Doktorska disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

More documents

Recommendations

Info

Mr Ognjen Radišić Doktorska disertacija 3.3 Opis postrojenja za bušenje nafte i gasa Slika 3.2 Tipičan izgled postrojenja za duboko bušenje nafte i gasa Kod „rotary“ sistema bušenja (Slika 3.2), kanal bušotine izrađuje dleto združenim dejstvom aksijalnih (vertikalnih sila usled osovinskog pritiska na dleto) i tangencijalnih sila (horizontalnih sila usled rotacije dleta). Rotaciju dleta ostvaruje bušaći alat koga na površini pokreće vrtaći sto ili integrisani sistem za rotaciju bušaćim alatom i cirkulaciju isplakom, tzv. „Top Drive System“, a osovinski pritisak se ostvaruje delom bušaćeg alata iznad dleta, odnosno teškim bušaćim šipkama. Cirkulacijom radnog fluida (uglavnom isplakom) kroz bušaći alat i mlaznice na dletu, nabušeni materijal se iznosi kroz međuprostor kanala bušotine i bušaćeg alata do površine, odnosno nazad do isplačnih bazena. Cirkulacija fluidom (isplakom) je zatvoreni kružni ciklus. 43
Mr Ognjen Radišić Doktorska disertacija „Rotary“ bušenje je još uvek najrasprostranjeniji sistem bušenja, dok se primena dubinskih motora za sada uglavnom ograničava na bušenje dirigovanih, koso usmerenih i horizontalnih bušotina čija se izrada ne bi mogla izvesti (ili veoma otežano) bez tog sistema bušenja. „Rotary“ bušaća postrojenja se koriste za bušenje kanala bušotine, spuštanje i cementaciju zaštitnih cevi, a takođe su opremljena i za druge različite funkcije neophodne prilikom izrade bušotine, kao što su testiranje, karotažna merenja i drugo. Danas su bušaća postrojenja po svojoj konstrukciji veoma složena i da bi se efikasno koristila zahtevaju visoko uvežbanu posadu sa odgovarajućim iskustvom. Izbor postrojenja za bušenje je sastavni deo procesa planiranja bušotine, međutim, ono mora biti odabrano na kraju, po kompletno završenom projektovanju izrade kanala bušotine. Neadekvatno izabrano bušaće postrojenje može biti uzrok niskih brzina bušenja, havarija, odnosno zaglave bušaćeg alata, oštećenja produktivnih formacija usled velikog sadržaja čvrste faze i velikih troškova izrade bušotine. Prema lokaciji izvođenja radova, postrojenja za duboko bušenje nafte i gasa, se mogu podeliti u dve velike grupe, na postrojenja za bušenje na kopnu i postrojenja za bušenje na moru, slika 3.3. Slika 3.3 Podela postrojenja za bušenje prema lokaciji izvođenja radova (Bizjak, 2004) Sa aspekta tehnologije bušenja i projektovanja izrade kanala bušotine nema značajnijih razlika da li su bušaća postrojenja postavljena na kopnu ili vodi. Jasno je da, zbog stepena opremljenosti 44
Page 1 and 2: UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET T
Page 3 and 4: UNIVERSITY OF NOVI SAD • FACULTY
Page 5 and 6: Mr Ognjen Radišić Doktorska diser
Page 47: Mr Ognjen Radišić Doktorska diser
Page 79 and 80: Mr Ognjen Radišić 2. Nema dokaza
Page 99 and 100:
Mr Ognjen Radišić Doktorska diser
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Mr Ognjen Radišić Projekat (naziv
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
ID Task Name Duration Start Finish
Page 169:
ID Task Name Duration Start Finish
show all

Doktorska disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?