Sadrzaj,uvodnik 17.indd - Industrija

u fokusu
Re vo lu ci ja di gi tal ne štam pe
Glo bal no se lo
Neki štampani proizvodi, koji uključuju
u svoju izradu i pojedine elektronske komponente
uzrokovali su neobične globalne
odnose. Zavod za štampu američke vlade
ugo vo rio je sa dve evrop ske kom pa ni je proizvodnju
računarskog čipa sa antenom,
ali sve se to skla pa u fa bri ci na Taj lan du.
Pra zni pa so ši pu tu ju u Evro pu, gde se
mikročipovi ubacuju u korice, a zatim se
ša lju na Taj land gde im se do da je ra dio
antena. Ne postoje američke kompanije
koje proizvode biometrijske delove za elektronske
paso še. Ta ko da se oni tran sportuju
iz SAD-a u Evro pu, ko ja je pred vod nik u
radio identifikacionoj tehnologiji, a odatle
u Aziju, sigurnim transportima, ponekad i
u oklopnim vozilima.
U Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi
pa pir uče stvu je sa tre ći nom ce ne u troško
vi ma štam pe. U Azi ji, uče stvu je sa
50% što po ka zu je ko li ki je udeo ce ne
radne snage u proizvodnji. Azija sada ima
pred nost u nad ni ca ma i ni ka kvu zna čajnu
ba zu iz gra đe nih po go na, što kom pleti
ra uvo zom sta re i po lov ne teh no lo gi je
sa za pa da. Gu bi tak po slo va štam pa nja
po go dio je mno ge ge o graf ske sek to re:
No vi Ze land je iz gu bio po sao u ko rist
Austra li je, a Austra li ja u ko rist Ma le zi je.
Sin ga pur je iz gu bio po sao u ko rist Ki ne,
kao i Evro pa i Se ver na Ame ri ka. Pr vi put
u isto ri ji štam pa nja, za pad ne kom pa ni je
su pri mo ra ne da iz jed na če mar ke ting,
ka ko po ru či o ci ma uslu ga, ta ko i nji ho vim
kup ci ma.
I is pod po di zvo đa ča po di zvo đač
Broj isporučenih robnih kontejnera iz
Azi je u Evro pu po ras tao je 2007. za 7%.
Kontejneri eliminišu krađe, gu bit ke, mo gu
se koristiti za prenos hrane koja gubi na
težini drugim metodama, što čini produkciju
prehrambenih proizvoda globalno
dostupnom. Većina tih kontejnera sadrži
proizvode proizvedene u Aziji i spakovane
u kutije (štampane!) sa nalepnicama
(štampanim!), sa pojedinačnim pakova-
nji ma (štam pa nim!), pa čak i uput stvi ma
za upotrebu (takođe štampanim) na lokalnom
je zi ku. Ca rin ski slu žbe ni ci ca ri ne
proizvode, ali ne i štampane stvari. Može
se samo pretpostaviti količina posla koja
je izgubljena za evropske i američke štamparije
(i štamparije drugih zemalja) zato
što se pro iz vod na ba za iz tih ze ma lja i
da lje se li u Azi ju. Sva ka na ci ja se tru di da
ostvari balans između trgovine i podrške
lokalnoj industriji koja izvozi. Danas, Kina,
Indija i druge azijske zemlje predstavljaju
"radne konje" svetske trgovine, zahvaljujući
njihovim niskim nadnicama. Japan je
bio u sličnoj poziciji posle drugog svetskog
ra ta, ali je ži vot ni stan dard po ras tao, a
paralelno i kvalitet proizvodnje. Za Japanom
je do šla Ju žna Ko re ja i do go di la se
ista stvar.
Da nas, Ki na i dru ge na ci je u Azi ji, na predu
ju sa ni skom ce nom ra da. Nji hov standard
života se, međutim, povećava, i kapital
mo že da ode u dru ge re gi o ne sve ta.
Ironično je da, danas, Kina ugovara kao
po di zvo đa če ne ke kom pa ni je iz Vi jet nama
za to što su nji ho ve nad ni ce ni že od
kineskih.
"Ze le ni po tro ša či" ču va ri
stan dar da
"Bi ra ju ći evrop sku štam pa ri ju, na ruči
o ci pokazuju da su sve sni po tre be
da se za šti ti oko li na i mo gu bi ti si gur ni
da su rad ni uslo vi u toj štam pa ri ji fer i
korektni, čime demonstriraju brigu za
važne socijalne činioce našeg društva",
sto ji u uvo du bro šu re "Za što ra di ti sa
evrop skom štam par skom in du stri jom ",
u izdanju Intergrafa. Navodi se takođe,
da evrop ske kom pa ni je po štu ju vi so ke
eko lo ške stan dar de, da su to uglav nom
po ro dič ne kom pa ni je sa vi so kom so cijal
nom sve šću u ko ji ma za šti ta oko li ne
po sta je ključ ni za štit ni fak tor.
Ekološki zakoni usvojeni u zadnjih nekoliko
godina, u zemljama EU, predstavljali
su pretnju evropskoj industriji štampe, ali
sada se pretvaraju u glavnog zaštitnika te
industrije. Set zabrana o sadržaju otrovnih
materija, zagađivača, materijala i pakovanja
kao i o njihovoj biorazgradljivosti, koje
su evropske štamparije ispoštovale, kineske
ni su, što je ujed no i bra na za stra šu jućem
rastu kineskog štamparstva potpomognutog
kako domaćom proizvodnjom,
tako i izvozom usluga.
Po ja vlju ju se, me đu tim, u zna čaj nom
bro ju i "ze le ni po tro ša či" ko ji obra ća ju
pa žnju na to u če mu i na ko ji na čin je proiz
vod upa ko van, i ko ji su sprem ni da pla te
ne što vi še za te uslo ve.
Je dan ča so pis u 15 štam pa ri ja
Štam par u Oklen du na No vom Ze lan du,
štampa nalepnice za flaširanu vodu sa
ostrva Fidži. U Singapuru pola obima štampe
se izvozi. U Maleziji se štampaju knjige
za niže razrede američkih škola. U Evropi
Pre vlast di gi tal nih me di ja
Naj ve ći uzroč ni ci za
pro me ne u vr sti i obimu
štam pe je su In ter net
i dru gi raz li či ti di gi tal ni
me di ji. To je uzro ko valo
pad od oko 20% svih
štam pa nih iz da nja od
1995. do da nas. Ce lo kupan
svet ski obim štam pe
se stabilizuje kako se pribli
ža va mo 2020. Ve ći na
štampanih izdanja, koja mogu biti zamenjena
elektronskim, zamenjena su ili će
to usko ro bi ti.
Međutim, drugih 20% obima
štampe, posebno knjige,
od re đe na pa ko va nja i drugi
vre men ski neo gra ni če ni
materijali, subjekt su globalne
kon ku ren ci je. Za to su
pojedine štamparije u zapadnim
zemljama izgubile gotovo
40% svog obi ma štam pe
(20% od elek tron ske za me ne
i 20% od "of šor" štam pa nja).
To vodi ka smanjenju broja štamparija u
zapadnim zemljama i pojačava konkurentni
pri ti sak na one ko je pre o sta nu.
industrija 5/2008 19