Untitled

Размислим, није мoje да се мешам, ту су муродитељи, али не издржах:- Што ти, Стево, благо течи, не упишешбогословију? Најјачи си ђак у Алексинцу, богослужитељи треба да буде најбољи.Ето, тако мислим о занављању свештеника.Али ко пита једног сеоског попа шта мисли.Прота Лазар погледа у маче, које јурећи залептиром протрча портом ка извору, па настави:- Спиридон Гопчевић се зове овај младиновинар. Са собом је носио један дрвени сандукпрепун преписаних докумената из Архивамитрополије београдске о нашем крају. Кад јеодлазио, остави ми на поклон нешто од те грађеи причу о храмовима каоничком, великошиљеговачкоми црквинском, СветихАрханђела.У старо време Тројица арханђела живеласу у црквишту на Небеским столицама, нанадморској висини од 1.880 метара. Једном, нахрамовну славу свети Методије Олимпијски,Света Тројица сиђе са Копаоника, а планинципрозову то место Црквина и остану на темељуанђеоске богомоље, са фрагментима живописа умалтерном поду, да се моле Богу и пале свеће.На свом путу по Србији Тројица арханђелазастану - један у Каонику, један у ВеликомШиљеговцу, један у Црквини, сложно живећикао најбољи пријатељи и комшије. Онда, једногјутра, одлуче те хитно отпутују ка Жупи на85