

East Europe tra ži distrubutere 

u Srbiji, Crnoj 

Go ri, Ma ke do ni ji i BiH, 

ko ji ima ju kapaciteta i 

znanja za saradnju sa 

ITW-jem. 

Miller XMT 350 poseduje nadmoćne 

zavarivačke osobine pri ručnom elektrolučnom 

zavarivanju (E postupak) obloženim 

elektrodama, prečnika 2,5 do 6,0 mm, 

posebno pri zavarivanju naftovoda celuloznim 

elektrodama postupkom zavarivanja 

na do le. 

Zahvaljujući adaptivnom toplom startu 

("Adap ti ve Hot Start ® "), po čet na stru ja 

za va ri va nja se, u za visnosti 

od izabrane struje 

zavarivanja, automatski 

re gu li še, pri če mu se 

dobija veoma fino podešavanje 

električnog luka 

i ti me se ot kla nja opasnost 

od pojave "nalepljivanja" 

metala na početku 

zavarivanja. 

Sistem regulacije omogućava 

podešavanje aparata 

prema odgovarajućem 

ti pu elek tro de. XMT 350 je iz u zet no 

po go dan za TIG i MIG za va ri va nje, kao i za 

zavarivanje sa samozaštitnom punjenom 

žicom. 

Za hva lju ju ći mo guć no sti bes kon takt 

nog pa lje nja lu ka, mo že se ko ri sti ti 

podešavajući brener za TIG zavarivanje 

ne le gi ra nih i vi so ko le gi ra nih me ta la, 

kao i zavarivanje različitih Cu-legura. 

Pri klju če njem ure đa ja za do da va nje 

ži ce i MIG bre ne ra, mo že se ko ri sti ti i za 

MIG zavarivanje. 

SI GU RAN 

Mogućnost predpodešavanja parametara 

procesa, postavljanje interne dijagnoze 

sa prikazivanjem greške na ekranu na 

aparatu i sigurno isključivanje, smanjuju 

rizik od kvara uređaja. 

Uređaj ima mogućnost smanjenja napona 

pra znog ho da na sa mo 13V, pa je 

optimalno prilagođen za zavarivanje pod 

vodom i sečenje. Elektronski delovi su 

zaštićeni od zamašćivanja, a osetljivi delovi 

se ne na la ze u zo na ma kroz ko je pro ti če 

vazduh za hlađenje. Lako aluminijumsko 

kućište obezbeđuje dodatno visoku čvrstoću 

i za šti tu od ko ro zi je. 

Mil ler na svo je ure đa je da je tro go dišnju 

ga ran ci ju, a na ori gi nal ne de lo ve 

glav nog is pra vlja ča – 5 go di na. Ser vis je 

obez be đen u ga rant nom i van ga rant nom 

roku posredstvom glavnog distributera 

za Sr bi ju. Po li ti ka fir me je da uz sva ki 

ku plje ni apa rat, ku pac do bi ja bes plat ne 

sa ve te i even tu al nu obu ku za rad sa 

na šim ure đa ji ma. 

Kontakt: 

ITW Wel ding Pro ducts BV 

South-East Europe 

Vodovodska 158, Beograd 

Tel. +381 (0)11 23 97 391 

info @itw-welding.com 

www.itw-wel ding.com 


PUPDV Sr bi je 

RAZ VOJ 

AUTO IN DU STRI JE 

SR BI JE 

Poslovno udruženje proizvođača drumskih vozila Srbije, koje okuplja 

naj zna čaj ni je pro iz vo đa če drum skih vo zi la, kom po nen ti, de lova 

i opre me, ini ci ra lo je, 2006. go di ne, iz ra du pred lo ga Stra te gi je 

raz vo ja autoin du stri je Sr bi je do 2015. U iz ra di pred lo ga Stra te gi je, 

po red eks pe ra ta udru že nja, bi li su uklju če ni i pred stav ni ci ta dašnjeg 

Mi ni star stva za eko nom ske od no se sa ino stran stvom, Mi nistarstva 

privrede i privatizacije, Privredne komore Srbije, Instituta 

za stan dar di za ci ju, Ma šin skog fa kul te ta iz Be o gra da i Ma šin skog 

fakulteta iz Kragujevca. 

Privući strateške partnere 

Us po sta vlja nje raz voj no ori jen ti sa ne 

konkurentske proizvodnje putničkih automobila 

i komercijalnih vozila, kao i proizvodnje 

agregata, komponenti i delova za 

do ma će i ino stra ne pro iz vo đa če vo zi la, 

predstavljaju dva osnovna cilja definisana 

Ikarbus IK-218 Avancity, gradski zglobni autobus 

u predlogu Strategije, čije ostvarivanje će 

doprineti rastu BDP-a, povećanju zaposlenosti 

i rastu izvoza. 

Okosnicu za ostvarenje ovih ciljeva, po 

predlogu Strategije, predstavljalo bi pronalaženje 

strateških partnera za proizvođače 

finaliste koji će obezbediti savremene proizvode, 

znanje i tehnologije. U skladu sa 

tim, neophodno je da država vodi direktne 

razgovore i obezbedi potrebne beneficije 

koje će zainteresovati potencijalne partne 

re, kao i da, u ci lju stva ra nja uslo va za 

privlačenje strateških partnera, vrši direktna 

ula ga nja u opre mu i so ci jal ni pro gram, 

čime će postati manjinski vlasnik finalista 

i ras polagati svojim akcijama u skladu sa 

zakonom. Povraćaj investicija 

država bi obezbedila 

kroz naplatu PDV-a 

i drugih dažbina u skladu 

sa za ko nom. To je 

na čin da se omo gu će 

uslovi za direktna ulaganja 

kod proizvođača 

agregata, komponenti i 

delova, budući da tako 

domaći isporučioci imaju 

zna čaj nu pred nost 

u dugoročnom smanjenju 

logističkih troškova 

i troškova rada. 

Ču vaj mo do ma će 

Pored toga, neophodno 

je da dr ža va po kaže 

nepokolebljivu volju 

za očuvanjem domaće 

auto in du stri je pu tem 

restrukturiranja vodećih 

finalnih proizvođača vozila i značajnih 

komponenti, putem efektne privatizacije; 

nalaženjem renomiranih strateških partne 

ra za na še pro iz vo đa če i do bi ja njem 

direktnih stranih greenfield i brownfield 

investicija. Kao podsticaj interesovanja 

za ula ga nje, iz u zet no je va žno da se od 

strane države ustanovi procedura za lobira 

nje i tra že nje strateških partnera preko 

stranih vlada, ambasada i poslovnih predstavništava 

zemalja koje imaju razvijenu 

autoindu stri ju, kao i da se do ne su me re i 

zakonski propisi prihvatljivi i za zaposlene i 

za strateške partnere. 

U pred lo gu se naglašava da je od iz u zetne 

va žno sti da dr ža va, po ugle du na ze mlje 

poput Slovačke, Češke, Slovenije, Rumuni 

je, ko je su ra ni je bi le na ni žem ni vou u 

proizvodnji vozila ili je nisu ni imale, uloži i 

sopstvena finansijska sredstva u cilju očuvanja 

srpskih proizvođača do momenta 

privatizacije i nalaženja strateških partnera. 

U cilju revitalizacije srpske industrije 

na čelu sa finalnim proizvođačima vozila, 

poput Evropske komisije, država treba da 

odobri pomoć za podsticaj ravnomernog 

regionalnog razvoja, restrukturiranja preduzeća, 

istraživanja i razvoja, zaštite životne 

sre di ne, i po moć ose tlji vim sek to ri ma i 

malim i srednjim preduzećima. 

Stav Udru že nja je da će do ula ska 

u EU biti dovoljno vremena za postepeno 

smanjivanje direktne državne pomoći 

autoindustriji kao i za smanjivanje uvoznih 

ograničenja. Zato je od izuzetnog državnog 

značaja da se dosledno sprovedu predložene 

si stem ske me re i da se shva te kao deo 

Nacionalne strategije privrednog razvoja. 

Institucionalni i pravni okvir sa 

pred lo gom si stem skih me ra za 

realizaciju strategije 

U ci lju po dr ške Na ci o nal noj stra te gi ji 

privrednog razvoja Srbije - Akcioni plan 

2006 -2012, Stra te gi ji pod sti ca ja i razvo 

ja stra nih ula ga nja kao i osta lim do kumen 

ti ma ko ji da ju smer ni ce glo bal nom 

pri vred nom raz vo ju Sr bi je, Vla da RS i 

re sor na mi ni star stva mo ra ju re a li zo va ti 

sle de će si stem ske me re: 

1Stvaranje pozitivne klime za ulaganja 

potencijalnih investitora kroz: 

• Stvaranje političke i institucionalne 

sigurnosti i stimulativnih uslova za privlačenje 

domaćih i stranih investicija; 

• Stabilan privredni i tržišni ambijent za 

poslo vanje; 

• Restruktuiranje preduzeća, formiranje 

zaokruženih celina oslobođenih viško- 


PUPDV Sr bi je 

va radnika, radi pojedinačnih privatizacija 

manjih celina; 

• Otpust dugova; 

• Definisanje socijalnog programa; 

• Po re ska ras te re će nja i sti mu la tiv ne 

mere za nova zapošljavanja; 

• Pri va ti za ci ju u okvi ri ma pro ši ri va nja 

postojećih programa ili prelazak društvenog 

kapitala restruktuiranih preduzeća u 

državni kapital; 

• Kontrolu izvršavanja ugovornih obaveza 

privatizovanih preduzeća u periodu od 

tri do pet godina od datuma privatizacije 

(sprečiti i sankcionisati rasprodaju imovine 

i likvidacije privatizovanih preduzeća) 

sa posebnim akcentom na kritična - monopolistička 

preduzeća. 

Uklju či va nje u svet sku auto in dustri 

ju: 2 

• PUPDV je pri pre milo pred log pro pi sa 

koji se odnose na dugoročnu proizvodnu 

kooperaciju sa inostranstvom, kao preduslov 

za uključivanje u svetsku autoindustriju. 

Podsticaj novim investicionim ulaganjima 

kroz: 3 

• Proširenje kapaciteta i eliminisanje 

eventualnih administrativnih barijera; 

• Skraćenje vremena potrebnog za pribavljanje 

potrebnih dozvola i saglasnosti 

putem efikasnog informisanja potencijalnih 

ula ga ča; 

• Sma nje nje lo kal nih tak si i dru gih 

dažbina; 

• Smanjenje poreskog opterećenja na 

zarade, imovinu, dobit i sl. 

• Sma nje nje sto pe PDV-a sa 18% na 

12% od no sno 15%, a po seb ne sto pe sa 

8% na 5%. 

Razvoj autoindustrije, novih tehnolo 

gi ja i mo de la, rast pro iz vod nje 

4 

i za po šlja va nje mla dih ka dro va pu tem 

formiranja investicionog fonda: 

• za istraživanje i razvoj; 

• za uvo đe nje si ste ma kvaliteta kao prio 

ri te ta i oba ve ze; 

• za edukaciju kadrova. 

Do no še nje pro pi sa za uvoz no ve 

5 opreme i tehnologija kojima Srbija 

ne raspolaže, na osnovu carinskih kontigenata 

bez plaćanja carine. 

Svrstavanje vozila u grupu najosetlji 

vi jih pro iz vo da kod ko jih bi se 

6 

liberalizacija uvoza izvršila dinamički, 

postepeno i u zadnjoj godini koja se predviđa 

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju 

putem: 

• Postepene liberalizacije u tranzicionom 

periodu; 

Ravnomeran i kontinuiran razvoj 

Pred log Stra te gi je je, 29. ja nu a ra 

2007. godine, dostavljen Ministarstvu 

pri vre de i PKS-u, sa mol bom da se za lo že 

za njeno usvajanje u Skupštini Srbije. 

Po no vo je, 3. apri la 2007, po slat na 

adresu Vlade Republike Srbije, na adrese 

svih resornih ministarstava, beogradske, 

vojvođanske i regionalne privredne komore, 

kao i Nezavisnom i Samostalnom sindikatu 

metalaca Srbije. 

• Uvođenja vancarinske zaštite prema 

pravilima STO-a; 

• Zaštite od prekomernog uvoza novih i 

polovnih vozila; 

• Izmene i dopune Zakona o spoljnotrgovinskom 

poslovanju i Carinskom zakonu; 

• Ko rek ci je ca rin skih sto pa za uvoz 

ko mer ci jal nih vo zi la sa 15%, od no sno 

10% (kod ša si ja sa ka bi nom) na 25% ka ko 

je bilo pre nekontrolisane liberalizacije; 

• Dosledne primene propisa o poreklu 

robe i stroge kontrole homologiranosti i 

saobraznosti uvoznih vozila pre prelaska 

državne granice. 

PUPDV Sr bi je je pri pre mi lo predlog 

Od lu ke za uvo đe nje na kna de 

7 

za zaštitu od prekomernog zagađivanja 

životne sredine u kome se ističe: 

• Uvo đe nje za štit ne tak se i kon tro la 

saobraznosti novih i polovnih vozila u cilju 

zaštite životne sredine; 

• Formiranje fonda za izgradnju sabirnih 

i reciklažnih centara za zbrinjavanje vozila 

po isteku eksploatacionog veka (odgovorni 

proizvođači, uvoznici i korisnici); 

• Formiranje mreže reciklažnih centara. 

PUPDV Sr bije sa PKS-om, dostavilo 

8 je predlog teksta za izmene Zakona 

o javnim nabavkama koji između ostalog 

obuhvata: 

• Zadržavanje preferencijale za dobra 

proizvedena u zemlji; 

• Uvođenje praćenja i kontrole javnih 

nabavki u svim fazama procesa; 

• Zaštititu javnog interesa i sprečavanje 

eventualnih šteta koje mogu nastati; 

• Krivičnu i prekršajnu odgovornost kao 

i kaznene mere; 

Sa pred lo gom su 21. ju la 2008. 

godine upoznati i ministri novoizabrane 

Vla de. 

Do sa da su ne ki od zah te va i pred lo ga 

iz Strategije već realizovani, međutim, u 

PUPDV-u is ti ču da bi dr ža va i nje ni nad ležni 

organi morali da obezbede sprovođenje 

i realizaciju svih zahteva, kako bi se 

postigao ravnomeran i kontinuiran razvoj 

autoindustrije. 

• Preventivne mere koje će na terenu 

sprovoditi instruktori ovlašćeni od strane 

Uprave za javne nabavke. 

Obez be di ti spro vo đe nje teh nič kih 

9 propisa i kontrolu saobraznosti uvezenih 

vozila sa homologiranim, kroz: 

• Preciziranje nadležnosti i odgovornosti 

instituta i laboratorija; 

• Utvrđivanje statusa i ovlašćenja instituta, 

laboratorija, i baze kontrolnih merila 

za konkretne kontrole ispunjavanja tehničkih 

propisa i standarda; 

• Do no še nje za kon skih pro pi sa ko jima 

se ja sno pre ci zi ra ju od go vor no sti u 

kon tro li sa o bra zno sti uve ze nih vo zi la i 

de lo va (no vih i po lov nih, sa sta vlje nih i 

ra sta vlje nih); 

• Ugradnju specifičnosti nacionalnog 

en ti te ta u uslo ve či je se is pu nja va nje 

kon tro li še, pod uslo vom da do pri no se 

modernizaciji voznih parkova i domaće 

autoindustrije. 

De fi ni sa ti iz vo znu ori jen ta ci ju 

10 autoindustrije Srbije na osnovu: 

• Dugoročne proizvodne kooperacije sa 

inostranim partnerima; 

• Uključivanja proizvođača komponenti 

i de lova iz Srbije u globalnu svetsku autoindustriju 

(putem klastera, itd); 

• For mi ra nja efi ka snih bes ca rin skih 

zona; 

• Stvaranja uslova za proizvodnju vozila 

po stan dardima EU; 

• Preferiranja tržišta Jugoistočne Evrope 

i arap skih ze ma lja; 

• Izvoznih podsticaja (stimulativno kreditiranje 

na osnovu zaključenih ugovora 

za iz voz). 

Po ziv na sa rad nju sa PUPDV Sr bi je uvek 

je otvo ren. Kontakt adre sa je: 

Poslovno udruženje proizvođača 

drumskih vozila Srbije 

Bulevar vojvode Mišića 14, 

11000 Be o grad 

Tel/Fax: 011/265 52 90 

E-mail: updvj@eunet.yu 

www.pupdvscg.co.yu 


energetika 

Pa non ske TE-TO 

Mo der ni za ci ja 

u slu žbi ko ri sni ka 

Ter mo e lek tra na-to pla na Zre nja nin je dan je od tri ogran ka Privred 

nog dru štva “Pa non ske ter mo e lek tra ne-to pla ne” d.o.o. 

No vi Sad. Stra te ška ori jen ta ci ja dru štva usme re na je na ob no vu i 

ja ča nje sop stve nih ka pa ci te ta, pa će se, u okvi ru ka pi tal nog re monta 

tur bi ne, pla ni ra nog za 2009. go di nu, u ovom ogran ku po ve ća ti 

in sta li ra ni ka pa ci tet za pro iz vod nju elek trič ne ener gi je u kon den zaci 

o nom re ži mu za 30 MW. To ni je kraj pla no vi ma mo der ni za ci je ove 

ter mo e lek tra ne-to pla ne. 

TEKST: KRE ŠI MIR ŠTAJ NER, DIPL. INŽ. POMOĆNIK 

DIREKTORA ZA TEHNIČKE POSLOVE I KOORDINACIJU 

Komandna sala TE-TO Zrenjanin 

S 

tručnjaci u polju energetike predviđaju 

porast potrošnje električne 

energije u okruženju, sa stopom 

ra sta oko 1,14% go di šnje, što sa so bom 

nosi potrebu za izgradnjom i puštanjem u 

rad novih proizvodnih elektroenergetskih 

ka pa ci te ta. "Pa non ske ter mo e lek tra netoplane" 

d.o.o Novi Sad, koje proizvode 

električnu i toplotnu energiju u ekonomski 

najisplativijem – kogeneracijskom – režimu, 

već su započele proces podizanja 

instilisanih kapaciteta svojih postrojenja. 

Pr vi pro je kat uklju ču je re kon struk ci ju i 

mo der ni za ci ju upra vo u zre nja nin skom 

ogranku. 

Šte dlji va tur bi na 

Re a li za ci ja ovog pro jek ta zva nič no je 

započela potpisivanjem ugovora sa izvo- 

đačem radova – Škoda Power – iz če škog 

gra da Plzen, u av gu stu 2008. u No vom 

Sadu. Modernizacija će se obaviti u toku 

re dov nog ka pi tal nog re mon ta tur bi ne u 

2009. go di ni, u okvi ru ko ga će se iz vr ši ti 

za me na lo pa ti ca ni skog i vi so kog pri ti ska 

turbine, čime će se povećati električna 

snaga turboagregata u kondenzacionom 

re ži mu ra da sa 51 na 81 MW. Ujed no će 

se sma nji ti spe ci fič na po tro šnja za oko 

2000 kJ/kWh, či me će se znat no po boljšati 

energetska efikasnost rada turbine. 

Oče ku je se da će se vred nost ulo že ne 

in ve sti ci je vra ti ti za ma nje od dve go di ne 

ukoliko turbina bude angažovana i u letnjem 

pe ri o du. Osim du go go di šnjeg partnera 

Škode Power, u realizaciju projekta 

bi će uklju če ni i do ma ći iz vo đa či ra do va, 

gru pa iz slu žbe odr ža va nja u TE-TO Zre njanin, 

kao i predstavnici JP Elektroprivreda 

Srbije. 

Mo der na ba za po da ta ka 

Osim modernizacije same turbine, u 

TE-TO Zre nja nin se od vi ja ju i ak tiv no sti 

na una pre đe nju si ste ma za akvi zi ci ju 

podataka o potrošačima tehnološke pare. 

Na i me, sa da se na jed nom ra ču na ru 

prikupljaju svi podaci o parametrima i 

tehnološkim karakteristikama pare koja 

se predaje kupcima. Ovi podaci se sakuplja 

ju u ba zu po da ta ka ko ja se ka sni je 

može pretraživati i analizirati po raznim kriterijumima. 

Sistem su osmislili i razradili 

struč nja ci TE-TO Zre nja nin, uz po moć In stituta 

Mihajlo Pupin iz Beograda. Naredna 

fa za ovog pro jek ta ob u hva ta pro ši re nje 

sistema, uvođenje novih i obradu unetih 

podataka kao i mogućnost da se podaci 

vide na svim računarima u mreži ogranaka 

"Pa non skih TE-TO" d.o.o. No vi Sad u 

Zrenjaninu, Novom Sad i dr. 

Is pla ti vo i eko lo ški pri hva tlji vo 

Realizacija navedenih projekata otvara 

put za ostvarenje glavnog, kapitalnog 

i strateški najznačajnijeg dela plana PD 

"Panonske termoelektrane-toplane", a 

to je iz grad nja no vih ga sno-par nih blokova 

na lokacijama TE-TO Novi Sad i 

TE-TO Zre nja nin. Či nje ni ca ko ja ide u 

pri log ove in ve sti ci je sva ka ko je po četak 

eks plo a ta ci je pod zem nog skla di šta 

ga sa u Ba nat skom Dvo ru. Od nje ga se 

očekuje niveliranje i peglanje potrošnje 

pri rod nog ga sa i nje go vo obez be đe nje 

u ko li či na ma i ce na ma ko je bi bi le konku 

rent ne za rad na ših ga sno-par nih 

blo ko va ko ji bi ra di li pr ven stve no za 

iz voz elek trič ne ener gi je po tr ži šnim 

ce na ma ili za po tre be elek tro e ner getskog 

si ste ma Sr bi je. Ori jen ti šu ći se ka 

zem nom ga su, kao po gon skom go ri vu 

i ka kombinovanoj proizvodnji, "Panonske 

ter mo e lek tra ne - to pla ne" d.o.o. 

No vi Sad će se lak še iz bo ri ti za svo je 

me sto na ener get skom tr ži štu jer će 

ima ti eko nom ski is pla ti vu i eko lo ški 

pri hva tlji vu pro iz vod nju. 

Panonske TE-TO d.o.o. No vi Sad 

Bulevar oslobođenja 100/IV sprat 

Tel: 021-527-785 

Fax: 021-6614-944 

E-mail: info@panonske.co.yu 

Web: www.panonske.co.yu 


MAP pakovanje 

Oču va na sve ži na i du ži rok tra ja nja 

P 

akovanjem u modifikovanoj atmos 

fe ri inert nih ga so va (azo ta, 

ugljen-dioksida ili njihovih smeša) 

ili, u nekim slučajevima, u atmosferi smeša 

ovih gasova sa kiseonikom, održava 

se svežina namirnice, zadržava se ne prome 

njen ukus i bo ja i znat no se pro du ža va 

rok trajanja. 

Gasovi se proizvode u Messer Tehnogasu 

po HACCP stan dar du, no se na ziv Go urmet, 

a zadovoljavaju "Pravilnik o kvalitetu i 

uslovima upotrebe aditiva u namirnicama 

i o dru gim zah te vi ma za adi ti ve i nji hove 

mešavine", po kome imaju označenu 

nomenklaturu E-oznakama: 

Koliko puta uđemo u prodavnicu i sa 

ra fa bi ra mo že lje ni ar ti kal, a da i ne zna mo 

da je on spakovan u modifikovanoj atmosferi. 

Skoro da ne postoji namirnica koja se 

ne može spakovati na ovaj način: 

• Me so spa ko va no u MAP-u ima će 

prirodnu boju i nepromenjen 

ukus. I mesne prerađevine se obavezno 

pakuju u zaštitnoj atmosferi. 

• Pravi izbor MAP-a sprečava kvarenje 

ri be i šti ti od užeg nu ća; 

• Uvek sveži pekarski proizvodi mogući 

su jedino uz MAP; 

• Mleko i mlečni proizvodi zadržavaju 

ne pro me njen ukus bar dva pu ta du že, a 

raz voj ple sni bi va spre čen; 

• Skladištenje i pakovanje svežeg voća 

i povrća biva znatno olakšano pravom 

kom bi na ci jom za štit nih ga so va; 

• Sušeno voće, povrće i začini uz pomoć 

azota i ugljen-dioksida mogu se bez bojazni 

ko ri sti ti u is hra ni i na kon dve go di ne; 

E-oznaka Naziv aditiva Funkcionalna svojstva 

E941 Azot Inertan, sprečava oksidaciju, užegnuće, plesni 

TEKST PRI RE DI LA: ANA AN TIĆ, 

STRUČ NI SA RAD NIK ZA NO VE PRI ME NE 

Moderno potrošačko društvo XXI 

veka sve više pokazuje interes za 

kvalitetnim prehrambenim proiz 

vo di ma sa što ma nje adi ti va i 

konzervanasa. Na žalost, retki su 

proizvodi koji ih uopšte ne sadrže 

ili ih sa dr že u maloj količini. 

MAP (Modified Atmosphere 

Packaging) je po seb na teh nologija 

pakovanja namirnica, 

čijom primenom 

proizvođači mogu da 

izbegnu dodatak 

velikog broja aditi 

va i kon zervanasa. 

E290 Ugljen-dioksid Konzervans i bakteriostatik 

E948 

Kiseonik 

Sprečava rast anerobnih mikroorganizama, 

održava boju 

• Pakovanjem kafe u atmosferi azota 

za dr ža va se mi ris i ukus ; 

• Užegnuće čipsa je nemoguće u MAPpakovanju; 

• Hra na za be be ima pro du že ni rok 

trajanja kad se vazduh zameni azotom pri 

pakovanju; 

• Gotova, termički obrađena jela spakovana 

na pravi način doprinose 

nji ho vom ne pro me nje nom 

ukusu; 

• Očuvana svežina 

i ne mo guć nost 

razvoja bakteri- 


MAP pakovanje 

na mir ni ca u MAP PA KO VA NJU 

ja kod flaširanih voda, negaziranih sokova, 

vina i jestivih ulja, moguća je primenom 

inertnog azota; kod gaziranih tečnosti 

ugljen-dioksid vrši istu funkciju; 

• Za svaku vrstu namirnica postoje tačno 

propisane recepture gasnih smeša ili 

či stih MAP ga so va. Iako je MAP pa ko va nje 

do sta usa vr ša va no de ce ni ja ma una zad, 

ne od u sta je se od no vih is traživanja i eksperimentisanja 

sa atmosferama. Messerov 

tim struč nja ka mar lji vo ra di na to me. 

MAP gasovi nisu ambalaža, ali su neophodan 

detalj, podrška pri svakom pakova 

nju, skla di šte nju, pre ta ka nju. Sa mo 

pravilno spakovan proizvod je i kvalitetan i 

trajan proizvod, koji će privući pažnju kupaca 

i omogućiti proizvođačima hrane da se 

njihov proizvod izdvaja od drugih. 

Ba njič ki put 62, 11090 Be o grad 

Kontakt osoba: 

Siniša Drobnjak, Rukovodilac službe 

za nove primene 

Tel: 011 3537 277, 065 3537 277 

E-mail: sinisa.drobnjak @messer.co.yu 

www.mes ser.rs 


"Vi no Žu pa" AD Alek san dro vac 

Tra di ci jom i kva li te tom 

na ru sko tr ži šte 

Od svog osni va nja do da nas, ču vajući tradiciju čuvenog župskog 

vinogradarstva, "Vi no Žu pa" je osvojila više hiljada domaćih i 

stra nih priznanja za kvalitet svojih proizvoda. Ovo preduzeće razvija 

paralelno dva programa - proizvodnju alkoholnih pića i proizvodnju 

voćnih sokova i drugih prerađevina od voća i povrća. Njihovu 

osnovnu sirovinsku bazu čini najkvalitetnije župsko voće (izuzetak 

je ju žno vo će) i čuveno župsko vinogorje u čijem se središtu nalazi 

fabrika. Ovom programu se daje velika pažnja, kako bi se na što 

kvalitetniji način zadovoljile potrebe i ukusi potrošača. 

P 

o red tra di ci o nal nog uspe ha na 

domaćem tržištu, preduzeće "Vino 

župa" uspe šno ra di na osva ja nju 

ino stra nog tr ži šta, po seb no ru skog, na 

kome već ima zabeležene uspehe. 

"Rusko tržište je oduvek bilo interesantno 

za srpske proizvođače iz oblasti 

prehrambene industrije. Njegova veličina 

i mogućnost apsorbovanja velikih količina 

ro be su po ten ci jal ka ko me se uvek te žilo. 

Ono je posebno interesantno zadnjih 

nekoliko godina, od kada je kupovna moć 

ruskog stanovništva došla do jednog mnogo 

vi šeg ni voa ne go što je to ne ka da bi la. 

Ta dva ključna faktora - veličina tržišta i 

kupovna moć, predstavljaju ono najbitnije 

za srpske proizvođače", is tiče predsednik 

kompanije, gospodin Šljivić. 

Na pi ta nje šta je sve po treb no da bi se 

u pu nom smi slu te re či pla si rao pro iz vod 

iz sektora prehrambene industrije Srbije 

na ru sko tr ži šte, go spo din Šlji vić na 

pr vom me stu is ti če kva li tet pro iz vo da i 

pakovanje. 

"Danas se na probirljivom ruskom tržištu 

može prodati samo kvalitetna roba 

zapakovana u kvalitetnu i dopadljivo dizajniranu 

ambalažu. Potrebno je zadovoljiti 

izuzetno stroge standarde kvaliteta definisane 

ruskim zakonima. Kada se u tome 

uspe, neophodan je izbor dobrih poslovnih 

part ne ra ko ji će vr ši ti di stri bu ci ju ro be 

i pokriti sve značajne segmente tržišta", 

dodaje on. 

Ne is ko ri šće ni po ten ci ja li 

Prehrambena industrija Srbije ima velike, 

ali ne do volj no is ko ri šće ne po ten cija 

le. Po treb no je mno go ra da i ula ga nja, 

pr ven stve no u pro iz vod nju, ali i u usavr 

ša va nje ka dro va, opre mu itd. ka ko bi 

se for mi rao do bar osnov za ja ča nje ove 

industrijske grane. 

"Ima mo ve li ke po ten ci ja le u pri rod nim 

resursima, kadro vi ma, is ku stvu i sa mo 

to tre ba po dr ža ti od stra ne dr ža ve subvencijama, 

povoljnim kreditima i ostalim 

pod sti caj nim sred stvi ma. Je di no ta kvim 

pri stu pi ma mo že mo po sta ti evrop ski 

gi gant u pro iz vod nji hra ne", na gla ša va 

go spo din Šlji vić. 

Radimir Šljivić, predsednik 

kompanije "Vino Župa" AD 

Saradnja proizvođača i naučnoistraživačkih 

institucija iz sektora agrara predsta 

vlja, ta ko đe, nu žan uslov za raz voj 

naše prehrambene industrije. Ona postoji, 

kako kaže gospodin Šljivić, ali morala bi 

biti mnogo intenzivnija. Takvu vrstu saradnje 

država mora da podstiče i motiviše. 

"Neću reći ništa novo ako kažem da takva 

saradnja doprinosi boljoj iskorišćenosti 

pri rod nih po ten ci ja la, ve ćim pri no si ma, 

zdravijoj hrani, kvalitetnijim proizvodima 

i na taj na čin smo mno go bli ži evrop skim 

standardima kvaliteta", zaključuje gospodin 

Šlji vić. 

"Vino Župa" 

Kruševačka 36, 37230 Aleksandrovac 

Tel: 037/552-409 

Fax: 037/552-213 

E-mail: marketing@vinozupa.com 

www.vinozupa.com 


Riversna logistika 

NEOPHODNOST 

NOST 

sa vre me ne in du stri 

j e 

TEKST: PROF DR.SLA VI CA CVET KO VIĆ, FA KUL TET 

TEH NIČ KIH NA U KA, KO SOV SKA MI TRO VI CA 

Ekološka ravnoteža predstavlja 

ravnotežu između 

žive i nežive prirode. Remećenjem 

te ravnoteže dolazi 

do eko lo ške kri ze. Ona se 

veoma brzo širi. S jedne strane, 

industrijalizacija omogućava 

poboljšanje životnog 

standarda velikog broja lju di 

na Ze mlji, ali s dru ge stra ne, 

negativno utiče na kvalitet 

životne sredine i zdravlje 

čoveka. 

Čo vek je ko nač no shva tio da je 

pi ta nje da lje stra te gi je op stan ka 

dru ga či ji od nos pre ma ži vot noj 

sre di ni. U su šti ni, eko lo ška kri za je ne razdvo 

ji vi deo ve li kih ci vi li za cij skih zbi va nja. 

Pre sve ga, du bo ka kri za jed nog na čina 

pro iz vod nje, mo de la po tro šnje i privred 

nog ra sta, uz isto vre me no gu blje nje 

osnov nih ljud skih vred no sti. Ta kav ži vot 

poremetio je ravnote žu iz me đu čo ve ka 

i pri ro de, a to se mo že po pra vi ti sa mo 

te melj nim so cio-kul tur nim alternativama 

u na či nu proizvodnje i po tro šnje. 


Zbog sve većeg interesovanja za zaštitu 

okruženja, za očuvanje resursa, zbog 

porasti ekološke svesti, javila se potreba 

za upravljanjem riversnim tokovima proizvoda, 

tj. tokovima od tržišta do kompanije. 

Na gla sak je na po nov nom ko ri šće nju, 

pakovanju ili odlaganju korišćenih proizvoda. 

Povećana konkurencija i želje kompanija 

da što više udovolje zahtevima kupaca 

su povećali značaj povratnog toka proizvoda. 

Činjenica je da svaka kompanija koja 

za ne ma ru je ri vers nu lo gi sti ku u su šti ni 

smanjuje profit. 

Zabrinutost javnog mnjenja za ekologiju, 

rezultirala je zakonodavstvom koje zahteva 

recikliranje proizvoda do određenog 

pro cen ta, po što ih, di rekt no ili indirektno, 

odbace krajnji korisnici. Riversna logistika 

se razlikuje od upravljanja otpadom, 

pošto se upravljanje otpadom uglavnom 

od no si na efek tiv no i efi ka sno pri ku pljanje 

i preradu otpada (proizvoda koji se 

ne mogu više koristiti). Srž problema je 

definicija otpada, pošto se problematika u 

vezi sa otpadom često reguliše zakonima 

(na primer, zakon nekada zabranjuje uvoz 

otpada). Riversna logistika se usredsređuje 

na povraćaj proizvoda koji poseduju 

izvesnu vrednost i na procesuiranje tih 

proizvoda gde rezultat procesuiranja ulazi 

u novi lanac snabdevanja (tj. ne završava 

uvek kao ot pad). 

Eko lo ška kri za mo že bi ti: 

• Lokalnog karaktera (u jednom gradu 

ili ma njem pod ruč ju), 

• Regionalnog karaktera (obuhvata 

više gradova ili država), 

• Globalnog karaktera (kriza na celoj 

planeti). 

Po ve ća nje pro fi ta bil no sti 

Program riversne logistike može doneti 

di rekt ne do bit ke kom pa ni ja ma kroz: 

smanjenje upotrebe sirovina, povećanje 

vrednosti vraćenih proizvoda (na bazi njihovog 

procesuiranja) i smanjenje troškova 

odlaganja otpada. 

U literaturi o riversnoj logistici često je 

ukazivano na ključne razloge zbog kojih 

se kompanije angažuju u procesu riversne 

logistike (slika 1). 

Društvena odgovornost kompanije 

Da na šnja ci vi li za ci ja raz vi je na je na 

paradigmi stalnog materijalnog rasta i 

dostizanja beskrupulozne potrošnje prirod 

nih re sur sa. Po sle di ce su po zna te. 

Čovečanstvo ulazi u treći milenijum sa 

globalnim ekološkim problemima: 

• Oštećenje biosfere i njenih ekosistema, 

• Demografska eksplozija - do 2040. 

godine očekuje se postizanje brojke od 10 

milijardi stanovnika na planeti, 

• Globalne promene klime, 

• Iscrpljenost prirodnih resursa, 

• Otpad u nesavladivim količinama, 

• Oštećenje zdravlja ljudi itd. 

Zakonodavstvo 

Riversna 

logistika 

Ekonomija 

Sl. 1. Tri osnov na raz lo ga za uklju či va nje 

kompanija u procese riversne logistike 


ekologija 


Smanjenje otpada kroz redukciju ili 

reciklažu ima veoma važan doprinos očuvanju 

i zaštiti životne sredine. Ponovna 

upotreba proizvoda npr. od plastike, omogućava 

njegov produžen "životni ciklus", 

što je ekološki i ekonomski vrlo isplativo. 

Pošto odsluži svoj život u raznim aplikacijama, 

plastika se može iskoristiti i tako ponovo 

doprineti potrebama održivog razvoja i 

istovremeno omogućiti visok nivo zaštite 

životne sredine. 

Be smrt na am ba la ža 

Recikliranje plastike je u početnoj fazi 

razvoja pošto je i cela industrija relativno 

mla da. Zbog svog du gog ži vot nog ve ka od 

oko 30 godina i više, značajno povećanje 

količine otpada od plastike se očekuje 

po sle 2010. go di ne. Za ne ke vr ste pla stike, 

ambalaža je glavno tržište. (Životni 

ciklus ambalaže - slika 2) Ostatak se 

Proizvoa 

ambalaže 

Sortiranje 

Sakupljaka 

mreža 

Tehnološki lom 

Odlaganje u 

kontejnere 

Maloprodaja 

Sl. 2. Životni ciklus ambalaže 

upotrebljava u drugim sektorima industrije. 

Evropska industrija plastike opredelila 

se za mak si mi za ci ju upo tre be re sur sa 

i minimizaciju otpada za deponovanje. 

Ovo podrazumeva veći broj mogućnosti 

za is ko ri šće nje, me ha nič ku ili he mij sku 

reciklažu i energetsko iskori šćenje, 

kao deo prilaza integralnom 

upravljanju otpadom. Ovakva 

politika je u skladu sa Direkti 

vom Evrop ske uni je za 

am ba la žu i am ba la žni 

otpad koja je postavila 

cilj da ukup no is kori 

šće nje ot pa da od 

ambalaže bude minimum 

45% od ko jih 

15% materijala mora 

biti recikliran. 

Po vra ća ji pro iz vo da ko ji se mo gu 

planirati: 

- Po vra ća ji pro iz vo da ili kon tejnera za 

višekratnu upotrebu - return of reusable 

Planiranje povraćaja proizvoda 

Na povraćaj proizvoda u momentu njihove 

prodaje većina kompanija obično ne 

računa. Ipak, neke kompanije su svesne 

činjenice da će određeni procenat prodatih 

proizvoda kupci 

vratiti. Koliko procenata 

pro da tih pro iz vo da 

će kupci vratiti zavisi od 

Preraivaka 

industrija 

Potrošai 

Ugostiteljstvo 

pri ro de po sla i od po li tike 

povraćaja proizvoda 

koju sprovodi kompanija. 

Stopa povraćaja proizvoda 

može se kretati 

od 2% do 50%. 

Povraćaje proizvoda 

i pakovanja moguće je 

generalno podeliti na: 

neplanirane i nepoželjne 

(tzv. "tra di ci o nal ni 

povraćaji proizvoda") i 

planirane i poželjne. 

Povraćaji koji nisu planirani 

obično se vezuju 

za no ve i za ko ri šće ne 

proizvode. Najčešći razlo 

zi za vra ća nje no vih 

packaging, koji mogu biti motivisani ekonomskim 

i/ili ekološkim razlozima, 

- Zamena starih proizvoda, uz određeni 

bo nus, za no ve pro iz vo de - trade-in 

programs, 

- Povraćaji proizvoda od strane potrošača 

proizvođaču po isteku njegovog veka 

upotrebe, iz ekonomskih ili/i ekoloških 

razloga - company take-backs, 

- Povraćaji proizvoda od strane potrošača 

ka da is tek ne rok na ko ji su iz najm lje ni 

- leased or rented returns of product, 

- Po vra ća ji pro iz vo da ser vi su, zbog 

popravke, a zatim potrošaču. 

proizvoda su: promena mišljenja potrošača 

o proizvodu, neispravnost proizvoda, 

procena potrošača da je proizvod neispravan, 

oštećenje proizvoda u tranzitu i isporuka 

pogrešnog proizvoda (ili u pogrešnoj 

količini) od strane prodavca. I korišćene 

proizvode je moguće vratiti. Najčešće 

do to ga do la zi ka da je pro izvod 

još uvek pod ga ran ci jom i 

zbog opoziva (povlačenja iz 

prodaje) proizvoda. 

Krajnji cilj riversne logisti 

ke je op ti mi za ci ja ili 

unapređenje efikasnosti 

po sle pro daj nih 

ak tiv no sti. Zna če nja 

termina riversna logistika 

određena su satisfakcijom 

potrošača i zahtevima 

ekološke regulative. Ta činjenica 

može biti od koristi menadžerima naših 

kompanija kada analiziraju ili reorganizuju 

svoje procese povraćaja dobara. Proces 

povraćaja proizvoda kompanije moraju 

planirati i pritom, moraju obraditi vraćene 

proizvode tako što će maksimalizovati njihovu 

vrednost. in 

Vra nje – eko lo ški grad 

Prema odluci Gradskog veća Vranja, 

od 1. sep tem bra 2010. go di ne, plastične 

kese biće izbačene iz upotrebe u 

vranjskim prodavnicama. 

U Grad skom ve ću ka žu da je od lu ka 

doneta radi rešavanja ozbiljnog ekološkog 

problema. Plastične kese će biti zamenjene 

papirnim kesama i platnenim torbama, 

koje su izdržljivije, duži im je rok trajanja, 

ne zagađuju okolinu i imaju kratak rok razla 

ga nja. Vra nje je pr vi grad u Sr bi ji ko ji je 

doneo takvu odluku. 

reflektor 


p 

DRUPA 

TEKST: PROF. MR MI O DRAG TO DO RO VIĆ, 

BEOGRADSKA POLITEHNIKA 

"SVE TI LI ŠTE" 

gra fi ča ra ce log sve ta 

Ma lo je do ga đa ja, a po go to vo sajamskih pri red bi, ko je za od re đe nu stru ku ta ko mno go 

zna če kao što me đu na rod ni sa jam gra fič ke i pa pir ne in du stri je DRU PA zna či za grafič 

ku pro iz vod nju. Sva ke če tvr te go di ne, gra fi ča ri sa svih stra na sve ta do la ze u Di zel dorf 

da se, to kom dve ne de lje saj ma, upo zna ju sa naj no vi jim teh no lo gi ja ma, ma ši na ma, softver 

skim pa ke ti ma, ma te ri ja li ma, kao i ana li za ma po sto je ćih i na ja va ma bu du ćih tren dova 

u iz ra di gra fič kih pro iz vo da. 

S 

va ko ko na sto ji da svo ju pro iz vodnju 

uskla di sa zah te vi ma sa vreme 

nog tr ži šta, ili da jed no stav no 

bude dobro informisan o svemu veznom 

za gra fi čar stvo, zna da je bo ra vak na 

DRU PI ne što što se ne pro pu šta. Sa druge 

strane, među proizvođačima mašina, 

opre me i re pro ma te ri ja la, sva ko ko ima 

ne ku zna čaj ni ju po zi ci ju na tr ži štu ili že li 

da je stek ne, svoj pro iz vod ni pro gram presta 

vlja na DRU PI. 

AUTO BU SOM KROZ SA JAM 

Ka da je reč o ovo go di šnjoj DRU PI 

broj ke mo gu da ka žu vi še ne go re či. Na 

175.000m 2 u 18 ha la, 1.950 iz la ga ča 

iz 53 ze mlje iz la ga lo je svo je pro iz vo de. 

Za dve ne de lje, sa jam je ob i šlo pre ko 

500.000 po se ti la ca. Iz lo že ni su bi li uređa 

ji i si ste mi u rad nom sta nju ka ko bi 

posetioci imali neposredan uvid u proizvod 

ne mo guć no sti ma ši na i opre me, ma 

ka ko one bi le slo že ne i ve li ke. 

Da bi po mo gli po se ti o ci ma, or ga ni za tori 

su obez be di li vi še ma lih auto bu sa ko ji 

su ne pre sta no kru ži li iz me đu ha la, skraćujući 

vreme potrebno za transfer. 

Za one ko ji su že le li da vi de naj no vi ja 

do stig nu ća iz ne kog uskog seg men ta 

gra fič ke pro iz vod nje, or ga ni zo va ni su 

obi la sci u ma lim, te mat ski po de lje nim 

gru pa ma sa vo di čem, što je znat no 

skra ći va lo vre me obi la ska u od no su na 

nasumičnu šetnju kroz hale. U svakom 

slu ča ju za po drob ni je sa gle da va nje iz ložbi, 

trebalo je odvojiti bar četiri-pet dana, 

uz do bru pri pre mu. 


DRUPA 

DI GI TAL NA RE VO LU CI JA 

De ce ni ja ma una zad, ton sva koj DRU- 

PI davali su veliki proizvođači štamparskih 

ma ši na kao što su Heidelberg, MAN 

Roland, KBA, Komori, Goss i dr. Na ovo godišnjem 

sajmu najveću pažnju i najagresivniji 

nastup su imali proizvođači mašina 

za di gi tal nu štam pu na ro či to za ink jet 

štampu. Ove štamparske tehnologije, svakako 

su napravile najveći iskorak u svom 

razvoju. 

Pored već dokazanih proizvođača svoje 

modele su predstavile i firme poput Agfe 

i Screena, koje do sada nisu zalazile u 

ovaj sek tor. To po ka zu je da je tr ži šte di gitalne 

štampe, od eksperimenta i nečega 

nepoznatog i maglovitog sa DRUPE 1995. 

postalo ozbiljan učesnik u sve zahtevnijoj 

industriji izrade grafičkih proizvoda. 

AG FA I SCREEN 

Anapurna XLS 

Ag fa je pred sta vi la ve li ki broj no vih 

mašina, čime potvrđuje da postaje ozbiljan 

igrač u po lju ink jet štam pe. Po ne kim 

procenama, za dve godine će zauzeti 8% 

svet skog tr ži šta. Glav ni adut u tim na me rama 

su ma ši ne iz se ri je Anapurna, modeli 

XLS, M4f i Mv. Ra di se o ink jet štam pa čima 

velikog formata koji mogu da rade na 

sa vi tlji vim i na kru tim ma te ri ja li ma raz li či te 

struk tu re do ši ri ne od 2,5m. Štam pa se 

UV bojama koje je razvila Agfa, brzinama 

od 13 do 44m 2 na sat, sa re zo lu ci jom od 

1440dpi. 

Prikazani su i modeli Dotrix Modular 

ko ji štam pa iz rol ne, kao i M-Press ko ji 

kombinuje sito i digitalnu štampu brzinom 

od 562 m 2 /h. 

Agfa: M-Press 

Screen je pri ka zao ink jet štam par ske 

mašine koje štampaju tabake i rolne. 

Truepress Jet520 štam pa pa pir nu tra ku 

ši ri ne 520mm br zi nom od 64m/min. Ko risti 

Epsonove glave i lako se prebacuje sa 

jednostrane na obostranu štampu. Tru e- 

press Jet2500 UV mo že da štam pa UV 

bojama na krutim materijalima debljine 

do 50mm, for ma ta 2,5 x 1,25m. Ce na ovakve 

ma ši ne je oko 250.000 €. 

Truepress Jet2500 UV 

BR ZI XE ROX 490/980 

Tradicionalni proizvođači mašina za digitalnu 

štampu koje rade sa suvim tonerom 

kao što su Xerox, Xeikon, Canon, Ricoh, 

Oce, Mi nol ta i dr. pred sta vi li su broj ne 

modele jednobojnih i kolornih mašina. 

Veliku pažnju privukla je mašina Xerox 

490/980, kako zbog tehnologije koju 

pri me nju je, ta ko i zbog br zi ne štam pe. 

Sa 450 stra na, A4 for ma ta, u mi nu tu, 

ovo je najbrža tonerska mašina. Kada se 

po sta ve dve u re du, mo gu da štam pa ju 

obostrano i tada se postiže neverovatnih 

900 stra na u mi nu tu. 

VRE ME ĆE PO KA ZA TI... 

Goss M-600 

Kod konvencionalnih štamparskih mašina 

najviše prikazanih modela namenjeno 

je rav noj of set štam pi, što je i lo gič no, jer 

je to, i dalje, najzastupljenija štamparska 

tehnika. Kod tabačnih mašina teži se što 

većoj automatizaciji i produktivnosti. Kada 

je u pitanju povećanje brzine štampe najsmeliji 

iskorak je napravila firma Goss ko ja 

je na svom mo de lu GOSS M-600 objedinila 

neke od prednosti koje pružaju rotacije 

i tabačne mašine. Prednji deo mašine je 

kla sič na ko mer ci jalna 

rotacija koja obostrano 

štampa papirnu 

tra ku, sa mo ovog 

pu ta sa standardnim 

bo ja ma za ta bačnu 

štam pu, ta ko da 

nema potreba za prinud 

nim su še njem. 

Dru gi deo ma ši ne je 

nož velike brzine koji 

traku seče u tabake, 

HP In kjet Web Press 

Po mno gim oce na ma, ro ta ci ja za 

obo stra nu ink jet štam pu HP In kjet 

Web Press, jed na je od naj in te re santni 

jih pred sta vlje nih ma ši na. Pri ka za ni 

pro totip obo stra no štam pa tra ku ši rine 

914mm br zi nom od ne ve ro vat nih 

122m/min, či me se po pro duk tiv nosti 

ve o ma pri bli ža va kon ven ci o nal nim 

štam par skim ma ši na ma. 2.600 A4 

stra na u mi nu tu, na rav no u pu nom 

ko lo ru sa re zo lu ci jom od 600dpi, 

na me nje no je iz radi knjiga, novina, 

di rekt noj po šti i sl. Pr va ma ši na, ši ri ne 

762mm tre ba da se po ja vi na tr ži štu u 

drugoj polovini 2009. godine. 

koji je razvila firma VITS. Na ovaj na čin 

do bi ja se 30.000 ta ba ka na sat, fo r mata 

B1, odštampanih obostrano u koloru 

(4/4). Produktivnost je zbilja zadivljujuća, 

ali pr vi uti sak je, da je ova kva ma ši na 

namenjena uskom segmentu tržišta, jer 

praktično su izgubljene brojne prednosti 

koje imaju tabačne mašine kao što je promenljivost 

formata, mala početna makulatura 

i sl. 

Oči gled no je da se u sve tu raz vi ja 

tr ži šte ko je zah te va br zu štam pu ve li kih 

ti ra ža, bez štam pe na ro ta ci ja ma. Da li je 

ovo pra vo re še nje ili sa mo eks pe ri ment 

po ka za će vre me. 

ME RE NJE 

Mašine velikog formata su izložili i Heidelberg 

(Speedmaster XL145 i XL162), 

MAN Ro land (900XXL) i KBA (205). Na ravno 

pri ka za ni su i mo de li stan dard nih for mata, 

istina svi povećani po nekoliko santimetara. 

Svim mašinama zajednički je visok 

ste pen automatizacije i pripremljenost da 

se uključe u računarsku mrežu kako bi 

bile kompatibilne za realizaciju digitalnih 

rad nih pro ce sa. Uoča va se i trend ugrad nje 

KBA Rapida 106 


DRUPA 

ne go što do đe na ma ši nu jer 

su ta da even tu al ne gre ške 

najskuplje. 

Sa ža lje njem mo ra da se 

kon sta tu je da je kod nas 

praksa sasvim drugačija, jer 

se u ma lom bro ju štam pa rija 

koristi denzitometar, u još 

manjem spektrofotometar, a 

o kon tro li kva li te ta ce lo kupnog 

tiraža nema ni govora. 

reflektor 

opreme za merenje kvaliteta otiska u toku 

štampe. Uopšte, merenje kvaliteta otiska 

kompletnog tiraža, a ne samo pojedinih 

ta ba ka, ne što je če mu se te ži i što će u bliskoj 

budućnosti postati nezaobilazno. 

Pri pre ma za štam pu 

Iz obla sti pri pre me za štam pu do minirali 

su CTP sistemi, i termalne i violet 

tehnologije. Sve se više primenjuju ploče 

za čije formiranje nije potrebna hemija 

(Fuji Pro-V, Agfa Azura i sl.), ure đa ji su sve 

br ži i sna žni ji. Kodakov CTP Magnus800Z 

Quantum mo že da ura di 60 plo ča B1 formata 

na sat. Veće snage omogućavaju 

i osve tlja va nje ve ćih re zo lu ci ja kao što 

je desetomikronski Staccato FM ra ster. 

Međutim, u skladu sa standardizacijom 

proizvodnje, izrada probnih otisaka (proof-ova) 

je ono na če mu se in si sti ra. U 

interesu je i dizajnera i štampara da se 

sva ki po sao pro ve ri, bi lo kao soft pro of ili 

kao stvar ni oti sak (hard copy pro of), pre 

Govorite li nemački? 

Iako je ne mač ki je zik stotinama go dina 

bio osnovni način sporazumevanja 

među grafičarima, na tri poslednje DRU- 

PE dominira engleski jezik. Kao anegdota 

spominje se naslov iz jednih dizeldorfskih 

no vi na u kom sa ču đe njem kon sta tu ju 

da se na DRU PI po ne kad ču je pi ta nje: 

"Govorite li nemački?" 

Šansa za studije u Velikoj Britaniji 

MA Print Me dia Ma nage 

ment pred sta vlja 

post di plom ski pro gram u 

okviru Škole štamparstva i 

izdavaštva na londonskom 

ko le džu za ko mu ni ka ci je 

či ji je cilj da pru ži di plom cima 

ši rom sve ta po tre ban 

pod sti caj u sve tu štam pa nih me di ja 

ko ji se sve br že raz vi ja. Kurs po či nje 6. 

oktobra. Proces prijavljivanja 

je u to ku. Kurs je po krenut 

od stra ne Londonskog 

ko le dža za ko mu ni ka ci je 

u saradnji sa Akademijom 

za štampane medije. Trenut 

no se na ovom ko le džu 

školuju studenti iz preko 

70 zemalja širom sveta. Više informacija 

na www.print-media-academy.com 

Doradne mašine 

Od doradnih mašina, kao 

no vi ne, pri ka za ni su, uglavnom, 

una pre đe ni mo de li 

ma ši na za pla sti fi ka ci ju, za 

broširani povez i za savijanje. 

Ve li ki broj pro iz vo đa ča 

predstavio je modele mašina 

za broširani povez namenjen 

malim štamparijama, sa kapaci 

te tom oko 500 knji ga na 

sat. Me đu tim, ne ki mo de li 

imaju i veoma ozbiljne karakteristike kao 

što je pri me na PUR lep ko va, vi sok ste pen 

automatizacije i sl. Intenzivan razvoj mašina 

za di gi tal nu štam pu uslo vio je po ja vu 

velikog broja mašina koje su kompatibilne 

sa nji ma, či ne ći da se kraj nji pro iz vod ne 

sa mo od štam pa br zo već da mu se da i 

konačan upotrebljiv oblik. To su mašine za 

manje formate i tiraže, upravo one kojima 

je i namenjena digitalna štampa. 

Park inovacija 

Jedna od specifičnosti sajma bio je Park 

inovacija. Na 3.300m 2 u osam sek ci ja svrsta 

no je 160 iz la ga ča. Svo ju pri li ku da se 

predstave dobile su i relativno nove firme 

koje se bave digitalnim uslugama i koje 

tesno sarađuju sa grafičkom industrijom. 

Na jednom mestu moglo se sagledati šta 

to najnovije omogućava računarska tehnika 

u samoj izradi grafičkih proizvoda ili 

u boljoj organizaciji proizvodnog procesa. 

Pored brojnih stručnih skupova, seminara 

i pre zen ta ci ja, ve li ku pa žnju pri vla čio je 

i skup pod na zi vom Compass Session. 

Predavanja poznatih stručnjaka iz oblasti 

digitalne i ofset štampe, digitalnih radnih 

pro ce sa, pri pre me za štam pu, štam pa ne 

elek tro ni ke, "web to print" i am ba la žne 

štam pe, ima la su za cilj po di za nje te o rijskih 

znanja posetilaca kako bi bolje mogli 

sagledati sve što sajam nudi. 

Događaja je bilo zbilja mnogo. Za sabiranje 

utisaka i ocenu svega viđenog biće 

dosta vremena u naredne četiri godine. 

Jed no je si gur no, ni sle de ća DRU PA ne 

sme da se pro pu sti. in 


Da li želite da ubuduće dobijate vaš besplatni primerak 

časopisa Industrija? 

Da 

Potpis 

Datum 

Ime i prezime: 

Ne 

Pozicija u okviru kompanije: 

Kompanija: 

Adresa: 

Poštanski broj i mesto: 

Tel. 

E-mail: 

Kog tipa je organizacija u kojoj radite? 

(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće) 

Zastupnik/distributer 

Proizvođač 

Iznajmljivanje/lizing opreme i/ili mašina 

Konsultantska kompanija 

Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti 

Drugo (molimo vas navedite) 

Molimo vas da date detaljniji opis delatnosti 

organizacije u kojoj radite: 

Preporučite kompanije koje bi po vašem mišljenju 

bile zainteresovane da dobijaju naš 

časopis: 

PRIJAVA ZA 

BESPLATNE 

PRIMERKE ČASOPISA 

Da bi ste počeli da dobijate vaš BESPLATNI primerak 

časopisa Industrija potrebno je da u potpunosti ispunite 

ovaj formular, i da nam ga zatim pošaljete na neki 

od sledećih načina: 

1. faksom na broj +381 (0)11 3088-313 ili 3809-235 

2. poštom na sledeću adresu: 

BAZIS EVENT MEDIA 

Grčića Milenka 39, 11000 Beograd 

Formular možete ispuniti i putem Interneta, na Web 

adresi www.bem.rs. 

Država: 

Fax. 

Internet adresa: 

Da li želite da dobijete dodatne informacije 

o drugim izdanjima preduzeća Bazis Event 

Media: 

(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće) 

Modul - časopis o arhitekturi i građevinarstvu 

Građevinski informator - specijalizovan 

poslovni katalog građevinske industrije u 

Srbiji, kao i u zemljama ex-Jugoslavije 

Bazis Event Media nudi, pod povoljnim 

uslovima, mogućnost organizacije različitih 

seminara, skupova i prezentacija u potpuno 

opremljenoj konferencionoj sali. Da li želite da 

dobijete dodatne informacije o ovoj ponudi? 

Da 

Ne 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo 

one formulare u koje su uneti svi traženi podaci, kao i da 

primerke časopisa šalje onim preduzećima i institucijama 

koje ispunjavaju preduslove definisane politikom izdavača. 

Ova ponuda važi isključivo za teritoriju Srbije. 

ČASOPIS "INDUSTRIJA" MOŽETE BESPLATNO PREUZETI I SA INTERNETA 

KAO PDF FAJL! Više detalja na internet adresi www.bem.rs 

BAZIS EVENT MEDIA, Grčića Milenka 39, III sprat, 11000 Beograd

Izbor sajamskih događaja u 2008. 

BRA TI SLA VA 

• PRINTING&PACKING – od 30. 

septembra do 3. oktobra 

Internacionalni sajam štamparske 

industrije, papira, ambalaže, 

opreme za pakovanje, logistika u 

štamparskoj industriji, oprema za 

testiranje i merenje itd. 

www.printingpacking.sk 

PLOV DIV 

• Međunarodni sajam tehnike – od 29. septembra do 4. 

oktobra 

www.fair.bg/en 

BE O GRAD 

• 53. Međunarodni beogradski sajam knjiga – od 20. do 26. 

oktobra 

• 16. Međunarodni sajam informativno-birotehničke opreme 

– od 21. do 25. oktobra 

• 3. Bel RE – Međunarodni sajam nekretnina i investicija - od 

30. oktobra do 1. novembra 

www.sajam.co.rs 

ZA GREB 

• Jesenji međunarodni zagrebački velesajam - od 16. do 21. 

septembra 

www.zv.hr 

SKO PLJE 

• TEHNOMA – od 14. do 18. oktobra 

34. međunarodni sajam metalurgije, elektronike, nemetala, 

građevine, bezbednosti i zaštite 

• INFOKOM – od 14. do 19. novembra 

14. me đu na rod ni sa jam kom pju te ra, te le ko mu ni ka ci je, kan cela 

rij ske opre me, audio i vi deo opre me, struč ne li te ra tu re 

www.skopjefair.com.mk 

FRANK FURT 

• AUTOMECHANIKA 2008 – od 

16. do 21. septembra 

Međunarodni sajam automobilske 

industrije 

http://automechanika.messefrankfurt.com 

PA RIZ 

• VISCOM – od 24. do 26. septembra 

Internacionalni sajam vizuelnih komunikacija (znaci, označavanja, 

veliki i XL formati digitalne štampe, završnica, sečenje, 

graviranje, markiranje, sito štampa, fleksografija, potrošni 

materijali). 

www.viscom-paris.com 

LION 

• EUROCOAT – od 30. septembra 

do 2. oktobra 

In ter na ci o nal ni sa jam bo ja i 

la ko va, lep ko va i ve ziv nih ma teri 

ja la. 

www.eurocoat-expo.com

Sadrzaj,uvodnik 17.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?