Sadrzaj,uvodnik 17.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

standardi Grafička industrija STAN DAR DI ZA CI JA U OF SET ŠTAM PI TEKST: MAR KO NE DIĆ, INŽ. GRAF. TEHN, IM PLE MEN TA CI JA STAN DAR DA KO LOR ME NADŽ MEN TA U GRA FIČ KOJ IN DU STRI JI, PRED U ZE ĆE "CO LORSYS" Pro cess Stan dard Offset (PSO) stvo ren je od stra ne BVDM-a (Bundesverbandes Druck und Medien) u sa radnji sa FOGRA institutom (Graphic Technology Research Association) za implementaciju u grafičkoj industriji Nemačke. PSO striktno prati specifikacije definisane u proizvodnom štamparskom stan dar du ISO 12647-2 i do pu nju je ga do dat nim pra vi li ma - spe ci jal no za di gitalne probne oti ske i za pri o- ritet boja srednjih tonova u slučaju konflikta u bojama punih tonova. Z a standardni proces štampe, mnoge promenljive su stavljene zajedno u svet ski pri zna ti stan dard ISO 12647. Ovaj stan dard opi su je ka kvo bi standardizovano štampanje trebalo da bu de i ka ko kraj nji re zul tat tre ba da iz gleda. On opi su je po ti pu pa pi ra i po ti pu štampe (ofset, heat set) kolorni gamut i porast tonskih vrednosti (TVI). Zasnovano na ovom standardu, nezavisne institucije su proizvele ICC (International Colour Consortium) pro fi le, što zna či da sva ko u gra fičkom lan cu zna šta je stan dard i efek tiv no ga koristi u proizvodnji. Kvalitet štampe se znatno poboljšava, dobija se optimalna debljina nanosa boje, boje na konačnoj štampi će biti jednake onim na digitalnom probnom otisku. Pred vi dlji va štam pa PSO omo gu ća va štam pa ri ja ma da obez be de kon stan tan kva li tet za svo je klijente koji zahtevaju ponovljivost u štampi. Da bi štampa bila predvidljiva, neophodno je da proces proizvodnje bude standardizovan. Ve o ma je va žno da onaj ko pri pre ma faj lo ve za štam pu bu de upo znat sa pro cesom samog štampanja. Od korisničkog servisa, studija, pripreme za štampu, CTP-a, do štamparije, svi aspekti proizvodnje imaju alat, cilj i pro ce sne ko ra ke, ka ko bi se efikasno i konstantno ostvarivao najviši kvalitet. U svim fazama rada neophodno je postaviti kontrolisane uslove, krenuvši od monitora, izrade probnih otisaka, kontrole međufaza, izrade štamparske forme, kontrole na samoj štamparskoj mašini i odr ža va nju kva li te ta, onim re do sle dom ka ko ide po stu pak. Stan dar di za ci ja pro ce sa pro iz vod nje ICC profili Kolorne separacije, digitalni probni otisak, ko lor na si mu la ci ja na mo ni to ru (softproof), za sno va ni su na ICC pro fi lima. U aplikacijama za obradu fotografije i pre la ma nja stra na, ko ri sti mo ICC pro fi le za rad u kolornim prostorima. Pomoću njih vr ši mo ko lor nu se pa ra ci ju i si mu li ramo razne podloge za štampu. Probni otisci se pu šta ju sa mer nom trakom UGRA/FOGRA Media Wedge, ta ko da je korisnik u mogućnosti da proveri kolornu tač nost prob nog oti ska i da vi di da li je on dobra simulacija konačne štampe. Kalibracija monitora Prvi korak obezbeđenja kvaliteta u pravljenju pripreme za štampu je kalibracija monitora. Ona se radi mernim instrumentima poput spektrofotometra ili kolorimetra i soft ve rom za pra vlje nje ICC pro fi la za mo ni tor. Za ver nost pri ka za bo je na ekranu nije dovoljno uraditi samo kalibraciju, neophodni su i profesionalni monitori, poput EIZO monitora, koji imaju veliki kolorni ga mut, du bi nu bo ja i ugao gle da nja. Soft ver ska ka li bra ci ja se sa sto ji iz par koraka: podešava se bela boja na ekranu, kon trast i osve tlje nje, dok se kod hardverske kalibracije samo prikači kalibrator i monitor se automatski podešava prema određenom obrascu. Kreiranje PDF-a PDF (Por ta ble Do cu ment For mat) je standardni format u kome se predaje pri pre ma za štam pu. PDF se kre i ra iz aplikacija za prelamanje strana i ob ra du fotografija (Photoshop, InDesign, Illustrator itd.) Kad se pra vi za štampu u komercijalnoj ofsetnoj štampariji, PDF tre ba da bu de kom po zitni sa embedovanim fonto vi ma, ko lor ni pro stor tre ba da bu de CMYK, a slike moraju imati odgovarajuću re zo lu ci ju. Za kon kret ni stan dard, ako postoje karakterizacione vrednosti, PDF se eks por tu je bez ICC pro fi la, a ako ne po sto je, on da osta je ICC pro fil da bi osi gurao reprodukciju boja. Provera PDF-a Kad se pre u zme pri pre ma, ra di se pro ve ra faj la da bi se vi de lo da li je fajl u skla du sa zah te vi ma štam par ske in dustrije. PDF fajlovi su napravljeni i provereni PDF/X1 i PDF/X3 stan dar dom. PDF/X je stan dard ko ji obez be đu je ja san set pra vila za si gur no i fleksibilno korišćenje PDF for ma ta, s ob zi rom da sam PDF mo že da se koristi za razne upotrebe koje nisu u skla du sa štam pom. Iz ra da prob nih oti sa ka Prob ni oti sci se ko ri ste da bi se pre štampe videlo kako će izgledati krajnji pro iz vod. Da bi smo mo gli da si mu li ra mo neku tehniku štampe tj. da bismo napravili probni otisak moramo posedovati: 30 industrija 5/2008
Grafička industrija • ade kva tan pro fe si o nal ni štam pač, uglav nom ink jet, sa ve li kim ga mu tom boja, (štampači poslednje generacije, velikog for ma ta kao što su Ep son, HP i Canon). • RIP - softver za izradu probnih otisaka (EFI ColorProof XF soft ver za iz ra du probnih otisaka, sa velikim mogućnostima kalibracije i podešavanja štampača, koji je u skla du sa ISO zah te vi ma). • Ser ti fi ko van na men ski pa pir bez izbeljivača, na kome možemo dobiti adekvatne vrednosti (TECCO papiri za izradu probnih otisaka koji su sertifikovani od strane FOGRA instituta za izradu probnih otisaka, poput SM9200 ko ji je pred vi đen za simulaciju ofset štampe). • Spektrofotometar, ko ji slu ži za pravljenje ICC profila i kojim se radi karakterizacija i kalibracija štampača. FO GRA ser ti fi ka ci ja prob nog oti ska Kako bi prob ni oti sak ste kao ser ti fikat, neophodno je da pro đe ne za vi snu verifikaciju prema željenom standardu. To zna či da sva ki prob ni oti sak mo ra da ima na se bi UGRA/FOGRA Media Wedge, odnosno kon tro li klin za me re nje i nalepnicu na kojoj su dobijene izmerene vrednosti. Nakon procedure štampanja probnog otiska, vrši se merenje spektrofotometrom i adekvatnim softverom sa ISO 12647-2 je stan dard kvaliteta za četvorobojnu ofset štam pu ko ji: • obezbeđuje internacionalnu prepoznatljivu definiciju komunikacije od pripreme do štam pe • definiše zahtev za predvidljiv i ponovljiv kvalitet štampe • određuje različite uslove štampe prema tipu papira (premazni, obojeni, sjaj, svetlina, gramatura) • kolorne koordinate punih tonova • karakteristike porasta rasterske tačke • tolerancije u kolorimetriji, porast tonske vrednosti. verifikaciju probnog otiska, prema željenom standardu. LIGHT Vi e wing Box Da bi smo zna li da li pod pra vim sve tlosnim uslovima posmatramo probni otisak, ko ri ste se tra ke za me ta me ri zam ko je ima ju po lja iste bo je sa mo pod sve tlom od 5000K, i ko je nam na taj na čin uka zu ju da li je osve tlje nje ade kvat no za gle da nje probnog otiska. Da bi smo vi de li bo je sa prob nog oti ska ona kve ka kve će bi ti i na of set ma ši ni moramo da ih posmatramo u kontrolisanim svetlosnim uslovima koje određuje ISO stan dard 3664. Za tu svr hu se ko ri sti LIGHT Viewing Box koji simulira traženi svetlosni izvor. Provera kvaliteta štam par ske for me Da bismo dobili adekvatan porast raster ske tač ke u štam pi, pre ma stan dar du, moramo kalibrisati i CTP uređaj (krivu). Za kalibraciju koristimo CTP test forme, instrumente za merenje, čitače ploča i mikrokamere za očitavanje, kako za optički, ta ko i za stvar ni me ha nič ki po rast raster ske tač ke na štam parskoj formi. Proces počinje izradom linearne ploče, zatim se odštampa test forma, izmeri se odštampani uzorak, izradi se korigovana kri va na RIP-u, naprave se ko ri go va ne ploče, štampaju se test karte i vrši se verifikacija kalibracije. Korišćenjem kontrol nih tra ka kao što je UGRA/FOGRA Digital Plate Wedge, štamparije mogu da provere kvalitet reprodukcije štamparske forme i da je kontrolišu u svakodnevnoj produkciji. Pro ve ra oti ska Šta podrazumeva provera kva li te ta štam par ske for me? • eks po zi ci je štam par ske for me • jednakosti osvetljenosti forme pre ko ce le po vr ši ne • de fi ni ci je plo če • fokusa lasera u osvetljivaču • intenziteta lasera • jednakog razvijanja • jednakosti vinjeta • fi nog pre la za kri ve TVI • ob li ka tač ke • kompenzacione kri ve. Otisak na štamparskoj mašini se kontroliše spektrofotometrom i to prema vrednostima iz ISO standarda za ofset štampu 12647-2. U navedenom standardu date su CIE- LAB ko lor ne vred no sti za pet ti po va pa pira, sjajnost, belina i gramatura. Date su i CI E LAB ko lor ne koordinate za CMYK vrednosti na tim kategorijama papira. Da bi se dobile ove vrednosti u štampi, boja koja se ko ri sti tre ba da bu de u skla du sa ISO standardom 2846-1. Kontrolna merna traka se koristi za prove ru kva li te ta re pro duk ci je to na, op tič ke gustine nanosa boje i oštrine. Po sle odo bra va nja ta ba ka, po treb no je aktivno pratiti proces štampe, da bi se održavao konstanti kvalitet od početka do kra ja ti ra ža. Za klju čak Stan dar di za ci ja do no si kon tro li sa ne uslove proizvodnje gde je smanjen faktor iz ne na đe nja u pro iz vod nji i gde se tač no zna gde i ka ko tre ba da se de lu je ako do đe do problema. To značajno povećava produktivnost i efektivnost i u značajno meri smanjuje ma ku la tu ru. Uvo đe njem stan dar da do bi ja ju se tačno definisani procesni koraci, planska proizvodnja i garantovani kvalitet i rokovi. Prelazak sa denzitometrijskog merenja, na kolori me trij sko, do pri no si da se štampari upoznaju sa novim vrednostima i sa upo tre bom spek tro fo tometra u kontroli procesa. Me đu na rod ni stan dar di nude beneficije, te međunarodni izdavači i klijenti mogu za iste reklame i časopise u različitim zemljama da očekuju veoma slične otiske, što je pre standardizacije bilo skoro nemoguće. Svaka firma koja se bavi gra fičkom delatnošću može biti standardizovana ako ispunjava zadate vrednosti. in industrija 5/2008 31
Page 4 and 5: uvodnik Broj 17 industrija Po što
Page 6: eflek Pregled događaja IZ VOR: WWW
Page 9 and 10: eflektor Pregled događaja Spo ra z
Page 11 and 12: Grafička industrija industrija 5/2
Page 13 and 14: Grafička industrija Trend spolj no
Page 15 and 16: u fokusu Politika AD i praćenje kv
Page 18 and 19: Re vo lu ci ja di gi tal ne štam p
Page 20: u fokusu Re vo lu ci ja di gi tal n
Page 24 and 25: dr Pre drag Živ ko vić, ka te dra
Page 28 and 29: ufokusu Štam pa ri ja Va lje vac J
Page 33 and 34: Zakon o ambalaži i ambalažnom otp
Page 35 and 36: Henkel rađen foliotisak, kao i UV
Page 37: p j OBO Bettermann Nazidna instalac
Page 40 and 41: Fir ma BEL IN ŽE NJE RING D.O.O. i
Page 42 and 43: p Honda Power Equipment Hon da pru
Page 44 and 45: PUPDV Sr bi je RAZ VOJ AUTO IN DU S
Page 47 and 48: energetika Pa non ske TE-TO Mo der
Page 49 and 50: MAP pakovanje na mir ni ca u MAP PA
Page 52 and 53: Riversna logistika NEOPHODNOST NOST
Page 54 and 55: p DRUPA TEKST: PROF. MR MI O DRAG T
Page 56 and 57: DRUPA ne go što do đe na ma ši n
Page 58: Izbor sajamskih događaja u 2008. B

Sadrzaj,uvodnik 17.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?