You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
И 7 годипа, насирам никаковог прихода лри козјем господарству. Узмимо надаље y<br />
обзир, да чување, управа, узгој, израда, транспорт, прерада при шум. госиодарству дају<br />
могућност егзистеице 4—5 људи по 10 ха, a при козјем господарству једном човеку на<br />
30 ха.<br />
Да ое још више уочи разлика између шумарског и козјег господарства, морали<br />
би узети y обзир и споредне приходе шуме, као и њихове апстрактне користи.<br />
У место тога присподобимо y духу овај планиноки крај козјег господарства са<br />
неким сличним y Евроии. С једне стране видимо на 30 ектара жалосног крша без путева,<br />
воде, хлада, весеља једног дегенерисаног човека са љегових 30 коза; с друге отране<br />
15 здравих, једрих, веселих горштака, прекрасне шуме, пунс вода, извора; дивљачи,<br />
железнице, друмова, брујање гатера и цнркулара, хотеле, странце, једном речи: иулзирајући<br />
живот Европе наспрам оријенталске зачмалости.<br />
Из свега излази, да ce морамо напокон одлучити, да исправљамо грехе прошлости<br />
— и то што брже,. јер скако одлагањс изискује већих жртава. Ми juopauro довести под<br />
шуму eue крајеве, који су једино за шуму нодесни. Али зато je потребно истребити<br />
козу, раселити многа села. Финансијскс и друге прилике не дозвољавају, да ее то уради<br />
преко ноћи. Али нешто ce ипак мора започети одмах: занречити ириступ свакој кози y<br />
ограничену држ. шуму, оитеретити порезом козе, ко.је трговци држе y ниљу шпекулације,<br />
максимирати број коза за сваку сељачку кућу.<br />
Интересантно je, да. Бнглези, сем на Св. Јслени и iinnpy, о чему беше гопора y<br />
„Ш. JI.", имаду окапања оа козама и на Малти. Кад су иочетком 19. века били заузели<br />
тај OTOK, појавила ce на њему нека нова болест, названа Малтешком грозницом. Обољевали<br />
су већином официри гарнизона. Уз најбољу негу болест би проузроковада y 2—i%<br />
смрт. Истом након 80 годипа иађен je узрок болести и назван „бакцил Малтешке грозmiJic"<br />
(кашње Вангов бакцил). To je необично отпоран микроб, који сс налази и y<br />
крви и y млеку к о з a. Готово све малтешке козе су њимо заражене, a да животиња<br />
не показује викакових симптома болестн нити joj млеко мења укус. Кад са козјим<br />
млеком уђе тај бакдил y човечје тело, проузрокује код човека поменуту болест. Истолг<br />
сада су ce могла препречити даља оболења и то забраном уживања непрокуханог козјег<br />
млека.<br />
Н. Анитас<br />
«О»<br />
LITERATURA<br />
Prof. Dr. A. Ugrenović: ISKORIŠĆAVANJE ŠUMA. Zagreb, <strong>1931</strong>. Knjiga prva.<br />
Nauka o iskorišćavanju šuma jeste jedna od najvažnijih šumarskih disciplina.<br />
To je ona nauka, koja veže šumu i nas šumare s najhitnijim praktičnim životom. Ona<br />
veže šumarstvo sa trgovinom, industrijom i financijama; veže lokalitet uže šum. produkcije<br />
(t. j. samu šumu) sa drvnim tržištem, t. j. gotovo sa čitavim svijetom.<br />
Šume se iskorišćavaju od pamtivijeka. Od vajkada su one podmirivale razne<br />
životne potrebe čovjeka i čovječanstva. Napose su naši jugoslavenski krajevi bili<br />
odavna područje manje više živahnog iskorišćavanja šuma. To iskorišćavanje kretalo<br />
se isprva oko namirivanja lokalnih potreba, ali je već u starom i srednjem vijeku postojalo<br />
i iskorišćavanje za trgovinu. Naši krajevi kraj mora bili su onda izvorom drveta<br />
za ondašnje svjetsko tržište. Unutarnji krajevi, dalje od mora, bili su za svjetska<br />
tržišta duže zatvoreni. Razvojem prometnih sredstava, razvojem industrije, civilizacije<br />
i kulture umnožale su se potrebe čovječanstva. Šume unutrašnjosti otvarane su<br />
12в
Change language