Doktorska disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

More documents

Recommendations

Info

Mr Ognjen Radišić Doktorska disertacija potprocesa, koji se sa aspekta svoje kompleksnosti mogu tretirati kao posebni projekti, dalje raščlanjeni po određenim fazama realizacije, što je veoma često slučaj u naftnoj industriji. Proces izrade dubokih naftnih i gasnih bušotina predstavlja skup različitih tehničkotehnoloških zahvata koji se ostvaruju primenom veoma kompleksnog sistema vođenja i praćenja radova. Ovaj sistem mora uvek funkcionisati pouzdano, sigurno, sa minimalnim troškovima izrade, uz obezbeđivanje visoke stope produktivnosti. Duboke istražne i eksploatacione naftne i gasne bušotine iziskuju izuzetno velika kapitalna ulaganja i u ukupnom reprodukcionom ciklusu vezuju za sebe visoka investiciona ulaganja. Kretanje cena nafte i gasa na svetskom tržištu ukazuje da će prodajne cene biti u stanju da pokriju odgovarajuće troškove proizvodnje, u kojima duboko bušenje nafte i gasa ima najveće učešće. Nafta i gas jesu neobnovljivi izvori energije i bez obzira na dalje kretanje rezervi uz određenu stopu porasta potrošnje imaju i relativno predvidiv kraj. Zbog toga se u svetskim razmatranjima intenzivno radi na istraživanju alternativnih i novih izvora energije. Tehnologija istražnog dubokog bušenja je upravo ta koja bi trebala da omogući istraživanje i korišćenje geotermalne energije, kao jednog od novih obnovljivih izvora energije. Jasno je da geotermalna energija ne može da zameni naftu i gas u svim sektorima njihove primene, zbog čega i ekonomski posmatrano ne može nositi ni takve troškove kakve mogu nositi nafta i gas. To navodi na stalnu upotrebu dubljih naučnih istraživanja u oblasti tehnologije i ekonomike izrade dubokih bušotina, u cilju jednostavnijeg i ekonomičnijeg istraživanja i eksploatacije. Obzirom na rapidno smanjenje rezervi nafte i gasa, prouzrokovano sve većom potrošnjom, usled veoma produktivnog rasta globalne industrije, istraživanje nafte i gasa se lokacijski premešta na veoma nepristupačna podneblja. Te tako, poslednjih nekoliko godina evidentan je porast istraživanja i eksploatacije nafte i gasa na moru (tzv. „offshore“), kao i na vrlo nepristupačnim i za rad veoma zahtevnim regionima, kao što su regioni ekstremnih vremenskih i temperaturnih karakteristika. Začeci bušenja na tlu Evrope počinju u francuskoj provinciji Artoa, gde se bušilo na vodu, još davne 1126. godine. Kinezi su tokom XIII veka izbušili oko 10.000 bušotina u cilju dobijanja slane vode iz koje su proizvodili so. Dubine bušotina su bile preko 500 m, a prema nekim podacima tada je izbušena i jedna bušotina od 1.200 m. Bušenje je vršeno udarno (perkusiono), sistemom pomoću užeta. Gotovo sva oprema za bušenje bila je već tada primenjivana, kao: toranj, zaštitne cevi i uže. Bušaće šipke i zaštitne kolone bile su izrađene najčešće od bambusa. 39
Mr Ognjen Radišić Doktorska disertacija Na evropskom tlu se počelo primenjivati bušenje pomoću užeta početkom XIX veka, a bušotine su bile bušene za dobijanje arterske vode. Prvu bušotinu za naftu izbušio je pukovnik Drejk 1859. godine u Titusvilu (zapadna Pensilvanija, SAD), a bušenje je obavljeno udarnim sistemom pomoću dleta i užeta koji su bili obešeni o đeram koji je pokretala mala parna mašina. Dostignuta je dubina bušotine od 23 m. Sistem bušenja pomoću užeta u SAD se brzo razvijao, tako da je tim sistemom izbušeno oko 500.000 proizvodnih bušotina. Tadašnje određivanje mikrolokacije, odnosno mesta za postavljanje bušaćeg postrojenja, u to vreme vršeno je bacanjem kocke i šešira. Bušenje „rotary“ sistemom prvi put je primenjeno početkom 20-og veka na polju Bomot (Teksas, SAD) u formacijama gde nije bilo moguće bušiti udarnim sistemom, zbog zarušavanja zidova bušotine. Kasnije je „rotary“ sistem primenjen i za bušenje u čvrstim stenama, jer se pokazao bržim i ekonomičnijim od udarnog. Električni karotaž, odnosno električno ispitivanje bušotine primenili su Francuzi, braća Šlumberže, 1929. godine, čime je učinjen znatan napredak u otkrivanju pozitivnih slojeva u bušotini. U bivšem SSSR-u, nakon višegodišnjih istraživanja, tokom drugog svetskog rata počela je intenzivna primena dubinskih motora tzv. „turbobura“ za bušenje dubokih naftnih i gasnih bušotina. Rezultati bušenja sa turboburima uslovili su dalja istraživanja u ovoj oblasti, u pravcu razvoja drugih tipova dubinskih motora (vijčanih motora) i uređaja koji obavljaju kontinuirano merenje za vreme bušenja, a čime je omogućena izrada horizontalnih kanala bušotina. 3.2 Istražno i razradno bušenje nafte i gasa Planiranje bušotine, pa samim tim i pripreme postrojenja za bušenje jeste definisanje programa promenljivih parametara koji utiču na izradu bušotine, a koji moraju obuhvatiti sledeće: - sigurnost, - minimalnu cenu koštanja i - svrsishodnost Nažalost, usled niza ograničavajućih faktora poput geoloških uslova, tehničkih mogućnosti opreme ili budžeta, nije uvek moguće na svakoj bušotini optimalno ispuniti sve navedene zahteve. 40
Page 1 and 2: UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET T
Page 3 and 4: UNIVERSITY OF NOVI SAD • FACULTY
Page 5 and 6: Mr Ognjen Radišić Doktorska diser
Page 43: Mr Ognjen Radišić Doktorska diser
Page 79 and 80: Mr Ognjen Radišić 2. Nema dokaza
Page 95 and 96:
Mr Ognjen Radišić Doktorska diser
Page 97 and 98:
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Mr Ognjen Radišić Projekat (naziv
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
ID Task Name Duration Start Finish
Page 169:
ID Task Name Duration Start Finish
show all

Doktorska disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?