1 Rad Cigani i Psi - Zoran Todorovic

marginalizovanih, osim ako to nije kroz njihov umetnicki rad, koji tesko
izlaze iz umetnicke u sferu golog aktivizma. No, ja to prihvatam kao neku
vrstu aktivizma, ne smatram da je lose, ali ne smatram ni da je nesto
posebno.
Jer sta vi mozete iz sfer umetnosti realno Smatram da postoji politika
umetnosti , da, i da je umetnsot drustvena i institucionalna i da postoje
neke sfere moci, da, no, kad to uporedim sa politickom sferom u uzem
smislu, meni to nekako dodje vise tuznjikavo.
Postoji povezanost recimo nacionalisticke politike i knjizevnosti tokom
ratova kod nas, ok. Ali se pitam da li bi umetnost mogla da opstaje kao
opozitna nekakvom dominantnom politickom modelu. Ako opstaje onda
opstaje u ovim malim nisama od nekoliko desetina ljudi i tu se zavrsava, jer
mehanizma koji bi joj omogucio da ima ikakav uticaj zapravo nema, bar ja
ne vidim da ima.
Mozemo u nasim nisama da se skandalizujemo koliko hocemo.
Umetnik u odnosu na tajkuna i ili politicara nema neku posebnu moc.
Savremeni umetnik u odnosu na tajkuna i ili politicara tek nema neku
posebnu moc.
Savremni umetnik sa nekom formom aktivistickog rada sa ne pretrano
jasnim definisanjem koncepta i slabo definisanim pozivom na odgovornost
u odnosu na tajkuna i ili politicara tesko da ima nekakav poseban uticaj.
Ali mozda suvise ocekujemo od umetnosti , da se bavi aktivizmom tako ,
da odradi nas posao tako kako ga mi ne mozemo uraditi, iako smo aktivisti.
kinje.
Mislim da umetnici.ce na kraju ponavljaju nas neuspeh, samo sto oni ,
kao i mnogi koji rade kao NGO aktivisti.kinje , mogu da izgrade karijere na
tome, mogu da zarade na tome, da budu malo u centru nekakve paznje,
ma kako minorne, i da ne doprinose nicemu posebno pri tom, to je ono
sto me mozda iritira u ovom radu. Sto postoji taj prostor gde mozete da se
bavite stvarima , da se vodite kao aktivista.kinja, aktivisticki umetnik.ca ,
kao disidenti.kinje, kao kontraverzni, kriticki nastrojeni i slicno…mozete i da
na neki nacin doprinesete patnji krsenjem prava tih ljudi, ma kako minorno
te povrede prava izgledale u odnosu na svakodnevne patnje tih ljudi, a da
sebi date za pravo da smatrate da je ta kolicina krsenja prava (koja postoje
makar i deklarativno) potrebna zarad dobrobiti tih ljudi, jer verujete da je
to najbolji nacin da doprinesete resavanju problema tih ljudi, a da zapravo
slabo cime doprinosite konkretnim osobama….recimo da realno tesko i da
mozete da doprinesete iz sfere umetnosti na nacin na koji je to potrebno
uciniti iz nekih drugih sfera.
E sad, nakon ovog posta imala sam reakciju na to da se nisam osvrnula
na vaznost cinjenja subjektima samih ucesnika u konceptualnom smislumi
vidimo pogled samog deteta i psa. Mislim da je ovo pitanje izuzetno
vazno-u sferi umetnosti u uzem smislu, tj. u smislu institucija koje se bave
umetnoscu i kao takve su prepoznate. Da, kamera cini da se predstavi
pogled nekih aktera u filmu ,ovde malih Roma i psa.
Ono sto me dovodi do rezignacije je cinjenica da se promisljaju umetnicki
koncepti dok romska deca iz naselja nemaju prste jer su ih odgrizli pacovi
kad su bili bebe. Ne mogu da se odvojim od tog pitanja na koji nacin ste
ucinili stvarnu, realnu od krvi i mesa napacenu romsku decu koja prose
na ulici subjektima U NJIHOVOM ZIVOTU tako sto ste im stavili ogrlice oko
vrata dali im koju kintu za to i VI napravili film od toga.
Mislim da tako operisemo sa konceptima, operisemo u teorijama u jednom
intelektualnom svetu, mozete uneti jednu figuru, jednu metaforu, jednu
paradigmu o kojoj mozete da razgovorate na nekom fakultetu vizuelnih
umetnosti ,recimo. I to je sasvim ok.
Samo sto ovo nisu glumci, ovo su realna deca i njihov svakodnevni zivot.
Recimo, da li bi bilo prihvatljivo da svesno usmrtimo neku zenu na
porodjaju, da ubijemo dete i izazovemo gadnu infekciju usled koje zena
umre i da to predstavimo kao umetnicki rad koji se bavi ekstremno losim
stanjem u nasem zdravstvu i odnosu prema trudnicama posebno Ili da
postavimo kameru i da iz njene perspektive posmatramo ceo proces,
pa i njenu smrt , sa idejom da time hocemo da izazovemo neku reakciju
drustva… to bi jos i izazvalo reakciju ja mislim, da…pa bismo mogli da
kazemo da je rad imao uticaja, ali ne znam da li je ok da sami ne uradimo
nista, da zena i dete umru pred nasim ocima a da mi nismo uraadili nista….
Da li bismo mogli i tada da se bavimo konceptualnim cinjenjem subjektima
i perspektivom iz koje se neki umetnicki rad snima
Tesko mi je da prihvatim da je ovaj nacin prikazivanja ili i izazivanja patnje
u javnom umetnickom kontekstu zapravo dobar nacin slanja poruke, ma
http://usernameka.wordpress.com/poetry/
http://usernameka.wordpress.com/poetry/
6 7 desavanja/cigani-i-psi-posluzite-se/
desavanja/cigani-i-psi-posluzite-se/