1 Rad Cigani i Psi - Zoran Todorovic

22
nema nebi bilo ni sigurnog profita, ali to ne znači da Romi nisu politički
ugroženi, ili preciznije, ugroženi od strane političkog sistema i onih koji
prihvataju njegove ideološke naočare i znaju da to čine, već da je potrebna
efektivna katastrofizacija svakog diskursa, pa čak i onog koji dolazi
odozdo, tj. onog koji pokušava da pokaže konstitutivne odnose između
Velikog Drugog i subjekata i prikaže ključne kontroverze i konflikete u
vezi sa društveno-ideološkim aktuelnostima. Tako bi se moglo razumeti
mobilisanje pojedinih aktivističkih organizacija u agitaciono raspoloženje
„obaveštvanja vlasti” i upoznavanja vlasti sa metodom „fašiste”, Zorana
Todorovića koji je načinio, navodno, veliku štetu romskoj populaciji, kako
bi očekivana prohibicija državnog aparata napravila mesta za delovanje
nekolicine politički korektnih organizacija, kakav je i sam sistem.
Mehanizmi osude nastali oko Todorovićevog rada predstavlaju reakcije
paradigmatične za savremenost i mogu se objasniti pojmom Denkverbot
kome prethodi pitanje: kako na politički teren vratiti dimenziju čina 37
Denkverbot predstavlja vrstu nepisanog pravila koje se odnosi na zabranu
mišljenja. Ukoliko neko pokaže minimalni politički angažman ili mišljenje
(u slučaju Todorovića centralni problem je mišljenje, a ne metod) koje je
u suprotnosti sa liberalnim okvirima (ili okvirima koje zastupaju „liberalni
konformistički nitkovi”, kako ih je Žižek nazvao) ultimativni ucenjivački
otpor sadržan je u eksploatisanju strahota gulaga i koncentracionih logora:
„Da li si svestan da to što predlažeš u krajnjoj liniji vodi holokaustu” 38
Na taj način vladajući poredak doživljava satisfakciju, a svako zalaganje
za promenu osujećuje se kao etički opasan i neprihvatljiv zahtev koga
dočekuje policijski aparat u funkciji konačne „pravde”.
Još jedan kontraargument protiv gonjenja umetnika dolazi iz domena
biopolitičke filozofije. Naime, Đorđo Agamben smatra da je do depolitizacije
politike, tj. njene transformacije u biopolitičku praksu, došlo zbog
paradoksa na kome se temelji koncept nomosa, prava. Reč je o slučaju
suspenzije zakona sa tendencijom uspostavljanja vanrednog stanja i
biopolitičke moći državnih struktura koju je već pomenuo Dedić u svom
tekstu. Paradoks se zasniva na nekoliko momenata: prvi je momenat
37 Ovde se pozivam na teze Slavoja Žižeka o problemu savremene političko-filozofske
scene i Žižekovo prisećanje na Lenjinovo pitanje: „Šta da se radi”: Slavoj Žižek, From
Contingency, Hegemony, Universality: Contemporary Dialogues on the Left, by Judith Butler,
Ernesto Laclau and Slavoj Žižek, London: Verso, 2000, 127-128.
38 Slavoj Žižek, Manje ljubavi, više mržnje, Čigoja štampa, Beograd, 92.
Efekti i konsekvence Denkverbot-a: Hoćemo li
zvati umetnike na „informativni razgovor”
23
suverenog izopštenja, jer „niko nije iznad zakona”. Drugi momenat se
odnosi na suspenzuju zakona koja se događa putem suverene moći,
te se suveren, ipak, pozicionira iznad zakona. Ovaj odnos poznat je u
Agamnenovoj filozofiji kao odnos izuzetka, tj. isključujućeg uključenja i
uključujućeg iskučenja, a prati ga primer poteza američkog predsednika
Buša, koji je posle „terorističkog” napada u septembru 2001. godine izdao
naređenje da se pravno procesuiraju svi građani za koje se sumnja da
mogu biti upleteni u terorističke akte. Time je uvedeno vanredno stanje,
suspendovano „univerzalno” pravo i omogućen je progon svih sumnjivih, tj.
suvišnih građana. Agamben je uočio uobičajni nesporazum (on se odnosi
i na slučaj Aušvica) a to je „tiho” mešanje etičkih i pravnih kategorija. On
podseća na to da i sami pravnici znaju da je pravu jedino stalo do suđenja, a
ne do ustanovljenja pravednosti ili istine. Ova konfuzija između prava i etike
biće pripisana ne religioznoj doktirni, kako se očekuje, već laičkoj etici. 39
Takođe, danas se često „glasno” meša etika i politika. Dok političko treba da
se shvati kao raspodela čulnog (Ransijer), etika je učenje o srećnom životu
(Agamben prisećajući se Spinoze) ili, radije, repetitivna navika, dok je moral
pitanje običaja ili obaveza (Virno) 40 . Valja istaći da za taj nesporazum treba
istražiti adute neoliberalizma.
Zato je potrebno misliti zakon/pravo kao osnovni alibi biopolitičkih
intervencija, a otpor pokazati napuštanjem zakonskih okvira i zalaganjem
za umetnost koja je razdržavljena.
Izvedenu analizu zaključiću iznošenjem ličnog političkog i teorijskog
mišljenja koje je nastalo čitanjem Benjamina. Benjamin se u svoje vreme
suočavao sa tendencijama „fašizacije” umetnosti, odnosno pokušajima
očuvanja tradicionalnih društvenih odnosa estetizacijom političkog
života koja je nagoveštavala – po njegovom mišljenju i nažalost sasvim
tačnoj prognozi – rat. Fašistička doktrina i samootuđenje čovečanstva,
kaže Benjamin, dosegli su „onaj stupanj kad samouništenje predstavlja
estetski užitak prvog reda.” Dok se fašistička ideologija temeljila na
estetizaciji politike, komunizam je odgovarao politizacijom umetnosti. 41
39 Giorgio Agamben, Ono što ostaje od Aušvica, Arhiv i Svjedok, (Homo sacer III),
Antibarbarus, Zagreb, 2008, 16, 17.
40 Paolo Virno, Gramatika mnoštva, „Rad, Djelovanje, Intelekt”, Naklada Jesenski i Turk,
Zagreb, 2004, 44.
41 Walter Benjamin, „Umetničko delo u doba svoje tehničke reproduktivnosti”, u Miroslav
Beker, Suvremene književne teorije, Sveučilišna naklada Liber, Zagreb, 1986, 331-352, 345, 346.
Efekti i konsekvence Denkverbot-a: Hoćemo li
zvati umetnike na „informativni razgovor”