Å UMARSKI LIST 3/1931

У иодручју целе дирекције унада y очи y првом реду сувише велик број стоке,
дегенерисане услед недовољне иохране и никакове неге, ма од ље мало или никакове
користи. Сточарство je до крајности екстензивно и примигивно. Огроман проценат
стоке сачињавају козе. Ta je iiojar.a без сумње ироузрочена најездом Турака. Cuoсобнији
je део аутохтоног становииштва емигрирао. Оно, што je осшло, није било
никад сигурно, да he на јесен моћи убрати своје воћке, пожети своје жито, те je услед
тога напуштало иољопривреду и све ce одало „сточарству". Поврх tora хришћанско
je становништво било све више гурано y брда и планине, где више није било поља,
a ни могућности држања боље стоке. Коза je постала најважнији фактор исхране.
Јадан je такав живот! Има села од 50—60 домова, чији je атар велик као какова мала
њемачка кнежевина. Па ипак, сва здрава мушка чељад мора y гурбет, да не иомре
од глади. Они, који код куће остају, играју ce из досаде вдљопривреде и сточарства,
сејући лшсницу и кукуруз изнад 1000 м надморске висине на стрмипама од 30 и
више степени!
Уз такове je прилике јаспо, да не би била оправдана ни изведива нека изкенадна
забрана држања коза. За радикално решење витаља треба шшистраство
шума да кооперише са мин. аграрне реформе, те да п о ч и е иресељавати
ч и т a в a п л a li и н с к a ce л a y р a в н и ц е, a њ и х о в с п л a и и н с к е a i a р е
да y целости преузме y п р a в a држ. шума. 1Јут без сумње cuop. У међувремену
може ce радити на дизаљу општег кудтурлог нивоа села, ширењу живинарства,
пчеларства, гајењу свиња, лодизању воћа, свилене бубе, куплиа, ллеменитлјих
врсти стоке. Свс како би ce народ одвикао од коза, које му додуше задају најмање
посла, али и најмаље користи, a сем тога претварају читапе срезове y апсолутно
иепродуктивно земљшнте. Горве лалпативпе мере требало би попунити ширењем
здравих иојмова о важности шума међу сељаштвом и интелигенцијом — y свима
школама (нарочито учитељским, свештеничким и пољопривредним), y свима курсевима
за жандаре и осталим.
Овај ириказ не би био потпун, кад бих прећутао u ове две чињенице:
Планинска села, a нарочито њихови козари, били су од вајкада милом или
силом јатаци усташа, сада комнта и пљачкаша. Друго, y сиромашним штнинским
селима, где момак тешко и додкан куиује девојку, много je раширена содомија са
козама.
Сиецијално за водручних пет планинских срезова имао бих још ириметити ono:
Један козар могао би чувати 00—70 коза, али обичио свака кућа и.ма за своју
стоку (30—40 брави) засебног настира. Коза ce иочиње јарнти y другој години и даје
за живота (i—7 јарића. Јарци ce нродају за клаНЈС или ce код куће закољу и осуше y
иетој, a козе y седмој години. Јарићи ce продају стари (>0—70 дана. Цене старој козн
(јарцу) в.арирају од 250—300 динара, јарићу 50—60 дипара. За домазлук млечна коза
са јарићем коииа до 400 динара. Кожа ce знмска нродаје no 25—зо, a летња no
8—10 дипара.
Коза даје слабо вуне: иопречно годишње до 100 грама, a килограм кошта 20
динара. Коза даје и — млеко. Јарићи сишу 00—70 дана свеколико материње млеко.
Након гога музе ce литар млека дневно или годишње 45 литара no кози. Ueiia je млеку
no варошицама 3—4 динара, a no селима l—2 динара. Обично ce троши код куће.
Коза не ђубри, јер je само лреко ноћи и за снежних вејавица y авлији к
торовима. To ce ђубре не искоришћава, вода га испире.
Овдашњи сељак никад ништа не даје кози, варошани изнимно шаку две мекиња.
Она живи искл.учиво од брсти no шикарама. Од јутра до мрака стадо обилази и uajиеприступачније
клисуре y околици села. Терен je под великим нагибом, зато су матири
јарци y стању да дохвате и врхове 5—6 метара високих стабала, која су ce неким чудом
126