Untitled

њих, србуљском ћирилицом, вешта рука,плетенију словес и изради иницијала, извезлаје: „Помјани Господи свјашченики своја воцарстви Твојем!'' Био је то помјаник свихсвештеника из куће Поповића исвештенослужитељска лоза која је вековиманарод православни у молитвама помињала. Аверовало се да то и данас ради и да наблагослову њиховом и заступништву предтворцем кућа Поповића и даље почива. Сачуванје обичај да овај епитрахиљ само новипрезвитер из породице на дан свогрукоположења носи. После хиротоније, кад сеиз цркве врате кући, млада попадија својимвезом придода још једно зрно на свештеничкојлози - име новог свештенослужитеља. Таданајстарији протојереј узме епитрахиљ ипевајући тропар крсне славе врати га крај иконеСветог Николе, да чека ново рукополагање. Кадсе кади славска икона, и он се кади. Највећазаклетва код деце у кући је: „Тако миепитрахиља." Кад неко од попова усни уГосподу, обуку га у свештеничке одежде, каошто типик налаже, са новим епитрахиљом -копијом најстаријег.- Ко ли се то од старих огреши теиспаштамо? - пребира по себи Драгиња.5