1 Rad Cigani i Psi - Zoran Todorovic

12
faza Lakanovog učenja – s jedne strane nalazi se teza da je nesvesno
struktuirano kao jezik, dok nas sa druge strane čeka simptom, refleksija,
velikog Drugog koji dolazi na mesto na kome je reč omanula. Ovaj
problem rešen je neologizmom, konceptom sinhtoma (sinthome)
(jedinstvo simptoma i fantazme) koji predstavlja užitak u smislu i služi kao
objašnjenje misterije ustrajavanja simptoma uprkos njegovom otkrivanju i
(jezičkoj) interpretaciji.
U svakom slučaju, ovde nije toliko važno pomenuti neologizam, koliko je
važan prvobitni Lakanov pokušaj da reši ovu prividnu kontradiktornost
kroz distinkciju simptoma i fantazme. U ovoj distinkciji će se videti i razlika
između pristupa NSK kolektiva i Todorovićevih radova. Todoroviću se
može pripisati rad sa simptomom koji je je konstrukt interpretatora
(kupovina filca od ljudske kose kao interpretacija fetiš-objekta, 22 reakcija na
sintagmu „Cigani i psi” kao interpretacija značenja nastajućih hipotetičkih
društvenih odnosa itd.). NSK kolektivu, naprotiv, pripada fantazma koja
prikazuje nekozistentnog Drugog (vladu, vlast, državu..) i popunjava
njegovu prazninu. Dok se simptomu retroaktivno određuje značenje i dok
se o simptomu govori (umetnik je fašista zbog toga i toga...), fantazma se
opire interpretaciji (vlast će cenzurisati rad NSK, a vlada će zbog plakata i
debakla sa njim doživeti određenu neprijatnost; referiram na rad koji će biti
objašnjen u narednim redovima).
Reč je o paradoksalnom vidu cenzure koji se dogodio kada su članovi NSK
kolektiva delovali u okviru dizajnerske grupe Novi kolektivizam. Članovi
grupe Novi kolektivizam su se prijavili na konkurs za izradu plakata koji
bi promovisao Dan mladosti. Plakat koji su predložili je usvojen od strane
komisije, a idejno rešenje je predstavljalo remake nacističkog postera
Treći Rajh iz 30-ih godina, autora Riharda Klejna (Richard Klein). Klejn je
bio pristalica nacističkog režima. Na novonastalom plakatu izmenjeni su
samo simboli – umesto nacional-socijalističkih dodate su socijalističke
oznake. Navodno, izvseni Nikola Grujić je prepoznao vezu između ove
dve ikonografije i poslao pismo dnevnim novinama Politika, posle čega je
nastupilo višegodišnje suđenje autorima plakata do konačnog odbacivanja
optužnice. Akcijom Novog kolektivizma je pokazana identifikacija žirija sa
vizuelnim, nacional-socijalističkim estetičkim identitetom. U navedenim
slučajevima umetničke prakse korišćeni su postupci montaže, pastiša,
22 U pitanju je Todorovićev projekat iz 2009. godine, „Toplina” (Pokretanje proizvodnje filca,
od ljudske kose čija je cena 100 evra.)
Efekti i konsekvence Denkverbot-a: Hoćemo li
zvati umetnike na „informativni razgovor”
13
prisvajanja i fragmentacija ikonografskih i simboličkih elemenata jedne
epohe koji su dekonstruisani i dislocirani u drugi politički i ideološki
kontekst.
Marina Gržinić je na primerima tih akcija i umetničkih postupaka u
radu NSK videla prelaz od označitelja ka objektu. U drugim, kasnijim
radovima izvedenim sredinom 80-ih godina rad grupe IRWIN zasniva
se na reinterpretacijama buržoaske kulture i umetnosti koje su članovi
grupe objasnili kao retro-princip, retrogarda (Braco Rotar je proizvode
te operacione procedure označio „retro-modernizmom”). Retrogarda
intenziviranim eklekticizmom i citatnošću dekonstruiše već učvršćene
modele slovenačke moderne istorije umetnosti i stvara novi likovni
jezik, pokazujući kako se konstituiše umetnička subjektivnost naspram
autonomije modernog subjekta. Koncerti muzičke grupe Lajbah mogu
se okarakterisati kao imitacije državnog spektakla, sa izrazitom težnjom
ka proizvodnji šoka, reprezentacijom brutalne moći političkog poretka. U
pitanju je podrugljivo, ironično i prarodijsko oponašanje političkog diskursa.
Gržinićeva je proces razvijen od strane grupe NSK odredila i kao estetsko
odugovlačenje ili odlaganje političkog, jer je društvena i kulturna realnost
komunističkog društva i kulture već bila politizovana. U ovoj argumentaciji
mogu prepoznati opšte mesto deridijanskog dekonstruktivnog diskursa
koji je utemeljen u konceptu razlike i stalnom odlaganju glasa i jezika,
u odlaganju prezentnosti značenja. Marina Gržinić je u grupi IRWIN
prepoznala arhivara, referirajući na Fukoovu Arheologiju znanja 23 .
Reč je o tome da je arheologija znanja, zapravo, analiza kretanja diskursa,
njihovih statusa, klasifikacija, pojavljivanja i rasipanja, pojavljivanja i zatišja
društvenih dispozitiva, te njihovih promena analogna odnosima moći. Sve
je to, prema Marini Gržinić, anticipirao NSK aktiviranjem starih diskursa,
ukazivanjem na procese subjektivacije, ili radije, konstituisanjem mesta
moći za pojavu subjekta i njegovu participiranju na to mesto. Shodno
tome, NSK se kreće kroz znanje, epistemološke, istorijske, političke i
ideološke vrednosti stavlajući „etiku klasifikacije nasuprot metaistorijskim
intervencijama, i na taj način stiče prednost analizovanja umetničkih
događaja pre njihovih opisivanja.” 24
23 Mišel Fuko, Arheologija znanja, Izdavačka knjižnica Zorana Stojanovića, Novi Sad, 1998.
24 Marina Gržinić, „Avangarda, retrogarda i ideologija”, Avangarda i politika -
istočnoevropska paradigma i rat na Balkanu, Časopis Beogradski krug, Čigoja Štampa,
Beograd, 2005, 207-236, 216.
Efekti i konsekvence Denkverbot-a: Hoćemo li
zvati umetnike na „informativni razgovor”