1 Rad Cigani i Psi - Zoran Todorovic

sa rušenjem romskih naselja, ograđivanja i „muslimiziranja” stanovništva
shvata da su ovakve izjave simboličko-performativne i u paradoksalnom
odnosu sa prethodno opisanom slikom. Svaka kritika se može uputiti i
na račun pokazivanja zahvalnosti koje su pojedine romske organizacije
pokazale učešćem u podršci demokratske vlasti i njihovoj ideji da osnuju
Muzej romske kulture koji postaje maska za teror nad ljudima iz romskih
naselja. Todorović ne koristi mehanizme nadidentifikacije u svojim
radovima, tako da je i nad-cinični gest izostao. Ipak, posvetiću se pitanju
cinične distance iz bliske postmoderne prošlosti.
Kada „postmoderni” smeh dostigne krajnju granicu, dobijamo muslimana. 30
Svako ko je video Todorovićev rad zna da rad ne prikazuje decu kojima je
život otežan, već se na video snimku mogu videti načini ponašanja građana
i građanki u „ekstimnom” (intimno-javnom, eksternalizovanoj intimi)
prostoru prema romskoj deci koja jesu prosjaci. Kamera je skrivena.
Todorović nije sproveo nikakav „eksperiment” sa decom i tehničkim
uređajem, mikro kamerom, već su deca nosila mikrokameru kako bi
zabeležila ono sa čime se susreću svaki dan. Ponašanje građana i građanki
anticipira prethodne navode: „tolerancija” nalaže arhitektoniku ponašanja
zasnovanu na distanci. Svakako, niko od tih građana i građanki nebi
mogao da bude krivično gonjen zbog ponašanja koje vređa dostojanstvo
siromašne dece.
Nehotični cinizam i ironija sadržani su u „brižnim” gestovima nekolicine
umetnika i osoba koje deluju u svetu kulture plaćenih fondacijskim
kapitalom koji dolaze na ideju da sa ljudima u romskim naseljima, čiji je
život sveden na minimum, spremaju egzotičnu hranu ili sprovode projekat
na takav način da hranu koriste kao sredstvo za pisanje rečenica ređanjem
hrane po zemlji. Kupiti petnaest kilograma banana i koristi ih kao sredstvo
„adekvatnog oblika” za pisanje pred „gladnim očima” ljudi koji nemaju
elementarne uslove za život predstavlja dokaz nepremostivih razlika u
razumevanju klasnih nejednakosti. 31 Takav gest prevazilazi nedostatak
„ukusa” i takta i pretvara se u groteskni cinizam.
Todorović u radu ne sledi kod tog ciničkog uma. Nema nikakvog
„pretvaranja” na koje računa Todorović, osim sa aspekta idealističke
platforme. On koristi kinični postupak – Rome naziva Ciganima – kako bi
pokazao okrutne interese zagovornika političke korektnosti (od vladajuće
nomenklature, preko aktivista i aktivistkinja, pripadnika NVO sektora...)
i političku korektnost kao ideološku frazu iza težnje za moći i okrutnih
poteza (rušenje naselja bagerima, isključivanje romskih zajednica ne
priznavanjem njihovog statusa građana, indiferentnost pravnog sistema
prema njihovoj poziciji nepostojećih građana (Romi nemaju lične isprave,
zdravstvene knjižice i i zato nisu ravnopravni sa ostalim gradjanima, dok se
vrlo lako njihovom nesrećom koriste kako „humanisti”, tako i sama vlast
pokazujući kako j ona, ipak, politički korektni itd.).
Kinizam (κυνικός) je izveden od reči pas (κύων). Antisten je bio predstavnik
kinizma i osnivač kiničke škole. Kako je bio dete iz mešovitog klasnog
braka (majka mu je bila robinja), on se nije smatrao građaninom, 32 a
tome nije ni težio. Prema pojedinim zapisima, Antisten je kinik jer je vodio
„pasji život”. Bio je skitnica i odricao se materijalnih dobrobiti. 33 Sloterdijk
kinizmom naziva prvim dijalektičkim materijalizmom koji ne komunicira
rečima, već prelazi u materijalnu argumentaciju koja je rehabilitacija tela
odgovarajući na idealizam moći i aroganciju. 34 Todorović je pre par godina
na Fakultet likovnih umetnosti doveo konja. Ovo je takođe kinička gesta.
Tako treba razumeti i pristustvo rada na Oktobarskom salonu. Todorović
uspostavlja dijalog poput kinika kojima je otpadništvo bilo fiziološki i telesni
dijalog sa velikim filozofskim sistemima i subjektima koji ga predstavljaju.
Za razliku od ostalih institucija, društava i fondova, umetnik ne zagovara
evropske integracije, ubrazavanje tranzicionog procesa i I da bi realizovao
rad ne prigeva legitimnostima koje dozvoljava fondacijski evropski kapital
i zahtevi koje on potavlja prilikom odlučivanja o finansiranju kulturalnih i
umetničkih projekata.
U konotaciji naslova Todorovićevog rada, kao što smo videli, nema cinizma
ili ironijske distance. Trivijalno bi bilo metaforično pre-čitavanje značenja
naslova: „Cigani su kao psi”. Pre je reč o metonimijskom odnosu: „Pasji
18
30 Slavoj Žižek, Manje ljubavi, više mržnje, Čigoja štampa, Beograd, 99.
31 Referiram na realizovani projekat koji je predstavljen od strane autorke u tekstu: Maja
Ćirić, „Par crtica o tome da li je moguće premostiti kontekst ili Šta se zapravo desilo sa
bananama ispod mosta”, u Under the Bridge, Jeremić, Vladan i Rena Rädle , Beograd, 38-41.
Knjiga dostupna online: http://www.birobeograd.info/UTB01/index.html
Efekti i konsekvence Denkverbot-a: Hoćemo li
zvati umetnike na „informativni razgovor”
19
32 Status roba i uslov za status građana opsijuje Aristotel: Aristotel, Politika, Globus,
Zagreb, 1988.
33 O Antistenu videti: Diogen Laertije, Životi i mišljenja istaknutih filozofa, Bigz, Beograd,
1985, 169-174, kao i Ksenofont, Gozba, Akademska knjiga, 2010.
34 Kritika cinicnog uma, Peter Sloterdijk, Globus, Zagreb, 1992.
Efekti i konsekvence Denkverbot-a: Hoćemo li
zvati umetnike na „informativni razgovor”