Sadrzaj,uvodnik 17.indd - Industrija

u fokusu
Re vo lu ci ja di gi tal ne štam pe
za pad no e vrop ski štam pa ri gu be po sao
u korist istočnoevropskih i ruskih. Kina
ra di ve ći nu ode će za svet i oda tle štam pa
pakovanja, nalepnice itd. Posao štampe je
postao dvojak - lokalni i globalni. Štampa
se mno štvo stva ri: in formacioni dokumenti,
knjige, periodika, novine, obrasci, katalozi,
pošta, brošure, pakovanja, nalepnice,
fascikle, kartice, razglednice, kalendari,
RFID... Svaka od odvih kategorija različito
je pogođena tehnološkom i vangraničnom
konkurencijom.
Ako se porudžbina nalazi do 200km
od ko ri sni ka ili je is po ru ka do 30 da na,
ve ro vat no će osta ti kod ku će. Na pri mer,
70% reklamnog materijala štampano je
do 200 km od po tro ša ča, a čak 90% ako
je rok is po ru ke kra ći od 30 da na.
Ta ko, po ten ci jal za štam pu na stra ni
najviše iskazuju knjige, pakovanja, nalepni
ce, teh nič ka do ku men ta ci ja, a naj manje
no vi ne, lo kal ni ne delj ni ci i osta la
periodika, katalozi, interna komunikacija
i štampa sa kraćim rokom isporuke.
Slanje i prijem pripreme i saradnja elektronskom
komunikacijom uslovili su, takođe,
pad lo kal nog obi ma štam pe u kru gu
200 km, na uštrb jef ti ni jeg ra da u da ljem
okruženju.
Najveće evropske firme tome se odupiru,
kupujući postrojenja na Dalekom
Istoku, tako da za duže rokove isporuka
mogu sa određenim gubicima u kvalitetu
da ponude cenu štampe konkurentnu
prekomorskoj. Veliki svetski magazini se
vi še ne štam pa ju u jed noj štam pa ri ji.
Elektronskom komunikacijom šalje se priprema
na 15 štamparija širom sveta koje
štam pa ju po tre ban obim ko ji se isti dan
pojavljuje svuda na planeti. Osim toga
uvođenje personalnih računara uzelo je
pripremu za štampu iz ruku štamparija, a
ti me i deo pro fi ta.
Rast ko lor ne štam pe
Rast ko lor ne štam pe iz no si 51% go dišnje
i mno go je ve ći od ra sta cr no be le
štam pe, ko ja se po vla či. Ve li ki deo cr no
be le štam pe pre u ze le su ma le ko pir ni ce
i ure đa ji po zi ci o ni ra ni u sa mim pred u zeći
ma. Bo ja se po la ko se li sa ko ri ca u unutra
šnjost i ka ko ce ne re pro ma te ri ja la za
digitalnu štampu budu sve manje, biće je
sve više. Sve veće korišćenje grafikona,
sli ka i osta lih ko lor nih ele me na ta, po drža
va taj trend.
Takođe, sve je veća personalizacija usluga,
čak i kod tradicionalnih potrošača unificiranih
ofset usluga, kao što su lo kal ne
marketinške kompanije, banke, velike trgovine,
pa čak i isporučioci usluga kao što je
električna energija, voda i telekomunikacije.
Kod svake veće personalizacije na tim
poljima, raste udeo digitalnih štampara.
Iako se štamparske prese smatraju za
mnogo pouzdanije od elektronskih sistema,
to je, pre sve ga, ve za no za jed no stav nije
otklanjanje problema u hodu, u odnosu
na elektronsku opremu. Daljinska dijagno
sti ka i uput stva ope ra te ru tre ba lo bi
zna čaj no da uma nje tu raz li ku. Rast ma lih
porodičnih digitalnih štamparija zasnovan
je pre svega na bazi nadogradnje fotokopirnica,
fotografskih radnji i knjigovezačkih
radionica, kao proširenje njihove ponude.
Ne ke od tih kom pa ni ja će ra sti i bi ti uspešnije
od ostalih i predstavljaće novu generaciju
srednjih štamparskih preduzeća.
Pla no vi za bu duć nost
Ako poručite knjigu na internetu i odgovore
vam da ćete na isporuku čekati desetak
da na, naj ve ro vat ni je je da će ce la knjiga
biti odštampana kao zbir porudžbina i
po sla ta va ma.
Digitalni kopiri koji su se pojavili 1988.
evoluirali su u pravcu digitalne štamparske
mašine, koja evoluira u pravcu povećanja
kapaciteta i pada cene po odštampanoj
kopiji.
Na osnovu svih pregledanih statistika
i tren do va, ume sto za ključ ka, pro fe sor
Romano i nje gov tim da li su pred lo ge i plan
ak ci je za op šti pra vac raz vo ja štam pe.
Plan ak ci je:
1. Raz u me ti da je per so na li zo va ni
zahtev manjeg obima profitabilniji. Ci ljani
marketing i promocije uzrokuju veći
od go vor, ve ću pro da ju i za dr ža va ju vi še
mu šte ri ja.
2. Maksimizujte kom pletnost zavisnih
uslu ga na jed nom me stu. Ne nudite
samo odštampane listove, već nudite proiz
vod ko ji je što bli ži fi nal nom zah te vu
kupca. Štampari više nisu samo to. Oni su
marketinške kuće, sa ponudom ideja, razvoja,
štampe i finalne isporuke.
3. Postanite stručnjak za ob ra du ba za
podataka i informacija iz okruženja. Prava
informacija je novac. Pratite privredne,
političke i ostale tokove, pre nego što dizajnirate
vašu ponudu. Vaše znanje lokalnih
po tre ba vam da je pred nost nad uda lje nijom
konkurencijom.
4. Postanite digitalni trgovac, u smi slu
da postanete produžetak marketinške i
reklamne kampanje za vašeg klijenta.
Povežite ceo proces od ideje i osmišljavanja
rešenja pa sve do strategije raspodele
i slič nih uslu ga u je dan pro ces. Ako ne će te
vi, hoće reklamne kuće. U cilju objedinjene
ponude, velike marketinške agencije će
nabaviti svoju opremu i biti vam konkurencija.
5. In ve sti raj te u obu ku oso blja, u
znanja i veštine. Diferencijacija i širenje
novih tehnika obezbeđuje prednost jedinstve
no sti nad kon ku ren ci jom.
6. Razmišljajte dugoročno. Una pred
kon tak ti raj te va še kli jen te sa ide ja ma
i rešenjima koje su plod vaših analiza i
is ku stva, a ko je bi im mo gle po mo ći u tr žišnoj
utak mi ci. Vodite sopstvenu statistiku
uspešnosti različitih pristupa i ponudite
je kao deo va šeg is ku stva u okvi ru va šeg
proizvoda.
7. Postanite super efikasni, i uvek
iznova preračunavajte dobitak na svakom
po slu. Na vre me uoči te pad pro fi ta i pre o rijentišite
se na poslove koji daju više.
8. Ulažite u no vu opre mu koja pojeftinjava
ulazne troškove i smanjuje održavanje.
9. Postanite jasno vidljivi na Internetu
i organizujte što je moguće više aspekata
svog poslovanja preko njega.
10. Na osno vu is ku stva pro mo vi ši te
sopstvene ideje, nu de ći ono što kon ku rencija
ne nudi. Zahtevajte od proizvođača
opreme i repromaterijala pomoć u realizaci
ji ta kvih ide ja i kom pen za ci je uko li ko
se pokažu uspešne.
11. Automatizujte proces i unificirajte
opremu i nabavku repromaterijala.
Li te ra tu ra:
• "Konkurentnost evropske grafičke
industrije" - iz ve štaj Er ne sta & Jo un ga za
Evropsku komisiju 2007.
•"Za što ra di ti sa Evrop skom štam parskom
in du stri jom" - In ter graf, 2007.
• "Dr vo, pa pir i štam pa - Šu mar stvo i
srodne industrije u EU" - Evrop ska ko misija
2006.
• Izveštaj PIRA: "Budućnost digitalnog
marketinga do 2018."; "Budućnost digitalne
štampe za industriju ambalaže" in
20 industrija 5/2008