Doktorska disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

More documents

Recommendations

Info

Mr Ognjen Radišić Doktorska disertacija bušaćih postrojenja, cena izrade bušotina na vodi iznosi daleko više od cene izrade bušotina na kopnu. Takođe, cena izrade bušotina na moru progresivno raste sa dubinom vode. Osnovne karakteristike konstrukcije postrojenja za bušenje na kopnu su prenosivost i maksimalna radna dubina bušenja. Toranj postrojenja za bušenje na kopnu mora biti podignut na lokaciji. U mnogim slučajevima toranj se ostavljao preko bušotine nakon osvajanja, ispitivanja i opremanja bušotine. U vreme ranih početaka bušenja, mnogi od ovih stabilnih tornjeva podizani su sasvim blizu jedan drugom u toku razrade polja. Međutim, zbog velikih troškova montaže, većina savremenih postrojenja za bušenje na kopnu su konstruisani tako da se toranj lako može preseliti i ponovo upotrebiti. Razne komponente postrojenja su montirane na saonice, tako da se postrojenje može seliti u delovima i lako ponovo spajati. Toranj na preklapanje („Jackknife“), se sklapa na tlu pomoću osovinica, a zatim podiže kao sklop, uz primenu opreme za zadizanje. Prenosivi teleskopski toranj („Portable Mast“), koji je pogodan za pliće bušotine, obično se montira na kamione sa točkovima ili prikolice koje nose mašineriju za dizanje, motore i toranj kao poseban sklop. Teleskopski prenosivi toranj se mora podići do vertikalnog položaja, a zatim istegnuti (izvući) do pune visine pomoći hidrauličkih cilindara na njemu. Osnovne karakteristike postrojenja za bušenje na moru su prenosivost i maksimalna dubina vode za obavljenje radova. Barže za bušenje se obično koriste za bušenje u vodama gde dejstvo talasa nije izraženo, a dubine vode su manje od oko šest metara. Celo postrojenje se sklapa na barži, a zatim se ceo sklop odvlači do lokacije i uronjava potapanjem barže. Nakon završetka bušenja, voda se ispumpava iz barže, omogućavajući preseljenje na drugu lokaciju. Nakon opremanja bušotine, mora se konstruisati platforma da zaštiti usta bušotine i podupire površinsku proizvodnu opremu. U nekim slučajevima radna dubina vode se povećava na oko dvanaest metara postavljanjem barže na posebnu podlogu koja se pravi na dnu. Istražna bušenja na moru se obično rade pomoću samostalnih postrojenja koja se mogu lako seliti. Kada je dubina vode manja od oko 100 m, mogu se koristiti postrojenja koja se učvršćuju na dno. Najzastupljeniji tip mobilnog postrojenja učvršćenog na dnu je samopokretni i samopodizni plovni objekat za bušenje („Jackup“). Ovaj samopokretni i samopodizni plovni objekat za bušenje odvlači se do lokacije sa podignutim nogarima. Na lokaciji se nogari spuštaju na dno na koje se 45
Mr Ognjen Radišić Doktorska disertacija oslanja i učvršćuje, a radna platforma se izdiže iznad nivoa delovanja talasa pomoću hidrauličkih dizalica. Polu-uronjena postrojenja („Semisub“) mogu da buše u položaju plutanja. Međutim, savremena poluuronjena postrojenja su obično skuplja od samopokretnih i samopodiznih plovnih objekata za bušenje i zbog toga se obično koriste kada su dubine vode isuviše velike za oslanjanje na dno. U današnje vreme se većina poluuronjenih postrojenja usidri iznad bušotine. Neka od polu-uronjenih postrojenja imaju velike motore za dinamičko pozicioniranje postrojenja iznad kanala bušotine. Ovo može znatno da poveća maksimalnu radnu dubinu vode. Neka od ovih postrojenja se mogu koristiti na dubinama vode od preko 1800 m. Oblik ovih polu-uronjenih postrojenja teži da u znatnoj meri priguši kretanje talasa, bez obzira na njihov pravac. Ovo omogućuje njihovu primenu u oblastima kao što je Severno more, gde je dejstvo talasa izraženo. Drugi tip plutajućih objekata koji se koriste za bušenje na moru su bušaći brodovi. Bušaći brodovi su obično mnogo jeftiniji od polu-uronjenih, osim ako nisu konstruisani tako da se dinamički pozicioniraju. Manji broj bušaćih brodova planirani su za bušenje u vodama i do dubine od oko 3900 m. Neki su konstruisani tako da je oprema postrojenja i sistem za sidrenje montiran na centralni toranj. Brod se rotira oko centralnog tornja uz pomoć usmerivača, tako da se brod uvek okreće prema nadolazećim talasima, a što doprinosi ublažavanju delovanja talasa. Međutim, primena bušaćih brodova je obično ograničena na oblast gde delovanje talasa nije izrazito jako. Razradno bušenje na moru obično se radi sa fiksiranih platformi. Nakon što istražni program bušenja ukaže na prisustvo dovoljnih rezervi ugljovodonika da opravdaju troškove izrade i osvajanja bušotina, postavlja se na lokaciju jedna ili više platformi sa kojih se može izbušiti više koso-usmerenih bušotina. Platforme se postavljaju tako da se kanali bušotina lepezasto prostiru u svim pravcima od platforme da bi se u potpunosti razradilo ležište odnosno rezervoar sa ugljovodonicima. Razne komponente postrojenja se obično integrišu u nekoliko velikih modula koji se uz pomoć dizalica mogu brzo postaviti na platformu. Velike platforme dopuštaju primenu ovih objekata kao potpuno samostalnih postrojenja gde se sve komponente nalaze na platformi. Kombinacija platformi sa matičnim brodom obično se koristi za male platforme. Matični brod za platformu, koji predstavlja plovno prevozno sredstvo usidreno pored platforme sadrži mnoge već sklopljene komponente postrojenja. Vreme montiranja postrojenja, a time i troškovi rada biće manji za rad platforme sa matičnim brodom. Međutim, vreme čekanja može biti povećano u uslovima lošeg vremena. 46
Page 1 and 2: UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET T
Page 3 and 4: UNIVERSITY OF NOVI SAD • FACULTY
Page 5 and 6: Mr Ognjen Radišić Doktorska diser
Page 49: Mr Ognjen Radišić Doktorska diser
Page 79 and 80: Mr Ognjen Radišić 2. Nema dokaza
Page 101 and 102:
Mr Ognjen Radišić Doktorska diser
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Mr Ognjen Radišić Projekat (naziv
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
ID Task Name Duration Start Finish
Page 169:
ID Task Name Duration Start Finish
show all

Doktorska disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?