Sadrzaj,uvodnik 17.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

Riversna logistika NEOPHODNOST NOST sa vre me ne in du stri j e TEKST: PROF DR.SLA VI CA CVET KO VIĆ, FA KUL TET TEH NIČ KIH NA U KA, KO SOV SKA MI TRO VI CA Ekološka ravnoteža predstavlja ravnotežu između žive i nežive prirode. Remećenjem te ravnoteže dolazi do eko lo ške kri ze. Ona se veoma brzo širi. S jedne strane, industrijalizacija omogućava poboljšanje životnog standarda velikog broja lju di na Ze mlji, ali s dru ge stra ne, negativno utiče na kvalitet životne sredine i zdravlje čoveka. Čo vek je ko nač no shva tio da je pi ta nje da lje stra te gi je op stan ka dru ga či ji od nos pre ma ži vot noj sre di ni. U su šti ni, eko lo ška kri za je ne razdvo ji vi deo ve li kih ci vi li za cij skih zbi va nja. Pre sve ga, du bo ka kri za jed nog na čina pro iz vod nje, mo de la po tro šnje i privred nog ra sta, uz isto vre me no gu blje nje osnov nih ljud skih vred no sti. Ta kav ži vot poremetio je ravnote žu iz me đu čo ve ka i pri ro de, a to se mo že po pra vi ti sa mo te melj nim so cio-kul tur nim alternativama u na či nu proizvodnje i po tro šnje. Riversna logistika Zbog sve većeg interesovanja za zaštitu okruženja, za očuvanje resursa, zbog porasti ekološke svesti, javila se potreba za upravljanjem riversnim tokovima proizvoda, tj. tokovima od tržišta do kompanije. Na gla sak je na po nov nom ko ri šće nju, pakovanju ili odlaganju korišćenih proizvoda. Povećana konkurencija i želje kompanija da što više udovolje zahtevima kupaca su povećali značaj povratnog toka proizvoda. Činjenica je da svaka kompanija koja za ne ma ru je ri vers nu lo gi sti ku u su šti ni smanjuje profit. Zabrinutost javnog mnjenja za ekologiju, rezultirala je zakonodavstvom koje zahteva recikliranje proizvoda do određenog pro cen ta, po što ih, di rekt no ili indirektno, odbace krajnji korisnici. Riversna logistika se razlikuje od upravljanja otpadom, pošto se upravljanje otpadom uglavnom od no si na efek tiv no i efi ka sno pri ku pljanje i preradu otpada (proizvoda koji se ne mogu više koristiti). Srž problema je definicija otpada, pošto se problematika u vezi sa otpadom često reguliše zakonima (na primer, zakon nekada zabranjuje uvoz otpada). Riversna logistika se usredsređuje na povraćaj proizvoda koji poseduju izvesnu vrednost i na procesuiranje tih proizvoda gde rezultat procesuiranja ulazi u novi lanac snabdevanja (tj. ne završava uvek kao ot pad). Eko lo ška kri za mo že bi ti: • Lokalnog karaktera (u jednom gradu ili ma njem pod ruč ju), • Regionalnog karaktera (obuhvata više gradova ili država), • Globalnog karaktera (kriza na celoj planeti). Po ve ća nje pro fi ta bil no sti Program riversne logistike može doneti di rekt ne do bit ke kom pa ni ja ma kroz: smanjenje upotrebe sirovina, povećanje vrednosti vraćenih proizvoda (na bazi njihovog procesuiranja) i smanjenje troškova odlaganja otpada. U literaturi o riversnoj logistici često je ukazivano na ključne razloge zbog kojih se kompanije angažuju u procesu riversne logistike (slika 1). Društvena odgovornost kompanije Da na šnja ci vi li za ci ja raz vi je na je na paradigmi stalnog materijalnog rasta i dostizanja beskrupulozne potrošnje prirod nih re sur sa. Po sle di ce su po zna te. Čovečanstvo ulazi u treći milenijum sa globalnim ekološkim problemima: • Oštećenje biosfere i njenih ekosistema, • Demografska eksplozija - do 2040. godine očekuje se postizanje brojke od 10 milijardi stanovnika na planeti, • Globalne promene klime, • Iscrpljenost prirodnih resursa, • Otpad u nesavladivim količinama, • Oštećenje zdravlja ljudi itd. Zakonodavstvo Riversna logistika Ekonomija Sl. 1. Tri osnov na raz lo ga za uklju či va nje kompanija u procese riversne logistike 52 industrija 5/2008
ekologija Riversna logistika Smanjenje otpada kroz redukciju ili reciklažu ima veoma važan doprinos očuvanju i zaštiti životne sredine. Ponovna upotreba proizvoda npr. od plastike, omogućava njegov produžen "životni ciklus", što je ekološki i ekonomski vrlo isplativo. Pošto odsluži svoj život u raznim aplikacijama, plastika se može iskoristiti i tako ponovo doprineti potrebama održivog razvoja i istovremeno omogućiti visok nivo zaštite životne sredine. Be smrt na am ba la ža Recikliranje plastike je u početnoj fazi razvoja pošto je i cela industrija relativno mla da. Zbog svog du gog ži vot nog ve ka od oko 30 godina i više, značajno povećanje količine otpada od plastike se očekuje po sle 2010. go di ne. Za ne ke vr ste pla stike, ambalaža je glavno tržište. (Životni ciklus ambalaže - slika 2) Ostatak se Proizvoa ambalaže Sortiranje Sakupljaka mreža Tehnološki lom Odlaganje u kontejnere Maloprodaja Sl. 2. Životni ciklus ambalaže upotrebljava u drugim sektorima industrije. Evropska industrija plastike opredelila se za mak si mi za ci ju upo tre be re sur sa i minimizaciju otpada za deponovanje. Ovo podrazumeva veći broj mogućnosti za is ko ri šće nje, me ha nič ku ili he mij sku reciklažu i energetsko iskori šćenje, kao deo prilaza integralnom upravljanju otpadom. Ovakva politika je u skladu sa Direkti vom Evrop ske uni je za am ba la žu i am ba la žni otpad koja je postavila cilj da ukup no is kori šće nje ot pa da od ambalaže bude minimum 45% od ko jih 15% materijala mora biti recikliran. Po vra ća ji pro iz vo da ko ji se mo gu planirati: - Po vra ća ji pro iz vo da ili kon tejnera za višekratnu upotrebu - return of reusable Planiranje povraćaja proizvoda Na povraćaj proizvoda u momentu njihove prodaje većina kompanija obično ne računa. Ipak, neke kompanije su svesne činjenice da će određeni procenat prodatih proizvoda kupci vratiti. Koliko procenata pro da tih pro iz vo da će kupci vratiti zavisi od Preraivaka industrija Potrošai Ugostiteljstvo pri ro de po sla i od po li tike povraćaja proizvoda koju sprovodi kompanija. Stopa povraćaja proizvoda može se kretati od 2% do 50%. Povraćaje proizvoda i pakovanja moguće je generalno podeliti na: neplanirane i nepoželjne (tzv. "tra di ci o nal ni povraćaji proizvoda") i planirane i poželjne. Povraćaji koji nisu planirani obično se vezuju za no ve i za ko ri šće ne proizvode. Najčešći razlo zi za vra ća nje no vih packaging, koji mogu biti motivisani ekonomskim i/ili ekološkim razlozima, - Zamena starih proizvoda, uz određeni bo nus, za no ve pro iz vo de - trade-in programs, - Povraćaji proizvoda od strane potrošača proizvođaču po isteku njegovog veka upotrebe, iz ekonomskih ili/i ekoloških razloga - company take-backs, - Povraćaji proizvoda od strane potrošača ka da is tek ne rok na ko ji su iz najm lje ni - leased or rented returns of product, - Po vra ća ji pro iz vo da ser vi su, zbog popravke, a zatim potrošaču. proizvoda su: promena mišljenja potrošača o proizvodu, neispravnost proizvoda, procena potrošača da je proizvod neispravan, oštećenje proizvoda u tranzitu i isporuka pogrešnog proizvoda (ili u pogrešnoj količini) od strane prodavca. I korišćene proizvode je moguće vratiti. Najčešće do to ga do la zi ka da je pro izvod još uvek pod ga ran ci jom i zbog opoziva (povlačenja iz prodaje) proizvoda. Krajnji cilj riversne logisti ke je op ti mi za ci ja ili unapređenje efikasnosti po sle pro daj nih ak tiv no sti. Zna če nja termina riversna logistika određena su satisfakcijom potrošača i zahtevima ekološke regulative. Ta činjenica može biti od koristi menadžerima naših kompanija kada analiziraju ili reorganizuju svoje procese povraćaja dobara. Proces povraćaja proizvoda kompanije moraju planirati i pritom, moraju obraditi vraćene proizvode tako što će maksimalizovati njihovu vrednost. in Vra nje – eko lo ški grad Prema odluci Gradskog veća Vranja, od 1. sep tem bra 2010. go di ne, plastične kese biće izbačene iz upotrebe u vranjskim prodavnicama. U Grad skom ve ću ka žu da je od lu ka doneta radi rešavanja ozbiljnog ekološkog problema. Plastične kese će biti zamenjene papirnim kesama i platnenim torbama, koje su izdržljivije, duži im je rok trajanja, ne zagađuju okolinu i imaju kratak rok razla ga nja. Vra nje je pr vi grad u Sr bi ji ko ji je doneo takvu odluku. reflektor industrija 5/2008 53
Page 4 and 5: uvodnik Broj 17 industrija Po što
Page 6: eflek Pregled događaja IZ VOR: WWW
Page 9 and 10: eflektor Pregled događaja Spo ra z
Page 11 and 12: Grafička industrija industrija 5/2
Page 13 and 14: Grafička industrija Trend spolj no
Page 15 and 16: u fokusu Politika AD i praćenje kv
Page 18 and 19: Re vo lu ci ja di gi tal ne štam p
Page 20: u fokusu Re vo lu ci ja di gi tal n
Page 24 and 25: dr Pre drag Živ ko vić, ka te dra
Page 28 and 29: ufokusu Štam pa ri ja Va lje vac J
Page 30 and 31: standardi Grafička industrija STAN
Page 33 and 34: Zakon o ambalaži i ambalažnom otp
Page 35 and 36: Henkel rađen foliotisak, kao i UV
Page 37: p j OBO Bettermann Nazidna instalac
Page 40 and 41: Fir ma BEL IN ŽE NJE RING D.O.O. i
Page 42 and 43: p Honda Power Equipment Hon da pru
Page 44 and 45: PUPDV Sr bi je RAZ VOJ AUTO IN DU S
Page 47 and 48: energetika Pa non ske TE-TO Mo der
Page 49 and 50: MAP pakovanje na mir ni ca u MAP PA
Page 54 and 55: p DRUPA TEKST: PROF. MR MI O DRAG T
Page 56 and 57: DRUPA ne go što do đe na ma ši n
Page 58: Izbor sajamskih događaja u 2008. B

Sadrzaj,uvodnik 17.indd - Industrija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?