Sadrzaj,uvodnik 17.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

Re vo lu ci ja di gi tal ne štam pe DIGITAL NO RAS KR ŠE Digitalna štampa je promenila grafičku industriju i nasta vlja da je menja. Kako kancelarijska, tako i štampa velikih formata, pro u zro ko va le su po ve ća nje pro duk tiv no sti, pri la go dlji vost marketinških veština i tehnologija vezanih za komunikacije ba zi ra ne na štam pi. Kao što se ra ni je ce la in du stri ja iz me ni la prelaskom sa štamparske prese na ofset tehnologiju, tako cela industrija sada, ponovnim uvođenjem digitalne pripreme i štam pe, do no si no ve or ga ni za ci o ne, obra zov ne i tr ži šne iza zove, a štampari moraju da usvoje nove tehnologije, proizvode i pristup marketingu. TEKST: SI NI ŠA DE SPOT, DIPL. INŽ. D i gi tal na štam pa se da nas na la zi na onom me stu gde se of set štam pa na la zi la 1968. Od ja nu a ra do mar ta 2008. pro fe sor F. Ro ma no, sa ti mom stu de na ta sa Ro če ster ske ško le pri ku pio je i ob ra dio 619 in ter vjua sa vla sni ci ma štam pa ri- ja, na ru či o ci ma i osta lim uče sni ci ma u po slu, u po ku ša ju da ura di pre gled di gi tal ne štam pe da nas, sa pro jek ci jom bu du ćeg raz vo ja do 2020. Pro jek ci ja je ura đe na na ba zi ana li ze tren do va i si mu la ci jom na ra ču nar skim mo de lima. Dobijeni obimni izveštaj predstavlja re pre zen ta ti van pre sek in du stri je na glo bal nom ni vou. Ključ ni na la zi Ko li či na štam pa nog ma te ri ja la sma nju je se u in du stri ja li zo va nim na ci ja ma, ali ra ste u na ci ja ma u raz vo ju, ba zi ra no pre sve ga na ce ni radne snage; Troškovi štampanja ra stu br že od cene koja se naplaćuje za proizvode štampe i štamparske usluge; Konkurencija na po lju štam pe po staje globalna, posebno u štampanju knji ga, ambalaže i ostalih vremenski neosetljivih proizvoda; Broj komercijalnih štamparija opada, uglav nom kroz kon so li da ci je i ukrupnjavanja u sektoru; Nova vrsta kopirnica sa digitalnom štampom evoluira - prerastajući u mikro štamparije; Kupci štamparskih usluga centralizuju i konsoliduju svoje porudžbine preko interneta; Digitalna štampa preuzima značajan deo prihoda koji su tradicionalno pri pa da li of set štam pi; No ve uslu ge, osim tra di ci o nal nih štamparskih, i povećana efikasnost pri kontroli troškova, postaju sve značajniji kod održavanja nivoa profita; Nedostatak iskusne radne snage evi den tan je kod da va la ca uslu ga štampanja, i to podjednako kod klasičnih štamparskih zanimanja kao i kod novih, poput programiranja baza podataka, pripreme i marketinga; Marketing putem poštanskih uputnica i tran sak ci ja spa ja se u je din stven, a unakrsni marketing raste. Moderan štam par se sve vi še osla nja na marketing u digitalnim medijima; Of set štampari sa di gi tal nom štampom iskazuju veći profit od klasičnih. 18 industrija 5/2008
u fokusu Re vo lu ci ja di gi tal ne štam pe Glo bal no se lo Neki štampani proizvodi, koji uključuju u svoju izradu i pojedine elektronske komponente uzrokovali su neobične globalne odnose. Zavod za štampu američke vlade ugo vo rio je sa dve evrop ske kom pa ni je proizvodnju računarskog čipa sa antenom, ali sve se to skla pa u fa bri ci na Taj lan du. Pra zni pa so ši pu tu ju u Evro pu, gde se mikročipovi ubacuju u korice, a zatim se ša lju na Taj land gde im se do da je ra dio antena. Ne postoje američke kompanije koje proizvode biometrijske delove za elektronske paso še. Ta ko da se oni tran sportuju iz SAD-a u Evro pu, ko ja je pred vod nik u radio identifikacionoj tehnologiji, a odatle u Aziju, sigurnim transportima, ponekad i u oklopnim vozilima. U Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi pa pir uče stvu je sa tre ći nom ce ne u troško vi ma štam pe. U Azi ji, uče stvu je sa 50% što po ka zu je ko li ki je udeo ce ne radne snage u proizvodnji. Azija sada ima pred nost u nad ni ca ma i ni ka kvu zna čajnu ba zu iz gra đe nih po go na, što kom pleti ra uvo zom sta re i po lov ne teh no lo gi je sa za pa da. Gu bi tak po slo va štam pa nja po go dio je mno ge ge o graf ske sek to re: No vi Ze land je iz gu bio po sao u ko rist Austra li je, a Austra li ja u ko rist Ma le zi je. Sin ga pur je iz gu bio po sao u ko rist Ki ne, kao i Evro pa i Se ver na Ame ri ka. Pr vi put u isto ri ji štam pa nja, za pad ne kom pa ni je su pri mo ra ne da iz jed na če mar ke ting, ka ko po ru či o ci ma uslu ga, ta ko i nji ho vim kup ci ma. I is pod po di zvo đa ča po di zvo đač Broj isporučenih robnih kontejnera iz Azi je u Evro pu po ras tao je 2007. za 7%. Kontejneri eliminišu krađe, gu bit ke, mo gu se koristiti za prenos hrane koja gubi na težini drugim metodama, što čini produkciju prehrambenih proizvoda globalno dostupnom. Većina tih kontejnera sadrži proizvode proizvedene u Aziji i spakovane u kutije (štampane!) sa nalepnicama (štampanim!), sa pojedinačnim pakova- nji ma (štam pa nim!), pa čak i uput stvi ma za upotrebu (takođe štampanim) na lokalnom je zi ku. Ca rin ski slu žbe ni ci ca ri ne proizvode, ali ne i štampane stvari. Može se samo pretpostaviti količina posla koja je izgubljena za evropske i američke štamparije (i štamparije drugih zemalja) zato što se pro iz vod na ba za iz tih ze ma lja i da lje se li u Azi ju. Sva ka na ci ja se tru di da ostvari balans između trgovine i podrške lokalnoj industriji koja izvozi. Danas, Kina, Indija i druge azijske zemlje predstavljaju "radne konje" svetske trgovine, zahvaljujući njihovim niskim nadnicama. Japan je bio u sličnoj poziciji posle drugog svetskog ra ta, ali je ži vot ni stan dard po ras tao, a paralelno i kvalitet proizvodnje. Za Japanom je do šla Ju žna Ko re ja i do go di la se ista stvar. Da nas, Ki na i dru ge na ci je u Azi ji, na predu ju sa ni skom ce nom ra da. Nji hov standard života se, međutim, povećava, i kapital mo že da ode u dru ge re gi o ne sve ta. Ironično je da, danas, Kina ugovara kao po di zvo đa če ne ke kom pa ni je iz Vi jet nama za to što su nji ho ve nad ni ce ni že od kineskih. "Ze le ni po tro ša či" ču va ri stan dar da "Bi ra ju ći evrop sku štam pa ri ju, na ruči o ci pokazuju da su sve sni po tre be da se za šti ti oko li na i mo gu bi ti si gur ni da su rad ni uslo vi u toj štam pa ri ji fer i korektni, čime demonstriraju brigu za važne socijalne činioce našeg društva", sto ji u uvo du bro šu re "Za što ra di ti sa evrop skom štam par skom in du stri jom ", u izdanju Intergrafa. Navodi se takođe, da evrop ske kom pa ni je po štu ju vi so ke eko lo ške stan dar de, da su to uglav nom po ro dič ne kom pa ni je sa vi so kom so cijal nom sve šću u ko ji ma za šti ta oko li ne po sta je ključ ni za štit ni fak tor. Ekološki zakoni usvojeni u zadnjih nekoliko godina, u zemljama EU, predstavljali su pretnju evropskoj industriji štampe, ali sada se pretvaraju u glavnog zaštitnika te industrije. Set zabrana o sadržaju otrovnih materija, zagađivača, materijala i pakovanja kao i o njihovoj biorazgradljivosti, koje su evropske štamparije ispoštovale, kineske ni su, što je ujed no i bra na za stra šu jućem rastu kineskog štamparstva potpomognutog kako domaćom proizvodnjom, tako i izvozom usluga. Po ja vlju ju se, me đu tim, u zna čaj nom bro ju i "ze le ni po tro ša či" ko ji obra ća ju pa žnju na to u če mu i na ko ji na čin je proiz vod upa ko van, i ko ji su sprem ni da pla te ne što vi še za te uslo ve. Je dan ča so pis u 15 štam pa ri ja Štam par u Oklen du na No vom Ze lan du, štampa nalepnice za flaširanu vodu sa ostrva Fidži. U Singapuru pola obima štampe se izvozi. U Maleziji se štampaju knjige za niže razrede američkih škola. U Evropi Pre vlast di gi tal nih me di ja Naj ve ći uzroč ni ci za pro me ne u vr sti i obimu štam pe je su In ter net i dru gi raz li či ti di gi tal ni me di ji. To je uzro ko valo pad od oko 20% svih štam pa nih iz da nja od 1995. do da nas. Ce lo kupan svet ski obim štam pe se stabilizuje kako se pribli ža va mo 2020. Ve ći na štampanih izdanja, koja mogu biti zamenjena elektronskim, zamenjena su ili će to usko ro bi ti. Međutim, drugih 20% obima štampe, posebno knjige, od re đe na pa ko va nja i drugi vre men ski neo gra ni če ni materijali, subjekt su globalne kon ku ren ci je. Za to su pojedine štamparije u zapadnim zemljama izgubile gotovo 40% svog obi ma štam pe (20% od elek tron ske za me ne i 20% od "of šor" štam pa nja). To vodi ka smanjenju broja štamparija u zapadnim zemljama i pojačava konkurentni pri ti sak na one ko je pre o sta nu. industrija 5/2008 19
Page 4 and 5: uvodnik Broj 17 industrija Po što
Page 6: eflek Pregled događaja IZ VOR: WWW
Page 9 and 10: eflektor Pregled događaja Spo ra z
Page 11 and 12: Grafička industrija industrija 5/2
Page 13 and 14: Grafička industrija Trend spolj no
Page 15 and 16: u fokusu Politika AD i praćenje kv
Page 20: u fokusu Re vo lu ci ja di gi tal n
Page 24 and 25: dr Pre drag Živ ko vić, ka te dra
Page 28 and 29: ufokusu Štam pa ri ja Va lje vac J
Page 30 and 31: standardi Grafička industrija STAN
Page 33 and 34: Zakon o ambalaži i ambalažnom otp
Page 35 and 36: Henkel rađen foliotisak, kao i UV
Page 37: p j OBO Bettermann Nazidna instalac
Page 40 and 41: Fir ma BEL IN ŽE NJE RING D.O.O. i
Page 42 and 43: p Honda Power Equipment Hon da pru
Page 44 and 45: PUPDV Sr bi je RAZ VOJ AUTO IN DU S
Page 47 and 48: energetika Pa non ske TE-TO Mo der
Page 49 and 50: MAP pakovanje na mir ni ca u MAP PA
Page 52 and 53: Riversna logistika NEOPHODNOST NOST
Page 54 and 55: p DRUPA TEKST: PROF. MR MI O DRAG T
Page 56 and 57: DRUPA ne go što do đe na ma ši n
Page 58: Izbor sajamskih događaja u 2008. B

Sadrzaj,uvodnik 17.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?