Untitled

МОЈСИЊАУ Трњану је сунце високо одскочило, апрота Лазар и учитељ Алекса седе у портиокупаној мирисом липа, служе се алвом, пијукафу и сок од трњина.- Липа је код Срба и Словена уопште биласвето дрво - отпоче отац Лазар загледан упрепуну крошњу липовог цвета. - Народ верујеи да ју је грехота посећи. Кад сватови дођупо младу, најрадије на њој остављају барјаке.Кађење болесника често се врши на њеномжару. Ако ли ко од сушице оболи, треба да идечетрдесет јутара под липу, па ће оздравити. Окостарих цркава и џамија налазе се и данас липе -изливају се проти Лазару речи измамљенемиомиром и брујем пчела у хладу под липом, аАлекса упија сваку његову реч.- После Косовске битке у Србији су многадеца била сирочићи. Тако је и градом Липовцемостао да управља малолетни син храброгвластелина који славно погибе са кнезом Лазаром.У тешким годинама после 1389. годинемладић се ожени прелепом девојком одавде изТрњана и одведе је у свој двор преко Мораве.20