Sadrzaj,uvodnik 17.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

Grafička industrija NEKAD I SAD Pre Dru gog svet skog ra ta, štam pa ri i ti po gra fi sa ovih prosto ra, bi li su po struč nosti znani u Evropi. Obi lazeći velike i ugledne evropske štamparije, 70-tih i 80-tih godina prošlog veka, zarad sticanja iskustva i stručnih sa zna nja, uvek se nailazilo na naše ljude koji su ta mo ra di li na od go vor nim i visoko plaćenim poslovima. U to vreme, naše ozbiljnije štamparije nisu tehnološki ni kadrovski zaostajale za Evropom. Naprotiv, u nekim aspektima su prednjačile. Pu tuj pla ne to... Početkom devedesetih godina, razvoj tehnologije, posebno svemirske, prvo se primenjuje u medicini, a onda u štamparstvu. Ofset štampa pobeđuje visoku štampu u novinskoj, a duboku u časopisnoj proizvodnji. Personalni računari umesto foto-sloga, tipografska saznanja od nekoliko vekova utkana u moćne softvere dostupne svima, pojavljuje se CTF (Compu ter to film), pa CTP (Com pu ter to pla te), pa CTPress... Mašine, radni procesi, tehnološki postupci, planiranje i organizacija postaju uvezani u jedan softversko procesni sistem rada (work-flow)... Na ža lost, to kom tih istih de ve de se tih godina, kao posledica ratova, izolacije i ekonomske krize, Srbija je zaostajala oko tri tehnološke generacije za svetom. Roland Favorit, 1980. godina Bez jasnog plana proizvodnje, sa idejom sva šta re nja, ku pu je se na o ko jef ti na po lovna opre ma ko ja je u za pad nim ze mlja ma, zbog zastarelosti, isključena iz proizvodnje kao nerentabilna. Po vra tak u bu dućnost Danas u Srbiji ima registrovanih oko 3.000 štamparija. Teško je utvrditi koliko ih stvarno radi. Zakon nije precizirao šta se pod tim poj mom pod ra zu me va, kao ni vrstu i obim proizvodnje, vrstu opreme, koji su kadrovi i sa kojim profilom obrazovanja obavezni. Svega nekoliko desetina od ovog ukupnog broja ostvaruje preko 90% ukupne proizvodnje. Sve u svemu, naša štamparska industrija više nije u tehnološkom zaostatku, međutim, konkurentnost (cene, kvalitet i rokovi) je raznolika, srazmerno godinama proizvodnje opreme instalirane u pogonima. Većina mašina i uređaja na kojima se realizuju ovi poslovi proizvedena je između 1980. i 1995. go di ne i bi la je u po se du najmanje dva vlasnika. Naravno, u pogonima ima i znat no sta ri je opre me, a na sre ću i one koja je proizvedena i instalirana u poslednje 2–3 godine. In du strij ski ka pa ci te ti gle da no po vr stama štam parskih robnih mar ki: a) novinska štampa – of set no vin ska rotaciona štampa. Kapaciteti u šest štampa ri ja ovog ti pa ve ći su od tre nut nih tr žišnih potreba. b) časopisna štampa – ofset aksidentična ro to štam pa. Tri štam pa ri je, od ko jih su U po nu di uslu ga sr pske gra fič ke in du stri je na la ze se sle de će obla sti: dizajniranje, fil mo va nje, sve vr ste pri pre ma za štam pu, si to štam pa, ro to štam pa, ta bač na štam pa, of set štam pa, fle xo štam pa, gra vi ra nje, štam pa na za šti će nom pa pi ru (no va ča ni ce, do ku men ta, po li se, vi ze), du bo ka štam pa, di gi tal na štam pa, pro iz vodnja poslovne galanterije, proizvodnja kartonske ambalaže, proizvodnja kartica (čip, član ske, kre dit ne, dis kont ne, iden ti fi ka ci o ne), ho lo gra mi (ori gi na ci ja, pro iz vod nja hologramske folije i nalepnica), sve vrste doradnih poslova (povezivanje, blindruck, numeracija, štancovanje, plastifikacija sjajna i mat, bigovanje, kaširanje). dve, po in staliranoj opremi moderne. Ponuda tr ži šta je ve ća od mo guć no sti pa se određeni poslovi štampaju u inostranstvu. c) štampa knjiga i merkantilne robe – ofset tabačna štampa. Nedovoljno posla za instalirane kapacitete. Desetak štamparija ima savremene tehnološke linije. d) štampa ambalaže i etiketa – of set, duboka i flekso štampa. Nedovoljno je linija spe ci ja li zo va nih za pro iz vod nju ro be, a koja može da zadovolji standarde i propise Evrop ske uni je iz ove obla sti. U tr ci s vre me nom U raz vi je ni jim evrop skim ze mlja ma, štamparsku mašinu čiji je amortizacioni vek 10 go di na, pro da ju (obič no na ta ko zva ni Is tok) po sle 4 go di ne ra da – u momentu kada je normalan redovan remont. Računica je krajnje jednostavna: sa trećinom investicije za novu (dve trećine ima od stare) dobija se najmodernija ma ši na, ko ju op slu žu je ma nje rad ni ka, koja ima veću radnu brzinu, manji škart, bo lji kva li tet i ve ći ste pen auto ma ti za ci je. Po ma ci u ovim per fo man sa ma ma ši na upravo se, uglavnom, dešavaju na četiri godine, između dva sajma DRUPA. Poređenja radi: na ofset roto aksidentičnoj mašini koja je proizvedena 2004. u od no su na 1982. go di nu rad na br zi na je po ve ća na du plo, škart je sma njen 8 pu ta, broj po slu ži o ca sa 6 sma njen na 2, a osta le broj ne pred no sti da ne uzi ma mo u ob zir. U ko rak s vre me nom Vreme raznorodne proizvodnje, univerzalnih (višenamenskih) mašina i kupaca koji će navratiti – daleka je prošlost. Savremena (konkurentna) štamparska mašina, 12 industrija 5/2008
Grafička industrija Trend spolj no tr go vin ske raz me ne grafičke delatnosti Grafička industrija je očigledno visoko uvozno zavisna grana. Repromaterijal za ovu granu gotovo se uopšte ne proizvodi u Srbiji. Osnovni repromaterijal je grafička harti ja i kar ton, ro to i of set pa pir ko ji či ne pre ko 95% ukup nog uvoza repromaterijala za grafičku industriju. Visina aktuelnih carinskih stopa ovih proizvoda opredeljuje način deklarisanja papira pri uvozu, tako da postoje skokovi u statističkom prikazivanju uvoza ovih grupa proizvoda. Dis ba lans iz me đu ko li či ne uve ze nog re pro ma te ri ja la i količine proizvedenih gotovih proizvoda je rezultat neobaveznosti preduzeća da prijavljuju ostvarenu proizvodnju Republičkom zavodu za statistiku. za bilo koju vrstu proizvodnje, kao svoju osnovnu postavku podrazumeva: a) računarski sistem za kontrolu i održavanje konstantnog kvaliteta kroz implementaciju svih logističkih podataka, online konverziju podataka iz pre-pressa, konzistentan kvalitet posla, neprekidnu spektometrijsku i denzimetrijsku kontrolu, ICC pro fil. b) računarski sistem za upravljanje poslovnim podacima kroz konstantnu dostupnost izveštajima iz baze podataka o svakom proizvodnom detalju, počevši od otvaranja radnog naloga sa definisanim uputstvima, količine realizovane proizvodnje u jedinicama vremena, ostvarenog škarta, potrošnje KBA Performa 74, 2004. godina repromaterijala po vrsti i jedinici mere, vremenu zastoja i njihovoj dijagnostici itd. c) auto ma ti zo va no skla di šte nje, do pre ma nje i za me na papira, automatizovano snadbevanje bojom i svim neophodnim hemikalijama. d) automatizovano dopremanje, ubacivanje i pranje štamparske forme (uko li ko se osve tlja va nje ne od vi ja na sa moj štamparskoj jedinici – CTPress). e) elektronska kontrola uz mašinsko odvajanje škarta na izlaznom aparatu i odvođenje u posebnom pravcu f) automatizovana i sinhronizovana dorada proizvoda u nastavku izlaznog aparata mašine do finalnog proizvoda i njegovog pakovanja – kao jedinstvena proizvodna linija. Ukoliko to nije moguće u potpunosti (retki slučajevi) onda je između uređaja neophodna apsolutna kompatibilnost. Ovakve mašine ili, bolje rečeno, proizvodne linije, daju proizvode koji su stopostotno u okviru važećih standarda. Ipak, neophodno je neprekidno pratiti IFRA, FOGRA i UGRA standarde, posećivati njihove seminare i biti član jedne od tih asocijacija (zavisno od vrste proizvodnje). Standardi i propisi Evropske Unije o ambalaži, pakovanju i transportu, takođe, moraju biti poznati svakom štamparu. in industrija 5/2008 13
Page 4 and 5: uvodnik Broj 17 industrija Po što
Page 6: eflek Pregled događaja IZ VOR: WWW
Page 9 and 10: eflektor Pregled događaja Spo ra z
Page 11: Grafička industrija industrija 5/2
Page 15 and 16: u fokusu Politika AD i praćenje kv
Page 18 and 19: Re vo lu ci ja di gi tal ne štam p
Page 20: u fokusu Re vo lu ci ja di gi tal n
Page 24 and 25: dr Pre drag Živ ko vić, ka te dra
Page 28 and 29: ufokusu Štam pa ri ja Va lje vac J
Page 30 and 31: standardi Grafička industrija STAN
Page 33 and 34: Zakon o ambalaži i ambalažnom otp
Page 35 and 36: Henkel rađen foliotisak, kao i UV
Page 37: p j OBO Bettermann Nazidna instalac
Page 40 and 41: Fir ma BEL IN ŽE NJE RING D.O.O. i
Page 42 and 43: p Honda Power Equipment Hon da pru
Page 44 and 45: PUPDV Sr bi je RAZ VOJ AUTO IN DU S
Page 47 and 48: energetika Pa non ske TE-TO Mo der
Page 49 and 50: MAP pakovanje na mir ni ca u MAP PA
Page 52 and 53: Riversna logistika NEOPHODNOST NOST
Page 54 and 55: p DRUPA TEKST: PROF. MR MI O DRAG T
Page 56 and 57: DRUPA ne go što do đe na ma ši n
Page 58: Izbor sajamskih događaja u 2008. B

Sadrzaj,uvodnik 17.indd - Industrija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?